Tekstovi sa tagom: službeni glasnik

Vladimir Majakovski

Jednoipooki strelac: Šamar vladajućem ukusu i Ribnjak sudija (1)

Sudarile su se fizika i metafizika

Službeni glasnik objavio je knjigu Benedikta Livšica “Jednoipooki strelac”, neku vrstu privatne istorije ruske avangarde. Prevoditeljka ove knjige Milica Nikolić kaže: “Godine 1933. Livšic je štampao značajne ‘teorijske memoare’ Jednoipooki strelac, koji nisu samo prvi pokušaj sistematskog izlaganja istorije futurizma i njegovih teorijskih postulata, već i dragoceni dokument o nastanku moderne umetnosti u Rusiji i Evropi, s akcentima na obrazlaganju njene estetike i ideologije. Zbog toga su ovi memoari i nazvani teorijskim, a pojedine stranice gotovo i ne liče na žanr kojem pripadaju, već na celovito i sistematsko teorijsko zaključivanje”. Iz Livšicove knjige prenosimo četvrtu glavu u nekoliko nastavaka
Adžanta pećine

Rečnik zaljubljenika u Indiju: Adžanta (2)

Drevne budističke pećine: Rođeni smo iz zadovoljstva i sazdani od radosti

Adžanta nam tako omogućava da menjamo pogled na geografiju i istoriju sveta. Migracije naroda (i njihovih ideja) idu drugim putevima, a ne onim na kojima ih obično pratimo. Pogledi ljudi okreću se ka Istoku, gde se nalazimo, ogoljenost duha sučeljava se s obiljem slika, a tmina prvobitne pećine sa svetlosnom igrom boja
Autoportret

Pohvala putovanju: Igra sa Rembrantom

Slikar koji je samog sebe pratio u ništavilo

Službeni glasnik objavio je knjigu iz ostavštine Radomira Konstantinovića “Pohvala putovanju” koju je priredila piščeva udovica Milica Konstantinović. To je priča o šestomesečnom putovanju kroz Evropu na koje su Kaća Samardžić i Radomir Konstantinović krenuli u proleće 1962. godine. Itinerer: Beč–Hamburg–Amsterdam–Brisel–London–Pariz–Provansa–Italija–Švajcarska. „I daleko je blisko, pa i dugačka putovanja prebrzo prolaze. Nadam se da vam je lepo i želim da znate da lepšega nema“, piše im u pismu Oto Bihalji Merin. Bila je ovo i jedna vrsta putovanja kroz umetnost, pa su se u knjizi našli i eseji o Rembrantu, Mirou, Pikasu i Sezanu. Iz Konstantinovićeve knjige prenosimo nekoliko eseja
basara

Atlas pseudomitologije: Sindrom Pavla Isakoviča (2)

Srpska istorija kao lažna religija

Službeni glasnik objavio je polemičko-esejističku knjigu Svetislava Basare “Atlas pseudomitologije”. Književni kritičar Đorđe Krajišnik piše: “Atlas pseudomitologije će, dakako, u nacionalističkim krugovima, zarobljenim u mitotvoračke fantazme biti knjiga koja je izdajnička, jer čim nacionalizmu prikažete njegovo krivo lice u ogledalu, on zapišti kako je to izdaja. Autor je svjestan da nema logičke i racionalne rasprave sa tim narativima, zato im i suprotstavlja moćnu satiru. No, bez obzira na to, Basarina knjiga iznimno je važan dokument koji svjedoči o krateru koji je ostao poslije decenija nakaradne srpske politike, a koji se, kako vidimo iz ove knjige, i dalje širi”. A sam autor, Svetislav Basara, ovako piše o srpskoj istoriji: „Srpska istorija se simbolično završila, tačnije — iscrpela, dvanaestog marta dve hiljade treće godine, na dan kada je — posle serije generalnih proba i pokušaja, koji su mesecima uvežbavani pred očima (i uz blagoslov) takozvanih bezbednosnih službi i čitave javnosti — ritualno pogubljen Zoran Ðinđić, ličnost kojoj je samo malo nedostajalo da savlada dvestagodišnju inerciju i da — kao što je to mnogo pre njega u Rusiji učinio Petar Veliki — otvori prozor, ne u Evropu, nego u realnost, da savlada otpor polufeudalnih, parazitskih elita i da Srbe — sumornu koloniju višećelijskih organizama — usmeri ka stvaranju zajednice slobodnih ljudi — nacije. Život u Srbiji je, istina, i posle tog datuma nastavio da teče, ali čisto biološki, na način na koji nokti i kosa rastu posle smrti, u obliku matematičkog skupa individua koje svoj smisao pronalaze isključivo u recikliranju prošlosti i koje na okupu održavaju opskurni kultovi tenisera i lošeg piva.“ Iz Basarine knjige donosimo par odlomaka
Indija

