Tekstovi sa tagom: televizija

intermeco

Muzički intermeco, nestali TV žanr

Lagana muzička pauza sa slikama

Muzički intermeco je tekovina ranih dana televizije koja se održala sve do kraja osamdesetih. To je period u kome, između dve emisije, nema ništa. Nekada davno, kad još računari nisu bili popularni i jeftini i kad smo imali svega dva televizijska kanala (sarajevski treći kanal se tek pomaljao kao moguć), a više nam nije ni trebalo, postojala je takva pauzica dok se premotaju trake ili namesti sledeća rolna. Neka sličica ili snimak prirodnih lepota, obično Plitvička jezera, uz muzičku pozadinu klasičnih kompozitora i natpis “Muzički intermeco”
Ekra 01 S

(Ne)moguća horror misija: 48 sati domaćeg TV programa

Zaustavite dronove, silazim!

Oni građani kojima je Čeda 2007. bio „ekstreman“ (jer je između ostalog podržavao nezavisnost Kosova) i nekako su više naginjali DS-u, sada su građanski, fino i pristojno prihvatili Boška Obradovića pod parolom „pa, nema veze, ne možemo svi biti isti“. U stvari, sve se tu uklapa i vrlo je logično – otvorenim ili tihim pristalicama politike DS-a iz 2007. više odgovara ovakav Boško nego ovakav Vučić ili onakav Čeda
Arive 10 S

Dečje serije Televizije Beograd

Kako se deca uče da odrastaju

Mladi gledaoci dobijali su sjajne komade i heroje iz komšiluka, ali i blago upozorenje da nije sve tako ružičasto kakvo na momente izgleda i da ima mnogo ozbiljnijih iskušenja od komšijskog podmetanja i, možda, nekih ozbiljnijih ljubavi od ove koja je sada najpreča. Bilo je to detinjstvo u kojem su se deca učila da budu ljudi u drugačijem životu, bez mobilazicija i ratova, bez emigracije, hiperinlatornih novčanica i praznih trgovina, bez nesreće svuda oko sebe
Vammp 03 S

Nametanje memorije

Puno je čudovišta oko nas

Španjolski časopis Cambio 16, kojeg je stoti dodatak za kulturu upravo objavljen (1988), došao je na ideju da od brojnih pisaca dobije tekst o memoriji. Tema je dodatka bila Sjećanje, a od pisaca se tražilo da se nečega prisjete ili da nešto napišu o sjećanju. Pisci dakako nemaju bolju memoriju od ostalog svijeta: kao i kod ostalih njihova memorija može biti varljiva, prolazna, nepotpuna. No to nije važno. Važno je da oni produciraju memoriju. Književnost je, povrh svega, memorija, duga memorija svih nas.

Crno-bela prošlost Televizije Beograd

Od Mije i Čkalje - do Milene i Dragana

Ovih smo se dana, nehotice ali namerno, posvetili istraživanju naše prošlosti kroz tekstove o šezdesetim i sedamdesetim godinama; dogodilo se da su mnogim člancima pominju rađanje i bujanje televizijskog programa na prostorima nekadašnje SFRJ. Kako bismo i slikom pratili tekstove, odlučili smo se za prigodnu retro-galeriju sa foto-materijalima Programskog arhiva TV Beograd. Prilika je da se podsetimo ličnosti koje su šezdesetih i sedamdesetih obeležile televizijski program, a među njima su Radivoje Lola Đukić, Miodrag Petrović Čkalja, Mija Aleksić, Olivera Marković, Bora Todorović, Ružica Sokić, Svetlana Bojković, Petar Kralj...
Ativi 02 S

Dosije: Sjećanje na televizijske šezdesete

Ispovijest jednog mladog ovisnika

Pravo je čudo kako me ta spravica osvojila na prepad. Prije toga sam bio zadrti filmofil, išao u kino bar nekoliko puta tjedno, znao sam tko su Alfred Hitchcock, John Ford, Michelangelo Antonioni, Luchino Visconti, pa i Ingmar Bergman, iako sam tek ušao u petnaestu, međutim, u šest sam palio televizor i buljio u ekran sve dok program nije završio. U kino sam gotovo potpuno prestao ići i obnovio tu naviku tek 1967. i 1968., kada sam se donekle pribrao od televizijske groznice
Aaraa 01 S

