Tekstovi sa tagom: tomislav marković

Hell 01 S

Knez ovog sveta i teologija kalašnjikova

Đavo je došao po svoje

Đavo je kameleon u večnoj transformaciji, poprima najrazličitije oblike, navlači razne obrazine, promećući se u svakoga i nikoga posebno. “Ako je Đavao Legija, to ponajprije znači da, bivajući jedan, može na sebe navući toliko različitih vidova koliko ima i ljudi na svijetu. Ali to može značiti, također, da je Đavao bezimena masa”, veli Deni de Ružmon. Odreći se sopstvene ličnosti, postati deo bezimene mase, govoriti i misliti kao svi drugi, stopiti se bez ostatka sa većinom u apsolutnom jedinstvu, iz dna duše žuđenom a nikada potpuno dosegnutom – to je imperativ današnjeg srpskosvetskog čoveka koji sebi utvara da je vernik
Bookz 02 S

Spasavanje dece i omladine

Treba li spaliti biblioteke?

Uopšte ne treba isključiti mogućnost da su sve umetnosti, nauke, mišljenje, sva ta pregnuća ljudskog duha nastala kao deo svetske zavere protiv Srba, samo da bi nas uništili, jer nam zavide što smo nebeski narod. Duh je štetan po zdravlje, a ume da naškodi i nacionalnom identitetu. Zato treba slediti zavet srpskih junaka Radovana Karadžića i Ratka Mladića koji su se sa svim tim belosvetskim podmetačinama obračunali još krajem avgusta 1992. godine, granatirajući sarajevsku Vijećnicu fosfornim granatama, spaljujući milione knjiga. Gde heroji stadoše, srpska mladost neka produži
Knjige

Pokaži mi šta čitaš i reći ću ti od čega boluješ

Lupanje srca, opekotine na duši i ostale čitalačke muke

Nakon što nam je letnja lektira izazvala lupanje srca, vrtoglavicu, paranoju, a potom nam spržila dušu – ne treba joj mnogo da nas dokusuri. Evo pravog romana za letalni ishod: “Oštar poput kandži, pun oporog, ironičnog humora, ovaj smrtonosni roman zabavan je koliko i zastrašujući”. Zaklaće nas knjiga oštrim kandžama, prerezaće nam žilu kucavicu ili će nam probosti mozak, kako god bude – spasa nam nema. Zamislimo kolač koji se reklamira rečima: Ovaj smrtonosni slatkiš sladak je koliko i hrskav. A ispod reklamnog teksta mrtvačka glava sa dve ukrštene kosti. Knjige su kao gljive: sve se mogu pročitati, ali neke samo jednom
Brojgg 01 S

Brojgel: Pejzaž sa Ikarovim padom

Ravnodušnost kao zločin protiv čovečnosti

Uprkos svim pokušajima da odbranimo zemne protagoniste Brojgelove slike, biće da je najbliži istini pisac i umetnički kritičar Džon Berdžer koji kaže da je Brojgel “bio ponajmanje sklon praštanju od svih umetnika koji su ikada živeli. Iz slike u sliku, Brojgel je prikupljao dokaze za optužnicu za koju nije imao dovoljno razloga da veruje da će ikada biti podignuta”. Zločin za koji je slikar skupljao dokazni materijal bila je upravo ravnodušnost u svim raspoloživim oblicima
Velika Srbija

Nacionalna megalomanija

O Bogu Srbinu i drugim demonima

Nacionalna uobraženost XIX veka donekle je razumljiva, vidi se iz aviona da je reč o najobičnijoj kompenzaciji. Hvalisanje sopstvenom umišljenom veličinom javilo se kao logična psihološka reakcija na ubogu stvarnost. Umesto da otvore oči i realno pogledaju svet oko sebe, da vide siromašno, nepismeno, zaostalo stanovništvo kao posledicu nesrećnih istorijskih okolnosti i vekovnog podređenog položaja i robovanja drugima, pa da onda razmisle kako to neveselo stanje menjati – naši su se intelektualci dali na nacionalno fantaziranje, na veličanje tog istog ubogog naroda koji od njih očekuje nekakvo rešenje, smernicu, viziju, putokaz u budućnost
Lax 04 S

Upitnik za Crnogorce koji ulaze u Srbiju

Da li ste Srbin, Srpkinja ili Srpče?