Rečnik zaljubljenika u Indiju: Poziv (1)

Zemlja koja baštini pet milenijuma postojanja

Službeni glasnik objavio je ove godine knjigu Žan-Kloda Karijera “Rečnik zaljubljenika u Indiju” u prevodu Olgice Stefanović. Indija se opire pogledu ništa manje nego razumu: mnoštvo naroda, jezika, običaja, verovanja, zanimanja. Mnoštvo prošlosti u mnoštvu sadašnjosti. Mogli bismo pomisliti da takva zemlja ne postoji. Ipak, indijska demokratija funkcioniše i svi ti narodi deluju kao jedan. Kojim čudom? Ovaj rečnik – u kome bi ljubav želela da ne bude slepa – pokušava da odgovori na to pitanje tokom neprestanog i veoma indijskog cikcak putovanja od mesta do mesta, od boga do boga, od čoveka do čoveka i od slučaja do slučaja. Vodič nam je Mahabharata, veliki epski spev koji čini nevidljivo ali svemoćno vezivo Indije, iluzije koja svoju stvarnost nalazi samo u spevu. Žan-Klod Karijer (1931), francuski pisac, dramaturg i scenarista. Kod nas su prevedene njegove knjige Razgovori sa dalaj-lamom, Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga (razgovori Žan-Filipa de Tonaka sa Žan-Klodom Karijerom i Umbertom Ekom), Rečnik gluposti i grešaka u rasuđivanju (koautor sa Gijem Beštelom), Letovanje gospodina Iloa i Gojine utvare (koautor sa Milošem Formanom)
Tomas Sterns Eliot

Pesničko osećanje istorije

Tradicija i individualni talenat

Službeni glasnik objavio je knjigu odabranih eseja Tomasa Sternsa Eliota “Tradicija i individualni talenat”u prevodu Milice Mihailović. Iz ove knjige prenosimo čuveni naslovni esej
Pejzaž

Pohvala putovanju (1)

Atentat na moju smešnu taštinu

Službeni glasnik objavio je knjigu iz ostavštine Radomira Konstantinovića “Pohvala putovanju” koju je priredila piščeva udovica Milica Konstantinović. To je priča o šestomesečnom putovanju kroz Evropu na koje su Kaća Samardžić i Radomir Konstantinović krenuli u proleće 1962. godine. Itinerer: Beč–Hamburg–Amsterdam–Brisel–London–Pariz–Provansa–Italija–Švajcarska. „I daleko je blisko, pa i dugačka putovanja prebrzo prolaze. Nadam se da vam je lepo i želim da znate da lepšega nema“, piše im u pismu Oto Bihalji Merin. Bila je ovo i jedna vrsta putovanja kroz umetnost, pa su se u knjizi našli i eseji o Rembrantu, Mirou, Pikasu i Sezanu. Iz Konstantinovićeve knjige prenosimo nekoliko eseja
Svetislav Basara

Atlas pseudomitologije: Sindrom Pavla Isakoviča (1)

