Tekstovi sa tagom: sandra dančetović

Dok su individualna iskustva ono što nas razlikuje, zajedničke tačke, koje bismo mogli da smestimo pod termin "srpska glupost," čine da se menjamo u smeru vulgarne mase koja odavno ne vidi zajednički cilj, već se fokusira na niz sitnih postignuća koja se svode na preživljavanje u duhu "šta će da se jede, šta će da se pije, koga da zajebem." Ovoga puta izbor prosečnog Srbina pao je na trgovinske lance, plastične kese i cegere, dok se ekološka svest polako budi pod finansijskim pritiskom

Verovali vi ili ne u horoskop, pratili ga pasionirano ili površno, jedno je sigurno – generalizacije glede horoskopskih znakova najviše vređaju one koji ne veruju u astrologiju. Paradoksalno, ali tačno

O Michaelu Hutchenceu snimljen je neverovatan broj emisija, dokumentaraca, čak i igrani film. Svi su toliko žudeli za istinom da su počeli da liče na hibrid britanskih tabloida i kič sapunica. Film Mystify: Michael Hutchence Richarda Lowensteina ipak više od svega traga za čovekom i to je ono što ga razlikuje od prethodnika

Dok su individualna iskustva ono što nas razlikuje, zajedničke tačke, koje bismo mogli da smestimo pod termin "srpska glupost", čine da se menjamo u smeru vulgarne mase koja odavno ne vidi zajednički cilj, već se fokusira na niz sitnih postignuća koja se svode na preživljavanje u duhu "šta će da se jede, šta će da se pije, koga da zajebem." Mesecima se, međutim, kolektivno gušimo u zagađenom vazduhu. Balkanski gradovi smenjuju se na top listi najzagađenijih, a jedino rešenje vidimo u - vetru

Iznenađuje li onda što ljude deli serija koja je uspela da uprkos ovakvoj tematici s poštovanjem i razumevanjem tretira i islam i judaizam i hrišćanstvo? Kakav je to naš odraz u ogledalu ako nismo u stanju da vidimo čoveka? Zašto ne dopuštamo sebi drugi izbor, van onog hoćemo li biti ovce ili mašine? Zašto je tako teško biti čovek, a najlakše ujediniti se u mržnji?

Za razliku od specijalizovanih magazina ili web-sajtova koji su pomno ispratili svaku od nekoliko stotina prošlogodišnjih TV serija, naš dvočlani tim recenzenata mogao je da se bavi samo onim što su stigli da vide tokom poslednjih 12 meseci. Svako od nas imao je pravo da izabere pet voljenih naslova, te su ovih deset preporuka – naš izbor, naša odgovornost i naš mali ekran...

Dok polako ispraćamo 2019. godinu i čitavu deceniju, odlučili smo da sa čitaocima podelimo nekoliko sasvim subjektivnih lista događaja, dela, stvari koje su obeležile proteklu deceniju. Kako pravila i propozicije smišljamo sami, tako je i decenija blago rastegljiv pojam. Umesto 2010. godine, možemo uzeti i 2009. kao početak, recimo. Dok bi zapravo ispravno bilo kao početnu uzeti 2011. jer decenija još nije gotova, je l' tako? I jeste i nije. Da znamo matematiku, bavili bismo se nekim lukrativni(ji)m zanimanjima. Ovako, sve što je stvoreno i što se desilo od 2009/10. do dana današnjeg dolazi u obzir

Baš zato što su brendirani kao vreme sreće, osmeha i najlepše doba godine, praznici za mnoge umeju da budu teški i deprimirajući. Očekivanja su velika, euforija neizdrživa, dok se suština zanemaruje i zaboravlja. Zato smo ove srede odlučili da se pozabavimo samim dočekom Nove godine i načinom na koji ga doživljavamo mi i ljudi oko nas

