Tekstovi sa tagom: sandra dančetović

U poslednjem delu razgovora o Lukovićevoj knjizi "Bolja prošlost" govorimo o tome kako je 1988. došao na ideju za naslov i kako je samo godinu dana kasnije naslov postao najrelevantniji element knjige. Danas je ta sintagma ne samo sinonim za zlatno doba muzike bivše Jugoslavije, već sve što je prethodilo krvavom raspadu zemlje, ratovima, sankcijama, bedi, mržnji...

Nastavljamo priču o Lukovićevoj knjizi "Bolja prošlost: Prizori iz muzičkog života Jugoslavije 1940 - 1989". Kako smo se u prethodnoj epizodi upoznali sa širim kontekstom i onime što je prethodilo radu na knjizi, Petar Luković nam ovoga puta govori o samom prikupljanju građe, hrpi materijala i iscrpnim pripremama, ali i o najzanimljivijim intervjuima i sagovornicima koje će zauvek pamtiti

Publika, naročito ljubitelji romana, već je verovala u Daisy Jones i Auroru. Za nas je ta fikcija bila veća od života i pravo je čudo da niko nije ostao razočaran kada je dodata zvučna i vizuelna komponenta. S jedne strane, reč je o romanu koji je vapio za ekranizacijom, a s druge strane, sve je moglo da pođe po zlu, kao što se toliko puta desilo. Pravi je podvig ispratiti čitavu strukturu knjige, verno odigrati likove, snimiti album koji je čitaoce oduševio, a potom i planirati turneju

Počinjemo opsežnu seriju razgovora o "Boljoj prošlosti", Lukovićevoj knjizi o istoriji jugoslovenske zabavne, džez, pop i rok muzike, koja je objavljena pre 34 godine

Kad smo objavljivali ili kad god ponovo postavimo na Facebook stranicu našeg magazina delove feljtona „Najbolje ex-Yu pjesme koje niste čuli“, neko uvek napiše: „Jesmo!“ Verujemo tako da su mnogi gledali „Cunk on Earth“, ali nama je promakla. Zato nikad nije kasno da pogledamo ili se prisetimo nekih odličnih serija koje su zahvaljujući hiperprodukciji i jurnjavi za novim, novijim i najnovijim ostale neprimećene

Ove godine obeležava se pola veka od izlaska "Dnevnika jedne ljubavi" Josipe Lisac, kultnog albuma jugoslovenske diskografije. "Dnevnik jedne ljubavi" objavljen je 28. februara 1973, a i 50 godina kasnije zvuči inovativno i moderno

"Empire of Light" je film o moći i magiji ne toliko same filmske umetnosti koliko bioskopa i čitavog iskustva koje gledalac proživljava. To je mesto susreta i povezivanja sa drugima, kao i mesto za svojevrsnu izolaciju, osamljivanje i povezivanje sa samim sobom; mesto utehe i nelagode, mesto slobode i ograničenosti koje u svakom trenutku možemo da napustimo kad nas snop svetla ne bi vukao nazad

Ako je suditi po događajima i komentarima u vezi sa takmičenjem Pesma za Evroviziju, tvrdnja da na mladima svet ostaje pokazala se istinitom. Luke Black, Filip Baloš i Džipsii izvođači su koji su dokazali kako je lepo i hrabro biti autentičan, iskren i svoj u zemlji koja na ove osobine nije navikla

Film "Living" nam za kraj ostavlja još jednu važnu poruku, s kojom se možemo i ne moramo složiti. Ona podrazumeva spoznaju da nije važno da li će neko naše delo (šta god to podrazumevalo) ostati da živi večno, u bilo kom obliku. Štaviše, verovatno i neće. Ali, ograničenost njegovog postojanja ne znači da nije vredelo i da nije imalo smisla, baš kao i život sam

Tár je ostvarenje koje dopušta svima nama da isprojektujemo sopstvena viđenja, uverenja, političke i društvene stavove. Ipak, ma koliko bio pretenciozan, precenjen i kvaziintelektualan, Tár je pokrenuo toliko pitanja povodom kojih bi se polemika mogla voditi danima, što je, pretpostavljam, i bio cilj, posebno ako uzmemo u obzir marketing filma i sve krive tragove na koje nas navodi ne bismo li se svi, baš kao i Lydia Tár, počešali tamo gde nas svrbi. Ovo je film koji ne stvara nikakav emocionalni naboj i ne ushićuje, ali poziva na razgovor nakon završetka

Nakon male "praznične" ex Yu turneje, došlo je vreme za sumiranje utisaka. Sandra je obišla bratske i sestrinske Sloveniju i Hrvatsku, a Luković se prisetio nekih starih i maštao o novim putovanjima

Došlo je vreme da Luković komentariše domaći izbor pesme za Evroviziju, kaže šta mu se (ništa) i zašto ne sviđa i šokira se idejama naših tekstopisaca

Svi "Babylon" nazivaju "ljubavnim pismom...", pa dopisati po izboru – Holivudu, filmu, njihovom zlatnom dobu, glumcima, filmofilima... Međutim, samo u jednom naslovu piše istina – ovaj film je ljubavno pismo kinematografiji, a pismo mržnje Holivudu

Nastavljamo priču o mentalnom zdravlju, promeni pogleda na svet, životnim prioritetima, teškim odlukama i trenucima... Jer ste vi to tražili!

To Leslie je potresna studija karaktera, donekle zasnovana na istinitim događajima i ličnostima, ali je toliko univerzalna i prepoznatljiva da je pozadinska priča nepotrebna. Nakon što je osvojila 190 hiljada dolara na lutriji, Leslie planira da kupi kuću, otvori lokal i pomogne sinu tinejdžeru da uspe kao muzičar. U sledećoj sceni zatičemo je šest godina kasnije u svratištu iz kojeg je izbacuju, ogrezlu u alkoholu, dugovima i nemaštini