U srpskoj istoriji samo se mrtvi osećaju kao kod kuće

Službeni glasnik objavio je polemičko-esejističku knjigu Svetislava Basare “Atlas pseudomitologije”. Književni kritičar Đorđe Krajišnik piše: “Atlas pseudomitologije će, dakako, u nacionalističkim krugovima, zarobljenim u mitotvoračke fantazme biti knjiga koja je izdajnička, jer čim nacionalizmu prikažete njegovo krivo lice u ogledalu, on zapišti kako je to izdaja. Autor je svjestan da nema logičke i racionalne rasprave sa tim narativima, zato im i suprotstavlja moćnu satiru. No, bez obzira na to, Basarina knjiga iznimno je važan dokument koji svjedoči o krateru koji je ostao poslije decenija nakaradne srpske politike, a koji se, kako vidimo iz ove knjige, i dalje širi”. A sam autor, Svetislav Basara, ovako piše o srpskoj istoriji: „Srpska istorija se simbolično završila, tačnije — iscrpela, dvanaestog marta dve hiljade treće godine, na dan kada je — posle serije generalnih proba i pokušaja, koji su mesecima uvežbavani pred očima (i uz blagoslov) takozvanih bezbednosnih službi i čitave javnosti — ritualno pogubljen Zoran Ðinđić, ličnost kojoj je samo malo nedostajalo da savlada dvestagodišnju inerciju i da — kao što je to mnogo pre njega u Rusiji učinio Petar Veliki — otvori prozor, ne u Evropu, nego u realnost, da savlada otpor polufeudalnih, parazitskih elita i da Srbe — sumornu koloniju višećelijskih organizama — usmeri ka stvaranju zajednice slobodnih ljudi — nacije. Život u Srbiji je, istina, i posle tog datuma nastavio da teče, ali čisto biološki, na način na koji nokti i kosa rastu posle smrti, u obliku matematičkog skupa individua koje svoj smisao pronalaze isključivo u recikliranju prošlosti i koje na okupu održavaju opskurni kultovi tenisera i lošeg piva.“ Iz Basarine knjige donosimo par odlomaka
basara

Svetislav Basara: Atlas pseudomitologije (Službeni glasnik, Beograd, 2018)

Kobni nesporazumi s realnošću

Neprestano zaglibljena u prošlost, Srbija, prema Basari, neprestano lebdi u sferi iracionalnog i neprestano se vraća na početak, čime se uzrokuju diskontinuiteti koji temeljno potresaju srpsko društvo i kulturu. Nakon svakog razdoblja koje je prošlo srpske elite se bore protiv tog razdoblja iako su ga uglavnom same proizvele i izabrale
Hrana

Beleške iz Moneove kuhinje (21)

Patka na ruanski način

Službeni glasnik objavio je knjigu “Beleške iz Moneove kuhinje” koju je napisala Kler Žoaj. Divna sećanja na život Alise i Kloda Monea u Živerniju, u njihovoj kući s dušom, okruženoj raskošnim vrtom. U knjizi se nalaze stare porodične fotografije, skoro 200 recepata i beležaka za jela koja je Mone voleo, prava svedočanstva autentične gurmanske prošlosti, fotografije rekonstruisane porodične atmosfere i različitih jela, uz predgovor, mnogi kažu, najvećeg svetskog kuvara, Žoela Robišona, koji je prilagodio sve recepte, tako da njihova priprema ne predstavlja teškoću. Uzbudljiva knjiga koja otkriva izuzetnu ličnost Kloda Monea, slikara koji je želeo da naslika način na koji ptica peva. Iz knjige “Beleške iz Moneove kuhinje” prenosimo nekoliko delova
Hrana

Beleške iz Moneove kuhinje (20)

Svinjska plećka Saše Gitrija

Službeni glasnik objavio je knjigu “Beleške iz Moneove kuhinje” koju je napisala Kler Žoaj. Divna sećanja na život Alise i Kloda Monea u Živerniju, u njihovoj kući s dušom, okruženoj raskošnim vrtom. U knjizi se nalaze stare porodične fotografije, skoro 200 recepata i beležaka za jela koja je Mone voleo, prava svedočanstva autentične gurmanske prošlosti, fotografije rekonstruisane porodične atmosfere i različitih jela, uz predgovor, mnogi kažu, najvećeg svetskog kuvara, Žoela Robišona, koji je prilagodio sve recepte, tako da njihova priprema ne predstavlja teškoću. Uzbudljiva knjiga koja otkriva izuzetnu ličnost Kloda Monea, slikara koji je želeo da naslika način na koji ptica peva. Iz knjige “Beleške iz Moneove kuhinje” prenosimo nekoliko delova
Vitold Gombrovič

Gombrovičev Dnevnik: Intervju sa samim sobom (19)

