Tekstovi sa tagom: tomislav marković

Bukk 01 S

Zlo i naopako

O čitanju i pametovanju

Pripisivanje ljotićevskih stihoklepotina Nastasijeviću spada upravo u red onih zabluda i mitova koje je Ristić u svojim knjigama kritikovao. Kao što je Miloš S. Milojević, da citiram Ristića, otkrio „samo njemu poznatu ‘činjenicu' po kojoj su srpski patrijarsi postojali i u razdoblju pozne antike, odnosno ranog srednjeg veka”, tako je i Ristić otkrio samo njemu poznatu „činjenicu“ da je Nastasijević pisao ljotićevske koračnice
Pioo 03 S

Nobelovac u rajskoj čistoti mitske Arkadije

Tito i Handke kao antipodi

Sve je Handkeu ovde rajsko, arhajsko, starinsko, čak i vanvremeno, debele rečne ribe su “kao iz bajke”, Srbija je “iskonska zemlja”, čak je i ljubav prema trgovanju “iskonska”, a u pogledu nekog graničara vidi se “neizlečiva, ali i nedostupna tuga” – verovatno za izgubljenim rajem. Nauživa se Handke u rajskoj čistoti mitske Arkadije, među svojim egzotičnim domorocima, ispuni se arhajskim čuvstvima, a potom se vrati u svoju skromnu vilu pokraj Pariza, da se zlopati u toj odvratnoj, otuđenoj zapadnjačkoj civilizaciji koju toliko prezire
Dimitrije Ljotić ljotićevci

Sramota koja teče

Dan Ljotićeve pobede nad antifašizmom

Dejan Ristić je za fašističko orgijanje na Dan pobede odmah nagrađen: Vlada Srbije postavila ga je na mesto vršioca dužnosti direktora Muzeja žrtava genocida. Kad aminuješ ljotićevske koračnice za Dan pobede, logično je da avanzuješ na poziciju sa koje možeš još temeljnije da se posvetiš plesanju na grobovima nevinih žrtava fašizma. Možda na novom položaju Ristić otkrije i da je Krleža pisao ustaške koračnice, a da su četnici zloupotrebili Vinaverove pesme, pa su ga dva puta pretukli u nemačkom logoru i polomili mu vilicu, nezadovoljni izborom rima i nekim sumnjivim neologizmima; čudni su putevi naučnog istraživanja metodom izmislica & besmislica
Srpski dobrovoljački korpus

Mračni put grete: Uživo iz tamnog vilajeta

Kako je Momčilo Nastasijević postao Ljotićev dobrovoljac

Misterija je najzad rešena. Na svečanoj akademiji u Narodnom pozorištu upriličenoj povodom Dana pobede nad fašizmom godine 2021. najveći deo recitatorskog programa bio je sačinjen od ljotićevskih pesama iz zbirke „Tvrđava“ koja ima podnaslov „Zbirka dobrovoljačke lirike“. I koju su objavili saradnici nacističkog okupatora u okupiranoj Srbiji godine 1944.
Jazik 01 S

Apsandžije srpskog jezika

U potrazi za izgubljenim rečima

Otkad carstvuju narodoljupci, samozvani i samovoljni patroni nacije i pritežaoci nacionalističke naracije, zavladaše mrtvilo i mrtvež, život se preinači u mrtvovanje, a vascela zemlja postade mrtvaja nastanjena mrtvolikim, mrtvokastim, mrtvonogim i mrtvoduhastim svetom što povazdan mrckelja, spleten u nebrojene mrtvouzice. Što su staratelji prilježniji u odbrani i zaštiti nacije i nacionalnog identiteta, to su njihovi štićenici rešeniji da petama daju vetra i iskobeljaju se iz čvrstog tutorskog zagrljaja od kojeg pucaju kosti
Ilustra 05 S

Kome treba bogatiji rečnik

Zašto žena može da bude domaćica, a ne može filozofkinja?

