Tekstovi sa tagom: sandra dančetović

Sumiramo odlazeću 2022, govorimo o ličnim utiscima i doživljajima godine na izmaku, a usput biramo i događaj godine, te omiljene serije, filmove, muziku i knjige...

Kada se bavi savremenim temama, novi nemački film najbolji je u oslikavanju života „običnog malog čoveka“. Neopterećen isuviše političkim i istorijskim nasleđem, finansijski dovoljno stabilan, u relativno predvidivom i sigurnom okruženju, taj obični mali nemački čovek okreće se sebi i ne dopada mu se ono što vidi. Otkriva da su mu prodali laž i da čezne za nečim drugačijim, samo je problem što ne zna šta je to i što se svog malograđanskog komfora ne bi odrekao ni po koju cenu

U današnjoj epizodi sećamo se dana provedenih na radiju i uz radio. Luković nas je, kako to stari dobri običaj nalaže, vratio u bolju prošlost, sedamdesete i rane osamdesete, kada je između ostalog bio i muzički urednik na Studiju B

Neviđeni fudbalski eksperti analiziraju aktuelno svetsko prvenstvo u Kataru, s posebnim osvrtom na našu reprezentaciju i, uopšte, odnos naših naroda i narodnosti prema ovom sportu

„Jok“ je, premda se čini drugačije, neverovatno zabavan i duhovit film, u kojem će se mnogi prepoznati na ovaj ili onaj način. Uz sav humor, poigravanje žanrovima, nekad i farsične elemente, adresira i ozbiljne teme poput problematičnih porodičnih odnosa, zlostavljanja, traume, odakle zapravo i potiče ta nemogućnost samospoznaje, a potom i povezivanja s drugim

Od rođenja osuđeni na marginu, domaćini i posetioci bara Atlantic na istoj toj margini čine čuda – sanjaju o nemogućem, kući na obali i pristojnom životu, a predvodi ih Nathalie, gazdarica i jedina žena među njima. Atlantic Bar je njen show, kao što i sam bar ne bi postojao bez nje. Ona nas svojim prisustvom, harizmom i humorom uvlači u taj prostor, ali zadržava nas ono što slutimo ispod površine

Kako je Sandra pratila ovogodišnji Festival autorskog filma, razmišljanja o sedmoj umetnosti obuzela su celo njeno biće, pa se za potrebe snimanja i Luković prisetio svojih poseta Festu davnih sedamdesetih, a prethodno i odlazaka u kraljevački bioskop Sutjeska. Jedino čega nije mogao da se seti jeste kada je poslednji put bio u bioskopu, ali je obećao da će ga uskoro posetiti

„Da li ste videli ovu ženu?“ je važna priča koja, iz ma kakve žanrovske perspektive posmatrana, ima utemeljenje u istini, u realnosti koju svi živimo, koju pokušavamo da osmislimo, izmaštamo, domaštamo, ulepšamo, u kojoj konačno želimo da pronađemo svoje mesto

Neki fokusiranje na veličinu tela glavnog junaka i čitavu protetiku i masku koju Fraser ima smatraju diskriminatornim, fetišizirajućim, senzacionalističkim ili fobičnim. Naročito se to pokazuje u reakcijama likova koji prethodno nisu videli Charlija. Međutim, gojaznost jeste diskriminisana, debljina je prokazana i ljudi se nje boje. Što je telo veće, veća je i odbojnost okoline. I to je društveno, kontekstualno i medijski uslovljeno, naročito u poslednjih nekoliko decenija. Zato „Kit“ pre oslikava društvo nego što mu se divi

Moguće je da izuzetno konzervativno društvo vidi Joyland kao subverzivan, čak direktno provokativan i provokatorski film. No, u samom narativu toga nema. Joyland se bavi ljudima od krvi i mesa, njihovim osećanjima i odnosima. I svesno nam stavlja do znanja da u patrijarhatu svi pate, čak i oni koji ga slave, ali da najveći teret svakako snose žene

