Tekstovi sa tagom: sloboda

Samoljublje, arogancija i egoizam bitni su elementi domoljublja. Da to ilustriram! Domoljublje pretpostavlja da je naša zemaljska kugla podijeljena na male točke, a svaka je okružena željeznom ogradom. Oni koji su bili sretni pa su se rodili na nekoj određenoj točki, smatraju sebe boljima, plemenitijima, većima, pametnijima od živih bića koja nastanjuju bilo koju drugu točku. Zato je dužnost svakoga tko živi na toj izabranoj točki da se bori, ubija i umre u pokušaju da nametne svoju nadmoć svima drugima

Etjen de la Boesi (1530-1563) je 1548. godine, sa svojih 18 godina, napisao delo "Rasprava o dobrovoljnom ropstvu" (Le Discours de la servitude volontaire), "u slavu slobode a protiv tiranije", sa večito aktuelnim pitanjem zašto se potlačena većina ne pobuni

Istorija ljudskog roda je neprekidno usavršavanje držanja ljudi u pokornosti i povremenih pobuna podanika koji bi da postanu slobodni građani. Sila oličena u vojsci i policiji usavršavala se kroz zakone i potpomagala religijom, indoktrinirajući verujuće da je za koračanje rajskim stazama nužno poštovati zapovest: „Dajte ćesarevo ćesaru, a Božije Bogu.“ Jednostavan recept za mirno prihvatanje ropske sudbine, pseudoslobodnom voljom

Uvek je opasno reprodukovanje konzervativne svesti, utoliko više ako se to radi na nivou univerziteta. Prema tome, važnije od svakog konkretnog rezultata je osposobljavanje ljudi za samostalno mišljenje. To je osnov svake druge samostalnosti i svake slobode uopšte. Mi sebe smatramo idejno vrlo samostalnim a, u stvari, još smo u velikoj meri dvostruko sputani – nacionalnom isključivošću i šematizmom ranog socijalizma.

„Beograd pride je moje prvo iskustvo pridea i vjerujem da će zato ostati jedna od onih divnih odabranih uspomena. Ne samo da su me divni ljudi na prideu ispunili pozitivnom energijom i ljubavlju, nego su mi omogućili i rast želje i nade za prajdom u BiH koji će se kadtad desiti, jer kao što je jedan od prisutnih na prideu rekao: „Mi ne tražimo prava, mi ih zahtijevamo.“

Jim Haynes (Louisiana, 1935), pisac, reditelj, profesor, aktivni promoter ‘seksualne revolucije’ šesdesetih godina, 1962. osniva The Traverse Theatre u Edinburghu, a 1965 je saosnivač The London Traverse Theatre Company kao i časopisa I.T. (1966) , The UFO Environment (1966) i The Arts Laboratory (1967). U to vreme biva i odlikovan Whibread Prize-om za preko 200 pozorišnih ostvarenja (1966). Sa grupom prijatelja objavljuje u Amsterdamu časopis SUCK – First European Sexpaper sa ciljem da “tretira sexualnost u nežnom, dragom i bez srama erotskom svetlu“. Prvi svetski festival erotskog filma u Amsterdamu – The Wet Dream Film Festival je bio od 1970. do 1972. god. pod njegovom upravom. Godine 1969. prihvata poziv gostujućeg profesora na eksperimentalnom Univerzitetu Paris VII i do danas živi u Parizu. Objavio je više knjiga: “Workers of the World. Unite and Stop Working! – a Reply to Marxism”, “More Romance, Less Romantisme”, “Homage to Henry Miller”, “Everything is, Around the World in 33 Days”. Izdao je takodje i pet svojevrsnih vodiča za 10 zemalja Istočne Evrope i Rusiju zašto je i dobio nagradu od Institute of Social Inventions u Londonu. Projekat pod imenom EATS kojeg je započeo 1978, uspešno se odvija do dan danas: svake nedelje se njegov pariski ateljeu pretvara u Salon kojeg je posetilo do sada u više od 100 000 ljudi, jedan komunikacioni dogadjaj sui generis. Thanks for Coming! je naziv njegove autobiografije (1984) i asocijacija na ovaj njegov, možda najvažniji, projekat-misiju – zbližavanje ljudi.

Imati kuću, porodicu, prijatelje, imanje ili javnu funkciju, imati određena sredstva za život i biti koristan točkić u socijalnoj mašineriji, sve te stvari deluju kao da su potrebne, čak i neophodne ogromnoj većini ljudi, uključujući i intelektualce, uključujući čak i one koji o sebi misle kao o potpuno oslobođenima. A ipak su te stvari samo drugačiji oblik ropstva koji nastaje od dodira sa drugima, posebno od propisanog i produženog dodira.

Naučio sam da postoje dva osnovna, neophodna i neizbježna uvjeta dostojanstvenog života koji donosi zadovoljstvo. To su bezbjednost i sloboda. One ne mogu živjeti jedna bez druge. Bezbjednost bez slobode je ropstvo, a sloboda bez bezbjednosti je anarhija. One jedna drugu trebaju, ali istovremeno — kako to ponekad biva u braku — ne mogu naći zajednički jezik. Odnos među njima je igra nultog zbira — više bezbjednosti možete dobiti samo za cijenu davanja djelića svoje slobode. I više slobode ćete dobiti samo za cijenu gubitka bezbjednosti, povećanja nesigurnosti

Možda je od pitanja prava muslimanki da se pokrivaju burkama, hidžabima i inim odevnim detaljima karakterističnim za njihovu religiju još važnije pitanje njihove obaveze da se tako oblače, ako razumete na šta mislim. Naime, da li se baš sve muslimanske žene i devojke koje su pokrivene pokrivaju po svojoj slobodnoj volji i izboru, ili je makar nekima od njih to namenuto od strane određenih autoriteta – mahom muških