Razlozi pružanja otpora socijalnim femininativima nisu jezičke, već ideološke prirode i dolaze uglavnom od branitelja patrijarhalnog poretka. Na kraju, nove reči se ne uvode za nešto nepostojeće, već za jedno polje realnosti koje do sada nije bilo imenovano. Zar obogaćivanje jezika ne bi trebalo da raduje one kojima je posao da brinu o jeziku? Što je jezik razuđeniji, raskošniji, sveobuhvatniji – to je i naše poimanje sveta šire, bogatije i složenije. Otkad je to nešto loše?
Srebrenica

Nije srpski poricati

Odbrana i zaštita genocida

Da li se u nekoj presudi Haškog tribunala pominje izraz „genocidni narod“? Ne pominje se, ni u jednoj. A da li u bilo kom zvaničnom dokumentu bilo gde na svetu postoji sintagma „genocidni narod“? Ne postoji. Da nije neki proučavalac genocida, neki ozbiljan istoričar, sociolog, socijalni psiholog negde napisao kako su Srbi „genocidni narod“. Nije. Niko ne koristi dotičnu sintagmu osim nacionalista koji se brane od onoga za šta ih niko ne optužuje. Jasno je zašto nikad ne citiraju takvu optužbu – jer ne postoji. Pa otkud uopšte ta sumanuta priča o genocidnom narodu? Od samih srpskih nacionalista
Religija

Protiv bližnjeg svoga

Čuvari svetinja u zimskom periodu

Razumem ljudsku potrebu za nečim čvrstim i neupitnim u svetu gde je sve prolazno i nepostojano, ali ne može se baš svaka džidža ili bidža predstavljati kao Onaj koji jeste. A budući da je u Srbiji, prema svim poslednjim popisima, gotovo svekoliko stanovništvo hrišćansko – to znači da je problem rešen. Eno čuvarima svetinja silnih Božjih zapovesti, pa nek probaju da ih se pridržavaju, ako već ne mogu da žive bez nečeg neprikosnovenog: ne ubij, ne svedoči lažno na bližnjega svoga, ne poželi ništa što je tuđe, ljubi bližnjeg svog kao samoga sebe… Ima li za vernike ičeg svetijeg od reči Božjih?
Radomir Konstantinović

Ogledalo parohijalnih duhova

Čekajući prevod „Filosofije palanke“ na hrvatski jezik

Zbog silne strasti koju nacionalno nabrijani jezikoslovci, i profesionalci i amateri, unose u svoje rasprave moglo bi se pomisliti da je njima zaista nemerljivo stalo do jezika, da ih jezička pitanja muče i opsedaju po ceo dan, a i noću im ne daju da bar malo otpočinu. Konstantinović upravo u „Filosofiji palanke“ pokazuje da to baš i nije tako, već da je duhu palanke jezik nebitan. Za duh palanke je karakteristična odanost ustanovljenom poretku, običajnosti, aposlutna potčinjenost nepromenljivom redu koji je nezavisan od pojedinca. Pojedinačno se pokorava opštem, a duh palanke se objavljuje „kao prevashodni duh banalnosti (trajanja kroz ponavljanje uvek-istog)“. Čemu onda jezik? Šta tu uopšte ima da se kaže, u svetu gde je sve već rečeno, u svetu gde vladaju formule ustanovljene jednom zauvek?
Masovna grobnica

Paket aranžman agencije “Zločinac & sin”

Turistički vodič kroz srpski svet

Poštovani turisti, u ime naše agencije “Zločinac & sin” izvinjavamo se što nismo u mogućnosti da vam pokažemo sva slavna mesta moderne istorije srpskog sveta, ali vas molimo da imate razumevanja – toliko su naši junaci bili vredni, tako su udarnički radili na stvaranju etnički čiste oveće Srbije da za obilazak svih mesta gde su ostavili herojske tragove ne bi bilo dovoljno ni mesec dana. Kud god se čovek okrene, naleti na tekovine stvaranja srpskog sveta, mahom u obliku sekundarnih i tercijarnih masovnih grobnica, rasparčanih ljudskih tela, zgarišta, kuća sravnjenih sa zemljom i sveopšte nesreće
Jasse 02 S