Dok polako ispraćamo 2019. godinu i čitavu deceniju, odlučili smo da sa čitaocima podelimo nekoliko sasvim subjektivnih lista događaja, dela, stvari koje su obeležile proteklu deceniju. Kako pravila i propozicije smišljamo sami, tako je i decenija blago rastegljiv pojam. Umesto 2010. godine, možemo uzeti i 2009. kao početak, recimo. Dok bi zapravo ispravno bilo kao početnu uzeti 2011. jer decenija još nije gotova, je l' tako? I jeste i nije. Da znamo matematiku, bavili bismo se nekim lukrativni(ji)m zanimanjima. Ovako, sve što je stvoreno i što se desilo od 2009/10. do dana današnjeg dolazi u obzir

Dok su individualna iskustva ono što nas razlikuje, zajedničke tačke, koje bismo mogli da smestimo pod termin "srpska glupost", čine da se menjamo u smeru vulgarne mase koja odavno ne vidi zajednički cilj, već se fokusira na niz sitnih postignuća koja se svode na preživljavanje u duhu "šta će da se jede, šta će da se pije, koga da zajebem." Nova godina, međutim, čini od nas bolje ljude ili to bar pokušava. I dok svaku dočekujemo euforično kao da nam je poslednja, pitamo se zašto smo tako depresivni u januaru

Pripremanje jela čiji ću recept podeliti s vama najavljivalo je još jednu katastrofu, ali je krajnji rezultat ispao odličan. Ne znam da li sam time htela samu sebe da sabotiram, no, sve je počelo tako što sam izabrala sastojke koje ne volim previše

Dok su individualna iskustva ono što nas razlikuje, zajedničke tačke, koje bismo mogli da smestimo pod termin "srpska glupost," čine da se menjamo u smeru vulgarne mase koja odavno ne vidi zajednički cilj, već se fokusira na niz sitnih postignuća koja se svode na preživljavanje u duhu "šta će da se jede, šta će da se pije, koga da zajebem." Ovoga puta bavimo se komšijama, susedima i komšijsko-susedskim odnosima

Danas smo odlučili da se pozabavimo sveprisutnom opsesijom zdravim životom. Zdrav život sam po sebi ne bi bio uopšte loš kada ne bi imao toliko škola mišljenja, studija koje jedna drugu pobijaju, pseudonaučnih zaključaka i sledbenika koji nisu videli ni dana dopisnog kursa medicine, a sve znaju o procesima u ljudskom organizmu. Svako je od nas bar na trenutak bio rob poluistina, a sve zbog straha od smrti kojoj uporno pokušavamo da doskočimo

Spoiler alert: Čitav proces trajao je mesec dana. MESEC DANA. Od 30. septembra do 30. oktobra. Pogađate, u tom periodu sam čula za još više slučajeva gde su prozore ugradili za jedan dan. Prozore. Kod mene je to trajalo mesec dana. Jedan prozor i jedna vrata (vrata su, srećom, ugradili za predviđenih nekoliko sati). Za prozor je ostalo mesec dana. Nekad se nešto zaboravi (komarnik). Nekad se nešto pogrešno ugradi (isti taj komarnik). Nekad se nešto pogrešno iseče (okapnica), pa vam zakažu ponovni susret za dve nedelje. Onda dođu s istom tom okapnicom malo manje loše isečenom, ali i dalje neodgovarajućom. I tako se u tom psihološkom ratu čeka da majstorima vidite leđa, zaboravite sve ružno i uživate u koeficijentu toplotne provodljivosti. Računa se na to da su vam se dovoljno poigrali sa živcima, da se nećete žaliti, već da ćete mahnuti rukom i reći: „Samo nek su otišli (kod nekog drugog)“. Ali i vaši živci računaju na terapeutsku moć pisanja. Pa, krenimo redom, po dnevničkim beleškama

Beogradska publika je premijeru filma pratila u mukloj tišini, dok se razvijao odjek krivice koja raste iz onog pitanja „zašto su oni tamo, a mi ovde.“ Pojedinci i pojedinke koji su umakli od većinske grupe koja poštuje njuejdž prakse koje nas uče da su bolne teme za izbegavanje, uprkos tome što svet i danas broji milione žrtava i izbeglica koje beže od gladi, silovanja, mučenja i rata, dobili su neprocenjivu istorijsku lekciju o hrabrosti, humanosti i rođenju građanskog aktivizma, u vreme kada se to plaćalo glavom