Ne može svako da se nacionalno određuje kako mu se ćefne. Zato smo mi tu da unesemo malo reda u etno-haos. Sve je jednostavno: Bošnjaci su poturčeni Srbi, Hrvati su pokatoličeni Srbi, Makedonci su Srbi sa govornom manom, a vi ste Srbi na privremenom boravku u Milogorju. Šta tu nije jasno?
Hell 01 S

Institut za kalemljenje fikcije i stvarnosti

Đavo nosi mantiju

Ako je istina da život piše romane, mora se priznati da mu izrada književnih likova uopšte ne ide od ruke: nedostatak invencije, uboga mašta, manjak talenta, stvaralačka nemoć doveli su do masovnog stvaranja papirnatih, plošnih, jednodimenzionalnih likova u čije postojanje ni najnaivniji čitalac ne može da poveruje. To što su narečeni književni junaci naizgled trodimenzionalni ljudi od krvi i mesa samo ih čini još neuverljivijim
Hater 03 S

Albansko-srpske bese: Jedan primer normalnog suživota

Laž o vekovnoj mržnji između Albanaca i Srba

Kad pritisak nacionalističkih ideologa i državne represije popusti, ljudi zaborave na “patriotsku” obavezu da se međusobno mrze i sukobljavaju, pa nađu načina za rešavanje problema i sami smisle društvene modele koji im život čine podnošljivijim. Čak je i u nepovoljnim uslovima početkom XX veka na Kosovu, u sredini koja nije imala ozbiljnije kontakte sa prosvetiteljstvom i liberalizmom, lokalno stanovništvo samo otkrilo recept za normalniji život
Nežnost

Beleške na marginama knjige "Pohvala slabosti" (Partizanska knjiga, 2021)

Radikalna demilitarizacija duha

Ponekad Stankovićevi stihovi zazvuče kao propoved ili ispovedanje vere, ali ne neke usko konfesionalne. Ima u ovoj poeziji tragova taoizma, budizma, pa čak i hrišćanstva, nešto od askeze pustinjskih otaca ili od teologije slabosti apostola Pavla, ali ona se ne može svesti ni na jednu od postojećih veroispovesti. Stankovićeva crkva je manjinska, nema čak ni ime, a trenutno ima jednog člana, bez ikakve prozelitske namere za proširenje i omasovljenje. Ako se uopšte može govoriti o religioznosti Stankovićeve poezije, onda bi možda najtačnije bilo reći da su neke njegove pesme sačinjene od iste tvari od koje nastaju i religije, spajaju ih slični doživljaji i poimanje sveta. Nije uzalud Vilijam Blejk učio da su religije stvorili pesnici, ni njegovo učenje nije bilo moralizatorsko, pa nije ni Stankovićevo (mada je kod nas moralizatorstvo možda i oklevetano, kao da naše kulture imaju neke moraliste, nemamo ni poštenu zbirku propovedi, kamoli šta drugo)
Koude 04 S

Kad se četnici popišmane

Uzalud vam trud, pišači

Nije čudo što se Ilić popišmanio baš na Ljuba Čupića, on je trn u oku svim četnicima, i onima iz Drugog svetskog rata, i ovim današnjim naslednicima kvislinških zločinaca. Uhapšen i mučen u četničkom zatvoru, “otvoreno je prkosio i ismijavao četnike i nacionaliste, kao sluge okupatora”, govoreći im da ih “prezire kao ljudska ništavila”. Tokom suđenja rugao se većnicima kvislinškog kvazisuda, a na gubilištu se dželatima smejao u lice. Čovek koji odlazi u smrt mirno stoji pred ubicama – sa osmehom na licu. Sa osmehom koji je stajao na njegovom licu kao znak pobede nad strahom od smrti, sa osmehom koji ni danas četnici ne mogu da podnesu
Satana