Beda neočetničke propagande

Kako su zli komunisti skrivali istinu o Jasenovcu

Zle komuniste nije mrzelo da naprave memorijalni kompleks, da angažuju najvećeg umetnika među arhitektama Bogdana Bogdanovića da napravi spomenik, čuveni Kameni cvet, da postave još nekoliko spomenika i spomen-ploča, da obeleže mesta stradanja, da naprave muzejsku postavku i izdavačku delatnost, da štampaju razglednice, značke i priveske. Škole iz cele SFRJ organizovale su masovne posete učenika i nastavnika Jasenovcu, a mnoga deca su doživljavala traume gledajući jezive slike ustaških zločina. Toliko su komunisti sistematski radili na prećutkivanju da je po broju posetilaca Memorijalni muzej Jasenovac nadmašivao gotovo sve muzejske institucije u bivšoj Jugoslaviji
Dvob 01 S

Čuvari zločinačkog nasleđa i lepe književnosti

Bitka na književnom Kosovom polju

Kada ugledni kritičari, doktori nauka književnih, profesori koji godinama predaju studentima književnost na fakultetima, stručno obrazlažu zašto su književna dela nekih autora vredna, zašto ih treba čitati i uvrstiti u kanon, tu najmanje ima reči o estetskim kategorijama, a sve vrvi od bizarnih pojmova koji ukazuju na ideološku podobnost autora. Na primer, kritičari smatraju da su neka dela vredna jer sadrže „arhetipske slojeve srpskog nacionalnog bića”, “ideju nebeskog naroda”, „duh nacionalne kulture” ili „srpsko saborno samosaznanje”
Lepa Radić

Ime i prezime slobode

Dan kad je obešena Lepa Radić

Neko bi sad mogao da postavi pitanje da li je Lepina žrtva bila uzaludna, s obzirom na sve što se dogodilo u poslednjih tridesetak godina. Takvo pitanje ipak nije na mestu, jer je Lepina borba za slobodu, pravdu, ravnopravnost i bolje društvo vrednost po sebi koju niko i ništa ne može uništiti. Nije Lepa uzalud poginula, nego mi uzalud živimo, jer nismo uspeli da sačuvamo ono za šta je Lepa dala svoj život. A čvrsto smo obećali, polažući pionirsku zakletvu, da ćemo „voleti našu domovinu, samoupravnu Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju, čuvati bratstvo i jedinstvo svih njenih naroda i narodnosti, i ceniti sve ljude sveta koji žele slobodu i mir“
Apoka 01 S

Bratićizmi: Izlivi ničega u čistom stanju

Žudnja za uništenjem pod maskom patriotizma

Pošto nije baš društveno prihvatljivo priželjkivati smrt drugim ljudima iz čista mira, prosto zato što ne znaš šta bi od sebe, od svoje praznine i jada, onda ljubav prema naciji dođe kao kakvo-takvo opravdanje za primitivizam i beslovesnost. Sličan mehanizam deluje i u najstrašnijim manifestacijama takozvanog nacionalizma. Nisu Ratko Mladić, Milan Lukić, Radovan Karadžić ili Radislav Krstić obični kriminalci i ubice. Da su ubijali samostalno, solo, po ličnom nahođenju – onda bi ih svi prezirali. Pošto su granatirali, snajperisali, trpali u logore, streljali i mučili u ime velike ideje zvane Nacija – oni su heroji, idoli, ugledni građani, prave zvezde sluđenog naciona
Isou 03 S

Viši nivo klerikalizma: Teokratija koja teče

Hrist je sahranjen u masovnim grobnicama

Crkva se već neko vreme lažno predstavlja kao telo Hristovo na zemlji, iako forenzički izveštaji jasno govore da je Hristovo telo – u zemlji. Nalazi se razasuto po sekundarnim i tercijarnim grobnicama, pa ako kleru i vernicima Hrist ponovo zatreba, moraće da ga potraže na tim dubokim lokacijama. Drugog puta nema