Ratko Mladić i Srbija

Balada o uzvraćenoj ljubavi

Relativizacija ratnih zločina, negiranje genocida i sistematska heroizacija i popularizacija masovnih ubica, ostaviće teške i duboke posledice po srbijansko društvo narednih decenija. Posledice pogubnog delovanja trajaće, kao i svako zagađenje, još dugo. Verovatno decenijama
Amovie 01 S

Parlamentarna pornokratija

Ne može biti da mi je Ceca majka

Ne može biti da smo svi u ovoj zemlji rođeni kao slavuji, pa jedino što želimo je to da gradimo pevačke karijere. Moje lice treba da zvuči poznato ljudima koje poznajem i koje ću upoznati. Ne može biti da odjednom postoji fabrika za štancovanje identičnih devojaka. Život bez posebnosti i individualnosti. Sve one liče na gore pomenutu moju majku. Ja ipak pamtim vreme pre ove medijske revolucije kada je svako u sebi gradio karakterističan izraz, te se na taj način izdvajao iz gomile
Zvonko Letica

In memoriam

Odlazak Zvonka Letice, televizijske legende

U četvrtak je u Lumbardi, na otoku Korčuli, preminuo legendarni TV novinar Zvonko Letica (r. 1924.). Umro je upravo na otoku i u Dalmaciji koje je uvijek zadržao u svom besprijekornom štokavskom, na malom ekranu, bez ikakve nametljivosti
Dradovic 02 S

Zа to čudo, televiziju, svi smo bili mlаdi i neuki

Kako je snimana dečija TV serija “Na slovo, na slovo”

Sećаm se: prvo smo utvrdili prаvilа igre; trаžićemo nаjrаzličitije povode dа deci pokаžemo slovа; osnovnа igrаčkа i glаvni elemenаt scenogrаfije biće kocke; iz njih ćemo vаditi i u njih stаvljаti sve druge igrаčke, mrtve i žive; igru će voditi Mićа Tаtić; jedаn od stаlnih junаkа biće Ostojа; on će govoriti sаmo reči koje počinju glаsom i slovom “o”
Rozga 01 S

Voditeljski transfer blama i demonstracija TV bezobrazluka

Žena, majka, Sarapa

Svakodnevno slušamo o voditeljskim transferima, ugovorima, sumama koje navodno zarađuju i koje su nekoliko puta veće od zarada kamermana, montažera, producenata... Slušamo o njihovim svađama, ljubavima, brakovima, deci, privatnim lomovima, tako da je na neki način i razumljivo što voditelji često i sami poveruju da su zvezde, legende i balkanske inačice Opre, a u najboljem slučaju su tek Džeri Springer
Firre 01 S

RTS-u ima ko da piše: Stvarno, ko je ubio Loru Palmer?

Moje pravo da gledam film u nastavcima

U petak uveče Drugi program RTS-a emitovao je film Dejvida Linča “Twin Peaks: Fire, Walk With Me”, koji je prekinut na pola direktnim prenosom teniskog meča. Pomalo iznenađen ovakvim postupkom koji nagoveštava novu programsku orijentaciju, ne budem lenj, već pošaljem mejl cenjenoj redakciji RTS-a pod naslovom “Pitanje iz publike”, kako bih pohvalio njihov nadasve zanimljiv koncept. Naravno, odgovor od redakcije nisam dobio, baš njih briga za pohvale koje pristižu od dragih gledalaca, zato evo bar mog dela jednosmerne prepiske, koja je na kraju dobila post scriptum, jer se ispostavilo da sam trčao pred rudu
Teveev1

Mali ljudi na televizijskim ekranima

Krezuba poruka blještavilu

Bira li televizijska ekipa u nekom predgrađu ili varoši baš tu sredovječnu ženu sa napola odavno ofarbanom a napola izraslim sjedinama kose, koja ima vidljive po jedan zub u gornjoj i u donjoj čeljusti, na suprotnim stranama i različite veličine, da govori u glavnim dnevnim vijestima o tome gdje se nalazila i što je radila u trenutku kad je u trećoj kući od njene eksplodirala plinska boca?