Tekstovi sa tagom: službeni glasnik

Indija

Rečnik zaljubljenika u Indiju: Žene/Život (13)

Lepota dolazi s godinama

Službeni glasnik objavio je prošle godine knjigu Žan-Kloda Karijera “Rečnik zaljubljenika u Indiju” u prevodu Olgice Stefanović. Indija se opire pogledu ništa manje nego razumu: mnoštvo naroda, jezika, običaja, verovanja, zanimanja. Mnoštvo prošlosti u mnoštvu sadašnjosti. Mogli bismo pomisliti da takva zemlja ne postoji. Ipak, indijska demokratija funkcioniše i svi ti narodi deluju kao jedan. Kojim čudom? Ovaj rečnik – u kome bi ljubav želela da ne bude slepa – pokušava da odgovori na to pitanje tokom neprestanog i veoma indijskog cikcak putovanja od mesta do mesta, od boga do boga, od čoveka do čoveka i od slučaja do slučaja. Vodič nam je Mahabharata, veliki epski spev koji čini nevidljivo ali svemoćno vezivo Indije, iluzije koja svoju stvarnost nalazi samo u spevu. Žan-Klod Karijer (1931), francuski pisac, dramaturg i scenarista. Kod nas su prevedene njegove knjige Razgovori sa dalaj-lamom, Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga (razgovori Žan-Filipa de Tonaka sa Žan-Klodom Karijerom i Umbertom Ekom), Rečnik gluposti i grešaka u rasuđivanju (koautor sa Gijem Beštelom), Letovanje gospodina Iloa i Gojine utvare (koautor sa Milošem Formanom)
Varanasi Benares

Rečnik zaljubljenika u Indiju: Varanasi-Benares (12)

Ideal hodočasnika, raj za smrt

Službeni glasnik objavio je prošle godine knjigu Žan-Kloda Karijera “Rečnik zaljubljenika u Indiju” u prevodu Olgice Stefanović. Indija se opire pogledu ništa manje nego razumu: mnoštvo naroda, jezika, običaja, verovanja, zanimanja. Mnoštvo prošlosti u mnoštvu sadašnjosti. Mogli bismo pomisliti da takva zemlja ne postoji. Ipak, indijska demokratija funkcioniše i svi ti narodi deluju kao jedan. Kojim čudom? Ovaj rečnik – u kome bi ljubav želela da ne bude slepa – pokušava da odgovori na to pitanje tokom neprestanog i veoma indijskog cikcak putovanja od mesta do mesta, od boga do boga, od čoveka do čoveka i od slučaja do slučaja. Vodič nam je Mahabharata, veliki epski spev koji čini nevidljivo ali svemoćno vezivo Indije, iluzije koja svoju stvarnost nalazi samo u spevu. Žan-Klod Karijer (1931), francuski pisac, dramaturg i scenarista. Kod nas su prevedene njegove knjige Razgovori sa dalaj-lamom, Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga (razgovori Žan-Filipa de Tonaka sa Žan-Klodom Karijerom i Umbertom Ekom), Rečnik gluposti i grešaka u rasuđivanju (koautor sa Gijem Beštelom), Letovanje gospodina Iloa i Gojine utvare (koautor sa Milošem Formanom)
Indija Tamil Nadu

Rečnik zaljubljenika u Indiju: Tamil Nadu (11)

Zemlja hramova

Službeni glasnik objavio je prošle godine knjigu Žan-Kloda Karijera “Rečnik zaljubljenika u Indiju” u prevodu Olgice Stefanović. Indija se opire pogledu ništa manje nego razumu: mnoštvo naroda, jezika, običaja, verovanja, zanimanja. Mnoštvo prošlosti u mnoštvu sadašnjosti. Mogli bismo pomisliti da takva zemlja ne postoji. Ipak, indijska demokratija funkcioniše i svi ti narodi deluju kao jedan. Kojim čudom? Ovaj rečnik – u kome bi ljubav želela da ne bude slepa – pokušava da odgovori na to pitanje tokom neprestanog i veoma indijskog cikcak putovanja od mesta do mesta, od boga do boga, od čoveka do čoveka i od slučaja do slučaja. Vodič nam je Mahabharata, veliki epski spev koji čini nevidljivo ali svemoćno vezivo Indije, iluzije koja svoju stvarnost nalazi samo u spevu. Žan-Klod Karijer (1931), francuski pisac, dramaturg i scenarista. Kod nas su prevedene njegove knjige Razgovori sa dalaj-lamom, Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga (razgovori Žan-Filipa de Tonaka sa Žan-Klodom Karijerom i Umbertom Ekom), Rečnik gluposti i grešaka u rasuđivanju (koautor sa Gijem Beštelom), Letovanje gospodina Iloa i Gojine utvare (koautor sa Milošem Formanom)
Indija proslave

