Tekstovi sa tagom: slava

Aprou 05 S

Gospodin Prust: Siguran u svoju slavu

Nikad ga nisam čula da se hvali

Službeni glasnik objavio je knjigu “Gospodin Prust” Seleste Albare u prevodu Jelene Mijatović. Knjiga je dobila Nagradu „Branko Jelić” za najbolje prevode sa francuskog na srpski jezik u 2016. godini, u kategoriji „Prva ogledanja“. “Kad je Marsel Prust umro 1922, bio je već širom sveta slavan i mnogi su pohrlili da čuju svedočanstvo i sećanja njegove ‘drage Seleste’, kako ju je uvek oslovljavao. Mnogi su znali da jedino ona (budući da je kraj njega provela osam odlučujućih godina njegovog života) poseduje ključne istine o njemu kao osobi, o njegovoj prošlosti, prijateljima, ljubavi, pogledu na svet, razmišljanjima i delu teško bolesnog genija. Istim tim ljudima nije nepoznato da je satima svake noći – koje su za njega predstavljale dan, jer je zamenio dan za noć, te mu je jutro počinjalo u četiri sata po podne – Selesta Albare imala izuzetnu privilegiju da ga sluša kako priča o sebi kroz sećanja, ali i kako joj prepričava svoje večernje izlaske, kako oponaša, smeje se kao dete, naglas govori neko poglavlje iz svog romana – ukratko, da ga vidi onako kako ga niko drugi nije video” (Žorž Belmon). Iz knjige “Gospodin Prust” prenosimo nekoliko završnih poglavlja
Ahho 02 S

Tuđine: Porodična slava u Bokokotorskom zalivu

Da li Albanci imaju rep?

Domaćini ipak nisu mogli baš uvek da drže monolog. Poneki uglednik kao moj stric umeo je da i u gostima, usred ručka, nametne priču o poreklu našeg prezimena i o našem putovanju vekovima. To sam znao napamet: oko 1615. knezu Drakulu Mandiću u Drobnjake na konak došao pljevaljski paša kom se moralo zaboraviti ime. Mislio da sutradan uz pratnju koju je poveo kupi harač po plemenu, ali mu se svide Drakulova kćer Milica i zatraži je knezu za ženu, a četiri drobnjačke cure za pratnju. Moj otac je tvrdio da je paša tražio Milicu da bi je izjebao. Ali to Radan nije smeo glasno da izgovori, radije mi je šaputao