Prvi dugometražni film Juraja Lerotića, ovogodišnji pobednik Sarajevo film festivala, osvajač triju nagrada na festivalu u Locarnu i hrvatski kandidat za Oscara, u Srbiji će premijerno biti prikazan na Festivalu autorskog filma u ponedeljak, 28. novembra u sali 6 MTS dvorane od 21:15. Naredno prikazivanje biće upriličeno već u utorak, 29. novembra u Dvorani Kulturnog centra s početkom u 19 časova, takođe u sklopu FAF-a

U petak, 25. novembra je u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, ovogodišnjoj evropskoj prestonici kulture, otvorena izložba „Mlečni put“ koja obuhvata radove više od 50 umetnika, umetnica i umetničkih grupa iz Novog Sada, Srbije i inostranstva. Delovi postavke izloženi su i u Kreativnom distriktu – BIRO, te Likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada. Nakon otvaranja izložbe u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, ruski umetnik Ilia Belorukov izveo je svoj zvučni performans pod nazivom around, there, now, koji je svojim istovremeno harmoničnim i disonantnim tonovima dao jedinstveno zvučno obeležje izložbi i ilustrovao atmosferu saglasja raznorodnih umetničkih glasova. Posetioci su nakon toga bili u prilici da prisustvuju projekcijama filmova „Gestualni govor Jozefa Bojsa, 12-časovno predavanje, Edinburg, 1973.“ Zorana Popovića i „Izvinjenje za modernost, Paviljon NSK Država u Vremenu“ grupe IRWIN i Igora Zupea. Kako postavka prezentuje prevashodno avangardne i savremene umetničke radove, te obuhvata period od '60-ih i '70-ih godina prošlog veka do danas, fokus je stavljen na umetničku instalaciju, performans, video-radove, a pre svega na lični, umetnički i ideološki stav, razumevanje konteksta nastanka dela, priču koja delo prati i poziva posmatrača na dijalog, te ga često i provocira, uznemirava, ostavlja zbunjenim, začuđenim ili ushićenim. U sklopu izložbe našli su se radovi Hermanna Nitscha, Ulaya, Billa Viole, Želimira Žilnika, Pyotr Pavlenskog, dua diSTRUKTURA, Uroša Đurića, Rastislava Škuleca, Vujice Rešina Tucića, Saše Stojanovića, Katalin Ladik, Judite Šalgo, Aleksandra Davića i mnogih drugih. Centralni deo izložbe zauzima mapa „Medijske ontologije”, kao ključni segment projekta „Trajni čas umetnosti“, a koja prezentuje istraživačku metodologiju projekta i pokriva polje istorijskih avangardi sa početka dvadesetog veka, preko posleratne neoavangarde, pa sve do savremene umetničke medijske produkcije. Izložba „Mlečni put“ predstavlja svojevrsni završetak segmenta posvećenog vizuelnoj umetnosti u okviru projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022“, a otvorena je do 30. decembra ove godine u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine i Likovnom salonu Kulturnog centra, dok će postavka u Kreativnom distriktu – BIRO biti dostupna posetiocima do 11. decembra.

Jedno od omiljenih novinarskih pitanja je – šta publika može da očekuje. Oni koji će u petak, 25. novembra od 19 časova prisustvovati otvaranju Festivala autorskog filma i projekcijama „Duhova ostrva“ Martina Mekdone, mogu očekivati – neočekivano. To je takođe jedan od uobičajenih odgovora, no sasvim istinit kada je u pitanju pomenuti film, originalno naslovljen „The Banshees of Inisherin“

Svet može bez nas, čak i mi možemo bez sveta, no možda smo baš iz tog razloga tu. Slučajno i nasumično, bez ikakvog plana i zadatka, tu smo da osmislimo besmisao i prepoznamo iznenadne trenutke lepote

Iako je "The Wonder" odlični psihološki triler na ivici horora, atmosferična drama koja nas gotovo dva sata drži u svojim nevidljivim kandžama, najzanimljiviji aspekt filma je odnos prema gladi i apetitu, naročito kada je o ženama reč