Kako da umetnost ponovo postane izraz naše veličine

U ediciji Nostra vita Službenog glasnika objavljen je “Dnevnik: 1953-1969” velikog poljskog pisca Vitolda Gombroviča. U odnosu na izdanje beogradske Prosvete iz 1985. u tri dela, Glasnikovo u jednom tomu preuzima prevod i predgovor Petra Vujičića, ali sadrži i nove beleške od sredine 1967. do 1969. godine koje je, uz pogovor Vojćeha Karpinjskog, prevela Biserka Rajčić. Kao što piše prevodilac ovog dela Petar Vujičić, “svoj Dnevnik (1953–1969) Gombrovič je u celini objavio na poljskom jeziku, u poljskom emigrantskom izdavačkom preduzeću u Parizu. Na druge jezike, Dnevnik su tek bili počeli da prevode, dok je u autorovoj zemlji, u Poljskoj, Dnevnik bio zabranjen”. U pogovoru ovog izdanja Vojćeh Karpinjski piše da je Gombrovičev “Dnevnik” najvažnije delo poljske proze u celoj njenoj istoriji. Iz ovog kapitalnog dela poljske i svetske proze prenosimo nekoliko odabranih delova
Hrana

Beleške iz Moneove kuhinje (19)

Goveđi jezik a la buržoa

Službeni glasnik objavio je knjigu “Beleške iz Moneove kuhinje” koju je napisala Kler Žoaj. Divna sećanja na život Alise i Kloda Monea u Živerniju, u njihovoj kući s dušom, okruženoj raskošnim vrtom. U knjizi se nalaze stare porodične fotografije, skoro 200 recepata i beležaka za jela koja je Mone voleo, prava svedočanstva autentične gurmanske prošlosti, fotografije rekonstruisane porodične atmosfere i različitih jela, uz predgovor, mnogi kažu, najvećeg svetskog kuvara, Žoela Robišona, koji je prilagodio sve recepte, tako da njihova priprema ne predstavlja teškoću. Uzbudljiva knjiga koja otkriva izuzetnu ličnost Kloda Monea, slikara koji je želeo da naslika način na koji ptica peva. Iz knjige “Beleške iz Moneove kuhinje” prenosimo nekoliko delova
Gombrovič

Gombrovičev Dnevnik: Prokleto Džojsovo potomstvo (18)

Cela Evropa ličila mi je na konja koji dobrovoljno ulazi u am

U ediciji Nostra vita Službenog glasnika objavljen je “Dnevnik: 1953-1969” velikog poljskog pisca Vitolda Gombroviča. U odnosu na izdanje beogradske Prosvete iz 1985. u tri dela, Glasnikovo u jednom tomu preuzima prevod i predgovor Petra Vujičića, ali sadrži i nove beleške od sredine 1967. do 1969. godine koje je, uz pogovor Vojćeha Karpinjskog, prevela Biserka Rajčić. Kao što piše prevodilac ovog dela Petar Vujičić, “svoj Dnevnik (1953–1969) Gombrovič je u celini objavio na poljskom jeziku, u poljskom emigrantskom izdavačkom preduzeću u Parizu. Na druge jezike, Dnevnik su tek bili počeli da prevode, dok je u autorovoj zemlji, u Poljskoj, Dnevnik bio zabranjen”. U pogovoru ovog izdanja Vojćeh Karpinjski piše da je Gombrovičev “Dnevnik” najvažnije delo poljske proze u celoj njenoj istoriji. Iz ovog kapitalnog dela poljske i svetske proze prenosimo nekoliko odabranih delova
Vitold Gombrovič

Gombrovičev Dnevnik: Grad zločina ili vrline (17)

Berlin kao ledi Magbet, bez predaha pere ruke

U ediciji Nostra vita Službenog glasnika objavljen je “Dnevnik: 1953-1969” velikog poljskog pisca Vitolda Gombroviča. U odnosu na izdanje beogradske Prosvete iz 1985. u tri dela, Glasnikovo u jednom tomu preuzima prevod i predgovor Petra Vujičića, ali sadrži i nove beleške od sredine 1967. do 1969. godine koje je, uz pogovor Vojćeha Karpinjskog, prevela Biserka Rajčić. Kao što piše prevodilac ovog dela Petar Vujičić, “svoj Dnevnik (1953–1969) Gombrovič je u celini objavio na poljskom jeziku, u poljskom emigrantskom izdavačkom preduzeću u Parizu. Na druge jezike, Dnevnik su tek bili počeli da prevode, dok je u autorovoj zemlji, u Poljskoj, Dnevnik bio zabranjen”. U pogovoru ovog izdanja Vojćeh Karpinjski piše da je Gombrovičev “Dnevnik” najvažnije delo poljske proze u celoj njenoj istoriji. Iz ovog kapitalnog dela poljske i svetske proze prenosimo nekoliko odabranih delova