Rečnik zaljubljenika u Indiju: Spavanje & svetkovine (10)

Sedamdeset miliona hodočasnika na ušću Ganga

Službeni glasnik objavio je prošle godine knjigu Žan-Kloda Karijera “Rečnik zaljubljenika u Indiju” u prevodu Olgice Stefanović. Indija se opire pogledu ništa manje nego razumu: mnoštvo naroda, jezika, običaja, verovanja, zanimanja. Mnoštvo prošlosti u mnoštvu sadašnjosti. Mogli bismo pomisliti da takva zemlja ne postoji. Ipak, indijska demokratija funkcioniše i svi ti narodi deluju kao jedan. Kojim čudom? Ovaj rečnik – u kome bi ljubav želela da ne bude slepa – pokušava da odgovori na to pitanje tokom neprestanog i veoma indijskog cikcak putovanja od mesta do mesta, od boga do boga, od čoveka do čoveka i od slučaja do slučaja. Vodič nam je Mahabharata, veliki epski spev koji čini nevidljivo ali svemoćno vezivo Indije, iluzije koja svoju stvarnost nalazi samo u spevu. Žan-Klod Karijer (1931), francuski pisac, dramaturg i scenarista. Kod nas su prevedene njegove knjige Razgovori sa dalaj-lamom, Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga (razgovori Žan-Filipa de Tonaka sa Žan-Klodom Karijerom i Umbertom Ekom), Rečnik gluposti i grešaka u rasuđivanju (koautor sa Gijem Beštelom), Letovanje gospodina Iloa i Gojine utvare (koautor sa Milošem Formanom)
Marijj 60 S

Rečnik zaljubljenika u Indiju: Neobično (9)

Tamo gde ima grožđa, ima i mistika

Službeni glasnik objavio je ove godine knjigu Žan-Kloda Karijera “Rečnik zaljubljenika u Indiju” u prevodu Olgice Stefanović. Indija se opire pogledu ništa manje nego razumu: mnoštvo naroda, jezika, običaja, verovanja, zanimanja. Mnoštvo prošlosti u mnoštvu sadašnjosti. Mogli bismo pomisliti da takva zemlja ne postoji. Ipak, indijska demokratija funkcioniše i svi ti narodi deluju kao jedan. Kojim čudom? Ovaj rečnik – u kome bi ljubav želela da ne bude slepa – pokušava da odgovori na to pitanje tokom neprestanog i veoma indijskog cikcak putovanja od mesta do mesta, od boga do boga, od čoveka do čoveka i od slučaja do slučaja. Vodič nam je Mahabharata, veliki epski spev koji čini nevidljivo ali svemoćno vezivo Indije, iluzije koja svoju stvarnost nalazi samo u spevu. Žan-Klod Karijer (1931), francuski pisac, dramaturg i scenarista. Kod nas su prevedene njegove knjige Razgovori sa dalaj-lamom, Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga (razgovori Žan-Filipa de Tonaka sa Žan-Klodom Karijerom i Umbertom Ekom), Rečnik gluposti i grešaka u rasuđivanju (koautor sa Gijem Beštelom), Letovanje gospodina Iloa i Gojine utvare (koautor sa Milošem Formanom)
Kalkuta Indija

Rečnik zaljubljenika u Indiju: Kali i Kalkuta (8)

Užas koji stalno izmiče

Iako Sarasvati, boginju znanja i umetnosti, glavnu pratilju Brahme, boga stvaranja, često prizivaju u Kalkuti, području govora i mišljenja, glavna vladarka mesta ostaje vatrena i strašna Kali, koja je dala ime gradu. Budući da je Kalkuta pre dolaska Engleza bila samo malo neuređeno selo, prilično je čudnovato da je tokom tri veka trebalo izmišljati legende, pojavljivanja i čuda u vezi s Kali. Ona tu jeste domaća, ali je njeno prisvajanje sko-rašnje. Sagrađen joj je mali hram, šaren, bučan, s klizavim podom, gde se vuku mirisi sveže krvi, krvi zaklanih koza, hram u kome smo uzalud tražili ono što se zove „sveto“. Čak je to – za naše oči i nozdrve – manje sveto mesto od bilo kog nesvetog mesta, od Nju Marketa na primer
Hampi Indija

Rečnik zaljubljenika u Indiju: Hampi (7)