Nacional-satanistički kult

Posle rušenja đavomolje: Fata Orlović, živa sahranjena

Metanisati ubicama, prizivati smrt ljudima, slavosloviti genocid i ratne zločine, klanjati se masovnim koljačima kakav je Ratko Mladić, morbidno lagati u ime Hrista – to se raznim imenima može nazvati, ali hrišćanstvom nikako i nikada, ni sad, ni u vekove vekova. To što se dotična gospoda deklarišu kao pravoslavni hrišćani nije čak ni providna varka, nego golo bogohuljenje. Oni se klanjaju jedino boginji nacije, s tim što ta nacija nema ama baš nikakve veze sa srpskim narodom, sa stvarnim ljudima koji su po nacionalnosti Srbi, već se radi o lažnom idolu, izmišljotini u čije ime bi da prinose ljudske žrtve, da mrze i da žive u laži. Jasno je da je reč o otvorenom služenju đavolskim silama, pa bi se njihov krvavi kult mogao nazvati, na primer, nacional-satanističkim
Bukk 01 S

Zlo i naopako

O čitanju i pametovanju

Pripisivanje ljotićevskih stihoklepotina Nastasijeviću spada upravo u red onih zabluda i mitova koje je Ristić u svojim knjigama kritikovao. Kao što je Miloš S. Milojević, da citiram Ristića, otkrio „samo njemu poznatu ‘činjenicu' po kojoj su srpski patrijarsi postojali i u razdoblju pozne antike, odnosno ranog srednjeg veka”, tako je i Ristić otkrio samo njemu poznatu „činjenicu“ da je Nastasijević pisao ljotićevske koračnice
Pioo 03 S

Nobelovac u rajskoj čistoti mitske Arkadije

Tito i Handke kao antipodi

Sve je Handkeu ovde rajsko, arhajsko, starinsko, čak i vanvremeno, debele rečne ribe su “kao iz bajke”, Srbija je “iskonska zemlja”, čak je i ljubav prema trgovanju “iskonska”, a u pogledu nekog graničara vidi se “neizlečiva, ali i nedostupna tuga” – verovatno za izgubljenim rajem. Nauživa se Handke u rajskoj čistoti mitske Arkadije, među svojim egzotičnim domorocima, ispuni se arhajskim čuvstvima, a potom se vrati u svoju skromnu vilu pokraj Pariza, da se zlopati u toj odvratnoj, otuđenoj zapadnjačkoj civilizaciji koju toliko prezire
Dimitrije Ljotić ljotićevci

Sramota koja teče

Dan Ljotićeve pobede nad antifašizmom

Dejan Ristić je za fašističko orgijanje na Dan pobede odmah nagrađen: Vlada Srbije postavila ga je na mesto vršioca dužnosti direktora Muzeja žrtava genocida. Kad aminuješ ljotićevske koračnice za Dan pobede, logično je da avanzuješ na poziciju sa koje možeš još temeljnije da se posvetiš plesanju na grobovima nevinih žrtava fašizma. Možda na novom položaju Ristić otkrije i da je Krleža pisao ustaške koračnice, a da su četnici zloupotrebili Vinaverove pesme, pa su ga dva puta pretukli u nemačkom logoru i polomili mu vilicu, nezadovoljni izborom rima i nekim sumnjivim neologizmima; čudni su putevi naučnog istraživanja metodom izmislica & besmislica
Srpski dobrovoljački korpus

Mračni put grete: Uživo iz tamnog vilajeta

Kako je Momčilo Nastasijević postao Ljotićev dobrovoljac

Misterija je najzad rešena. Na svečanoj akademiji u Narodnom pozorištu upriličenoj povodom Dana pobede nad fašizmom godine 2021. najveći deo recitatorskog programa bio je sačinjen od ljotićevskih pesama iz zbirke „Tvrđava“ koja ima podnaslov „Zbirka dobrovoljačke lirike“. I koju su objavili saradnici nacističkog okupatora u okupiranoj Srbiji godine 1944.