Poslednje veliko hinduističko kraljevstvo

Po ko zna koji put u krvavoj istoriji Indije (inače su sve istorije krvave) islam zadaje snažan i bolan udarac. Ovo nasilje osvajačke religije kome je bilo draže da ukida nego da ubeđuje, a kome su se prinčevi Vidžajanagare dugo opirali pre nego što je Hampi bio uništen, oseća se na svakoj stranici starih hronika (sistematski je uništavano stanovništvo čitavih gradova dok se islam susretao s najgostoljubivijom i najmanje dogmatskom mitologijom tadašnjeg sveta). Ipak, islam je pre 1565. bio dobro prihvaćen u Hampiju, nijedna vrata pred njim nisu bila zaključana, kao što i dalje svedoče mnoge građevine podignute u stilu koji se naziva indomuslimanski. Ali, evo, s tim je gotovo. Treba uništavati. Zločinački gnev satire bazare, palate, bazene, plesne dvorane i sveće. Ništa nije tužnije od mržnje prema uživanju. I to je – kao i u Manduu, ali u sasvim drugačijoj razmeri – težak osećaj melanholije koji se na trenutke oseti u vrelom vazduhu dok se, pešice, biciklom, kolima, obilaze ovi naizgled beskonačni ostaci. Hampi je najprostranije polje ruševina na svetu: više od 2.600 hektara
Mahatma Gandi

Rečnik zaljubljenika u Indiju: Gandi (6)

Čovek koji je bio sinteza indijske istorije

Gandi je čovek koji je dobio nezavisnost od najveće demokratije na svetu a da nikad nije držao oružje u ruci. Gotovo neverovatna pojava: bilo je dovoljno da otpočne štrajk glađu, pa da se uzdrma Britansko carstvo ili barem njegova vlast nad Indijom. Nikada istorija nije spoznala silu takve prirode, odakle je nastala i Gandijeva izvanredna popularnost koja je osvojila svet. A iz te akcije pokazivanja neposlušnosti, koju je vodio od 1922. do 1944, izrodilo se ono što sasvim lepo treba nazvati kultom
Vladimir Majakovski

Jednoipooki strelac: Šamar vladajućem ukusu i Ribnjak sudija (4)

Ništa dobro iz Nazareta

Službeni glasnik objavio je knjigu Benedikta Livšica “Jednoipooki strelac”, neku vrstu privatne istorije ruske avangarde. Prevoditeljka ove knjige Milica Nikolić kaže: “Godine 1933. Livšic je štampao značajne ‘teorijske memoare’ Jednoipooki strelac, koji nisu samo prvi pokušaj sistematskog izlaganja istorije futurizma i njegovih teorijskih postulata, već i dragoceni dokument o nastanku moderne umetnosti u Rusiji i Evropi, s akcentima na obrazlaganju njene estetike i ideologije. Zbog toga su ovi memoari i nazvani teorijskim, a pojedine stranice gotovo i ne liče na žanr kojem pripadaju, već na celovito i sistematsko teorijsko zaključivanje”. Iz Livšicove knjige prenosimo četvrtu glavu u nekoliko nastavaka
Delhi Indija

Rečnik zaljubljenika u Indiju: Delhi (5)

Zapanjujući grad, šteta što ne postoji

Službeni glasnik objavio je ove godine knjigu Žan-Kloda Karijera “Rečnik zaljubljenika u Indiju” u prevodu Olgice Stefanović. Indija se opire pogledu ništa manje nego razumu: mnoštvo naroda, jezika, običaja, verovanja, zanimanja. Mnoštvo prošlosti u mnoštvu sadašnjosti. Mogli bismo pomisliti da takva zemlja ne postoji. Ipak, indijska demokratija funkcioniše i svi ti narodi deluju kao jedan. Kojim čudom? Ovaj rečnik – u kome bi ljubav želela da ne bude slepa – pokušava da odgovori na to pitanje tokom neprestanog i veoma indijskog cikcak putovanja od mesta do mesta, od boga do boga, od čoveka do čoveka i od slučaja do slučaja. Vodič nam je Mahabharata, veliki epski spev koji čini nevidljivo ali svemoćno vezivo Indije, iluzije koja svoju stvarnost nalazi samo u spevu. Žan-Klod Karijer (1931), francuski pisac, dramaturg i scenarista. Kod nas su prevedene njegove knjige Razgovori sa dalaj-lamom, Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga (razgovori Žan-Filipa de Tonaka sa Žan-Klodom Karijerom i Umbertom Ekom), Rečnik gluposti i grešaka u rasuđivanju (koautor sa Gijem Beštelom), Letovanje gospodina Iloa i Gojine utvare (koautor sa Milošem Formanom)
Kazn 02 S

Jednoipooki strelac: Šamar vladajućem ukusu i Ribnjak sudija (3)

Bacanje Puškina i Dostojevskog u vodu

Službeni glasnik objavio je knjigu Benedikta Livšica “Jednoipooki strelac”, neku vrstu privatne istorije ruske avangarde. Prevoditeljka ove knjige Milica Nikolić kaže: “Godine 1933. Livšic je štampao značajne ‘teorijske memoare’ Jednoipooki strelac, koji nisu samo prvi pokušaj sistematskog izlaganja istorije futurizma i njegovih teorijskih postulata, već i dragoceni dokument o nastanku moderne umetnosti u Rusiji i Evropi, s akcentima na obrazlaganju njene estetike i ideologije. Zbog toga su ovi memoari i nazvani teorijskim, a pojedine stranice gotovo i ne liče na žanr kojem pripadaju, već na celovito i sistematsko teorijsko zaključivanje”. Iz Livšicove knjige prenosimo četvrtu glavu u nekoliko nastavaka
Bombaj Mumbaj Indija

Rečnik zaljubljenika u Indiju: Bombaj-Mumbaj (4)

Nema ničega za razgledanje, ali sve treba videti

U Bombaju je zvanično popisano 28.000 glumaca koji su već dobili glavnu ulogu; ne računajući sporedne uloge i statiste (njih više stotina hiljada). Što se tiče velikih zvezda, tu kao i u drugim državama, njih jednostavno obožavaju. Postoji neobično poistovećivanje glumca i likova koje tumači. Kada je reč o nekom božanstvu, deo njegove svetlosti i legendi o njemu spusti se i na glumca
Aix-en-Provence

Pohvala putovanju: Sezanova osveta

Poslednja šuma sveta, iza koje više nema ničega

Službeni glasnik objavio je knjigu iz ostavštine Radomira Konstantinovića “Pohvala putovanju” koju je priredila piščeva udovica Milica Konstantinović. To je priča o šestomesečnom putovanju kroz Evropu na koje su Kaća Samardžić i Radomir Konstantinović krenuli u proleće 1962. godine. Itinerer: Beč–Hamburg–Amsterdam–Brisel–London–Pariz–Provansa–Italija–Švajcarska. „I daleko je blisko, pa i dugačka putovanja prebrzo prolaze. Nadam se da vam je lepo i želim da znate da lepšega nema“, piše im u pismu Oto Bihalji Merin. Bila je ovo i jedna vrsta putovanja kroz umetnost, pa su se u knjizi našli i eseji o Rembrantu, Mirou, Pikasu i Sezanu. Iz Konstantinovićeve knjige prenosimo nekoliko eseja
Ruski futuristi

Jednoipooki strelac: Šamar vladajućem ukusu i Ribnjak sudija (2)

Dole slava! Mi je preziremo!

Službeni glasnik objavio je knjigu Benedikta Livšica “Jednoipooki strelac”, neku vrstu privatne istorije ruske avangarde. Prevoditeljka ove knjige Milica Nikolić kaže: “Godine 1933. Livšic je štampao značajne ‘teorijske memoare’ Jednoipooki strelac, koji nisu samo prvi pokušaj sistematskog izlaganja istorije futurizma i njegovih teorijskih postulata, već i dragoceni dokument o nastanku moderne umetnosti u Rusiji i Evropi, s akcentima na obrazlaganju njene estetike i ideologije. Zbog toga su ovi memoari i nazvani teorijskim, a pojedine stranice gotovo i ne liče na žanr kojem pripadaju, već na celovito i sistematsko teorijsko zaključivanje”. Iz Livšicove knjige prenosimo četvrtu glavu u nekoliko nastavaka
Slikarstvo

Pohvala putovanju: Huan Miro

Priča o čoveku koji je prvo morao sve da zaboravi

Službeni glasnik objavio je knjigu iz ostavštine Radomira Konstantinovića “Pohvala putovanju” koju je priredila piščeva udovica Milica Konstantinović. To je priča o šestomesečnom putovanju kroz Evropu na koje su Kaća Samardžić i Radomir Konstantinović krenuli u proleće 1962. godine. Itinerer: Beč–Hamburg–Amsterdam–Brisel–London–Pariz–Provansa–Italija–Švajcarska. „I daleko je blisko, pa i dugačka putovanja prebrzo prolaze. Nadam se da vam je lepo i želim da znate da lepšega nema“, piše im u pismu Oto Bihalji Merin. Bila je ovo i jedna vrsta putovanja kroz umetnost, pa su se u knjizi našli i eseji o Rembrantu, Mirou, Pikasu i Sezanu. Iz Konstantinovićeve knjige prenosimo nekoliko eseja