Tekstovi sa tagom: tomislav marković

Predrag Lucić

Sveta ludost života i pevanja

Predrag Lucić, revolucionarni pesnik

Lucić je našao zakopano blago tamo gde ga niko ne bi tražio: u drvenom političkom jeziku, u glupavim izjavama političara, u militantnom nacionalističkom govoru, u fantazmagorijama ideološkog bunila, u andramoljama frazetina i opštih mesta, u tricama i kučinama svakodnevne medijske produkcije. U onome što je Marko Ristić zvao trenje trunja. Čitave tone duhovnog i duševnog smeća Lucić je prerađivao u svojoj alhemijskoj pesničkoj manufakturi, pretvarajući ih u čisto zlato poezije. Ali, zadatak velikog pesnika i jeste da otkriva zone stvarnosti u koje književna noga još nije kročila, da ih osvaja i uključuje u pesničku republiku
Djava 06 S

Otvoreno pismo druga Đavola srpskim episkopima i hrvatskim biskupima

Za sve vas me, gospodo hrišćanska, zabole moje levo kopito

Znam da biste rado prodali dušu Đavolu, ali Lucifer za takvu bofl robu nije zainteresovan. Probajte kod nekog drugog kupca, možda vam pomogne neki popust, sezonsko sniženje, akcija – pet duša po ceni jedne, ko zna. Jer, da budem potpuno iskren, za sve vas me, gospodo 'rišćanska, zabole moje levo kopito. I za vas, i za vaše crkve, i za vašu pastvu, i za vaše sićušne, beznačajne nacijice. Ne samo da se ja uopšte ne bavim vama, nego ni oficirima moje bezbrojne vojske ne pada na pamet da svrate u vaše krajeve i da nekog podstaknu na zlo, čak ni iz zabave
lopov

Rečnik paraknjiževnih termina: Pesnička hajdučija

Starina Nogo i deli Koljević

Nezadovoljni stvarnošću lišenom svakog duhovnog smisla, duboko frustrirani višedecenijskim odmetanjem u fiktivne literarne svetove – Radovan Karadžić, Miroslav Toholj, R.P. Nogo, Nikola Koljević i njihova književna sabraća počela su da svoje pesničke i ideološke snove primenjuju na postojeći referentni okvir, gradeći javu naopakog sveta. Ognjem, mačem, kamom, bombom, granatom i srodnim pesničkim postupcima
Vinogra 01 S

I klerici su samo ljudi

Ako nema Boga, da li je Irineju i Amfilohiju sve dozvoljeno?

Nije problem u tome što jerarsi SPC-a u Boga ne veruju, već u tome što ne veruju ni u Božje zapovesti, ni u elementarne etičke postulate, ni u empatiju, ni u to da se prema ljudskim bićima ne treba odnositi kao prema krpama. Ukratko – problem je u tome što ne veruju ni u šta. Osim, eventualno, u sopstveno blagoutrobije i lično zadovoljstvo, u luksuz, skupa kola, posede i ostale ovozemaljske tričarije. I u boginju Naciju koja im dostavlja sve te nepotrepštine u ogromnim količinama
Aavdi 03 S

Pouzdani štit od zla, mržnje i nasilja

Pesnički credo Damira Avdića

Poezija Damira Avdića na prvi pogled ili posluh deluje sasvim jednostavno, nema tu nikakvog hermetizma, nema komplikovanih zapretenih metafora, nema šifrovanog jezika, nema mnogo posla za tumače i ostale književne kritičare. Već na drugi pogled stvari deluju nešto komplikovanije, pokazuje se da je narečena jednostavnost tek puki privid oka naviklog da složenost traži tamo gde je najčešće nema
Ribe

Rečnik paraknjiževnih termina: Ugroženost opstanka i neizvesnost spasenja

Kad šaran krene u lov na srpski narod

Čime je to ugrožen opstanak naroda u Simovićevoj pesmi? Razni su se neprijatelji navrzli na njegov mnogostradalni narod, a pretužni pesnik zaziva Bogorodicu ne bi li, ako je ikako moguće, spasla pesničko "mi". Od čega? Recimo, od riba. Kaže pesnik: "Dok kišu protkiva susnežica, i vuk, / riba i vrana kreću na nas, u lov". Dobro, vuk jeste opasna životinja, od vrane bi pesnik mogao da strahuje tek kad se narod prestavi, pa ptičurina dođe da komada leševe, ali zašto riba? Šta je nesrećna riba srpskom narodu skrivila, pogotovo za vreme posta? Kako je to riba krenula u lov na srpski narod? Gde je taj narod ako mu preti smrt od ribe? Pod neslanim morem? Da li je i ovo neka neslana šala?
braca hodac

Rečnik paraknjiževnih termina: Tapkanje nad prazninom

Pesničke akrobate na metafizičkom užetu

Ne znam samo zašto profesor Brajović potcenjuje pelivanstvo, pridajući mu pežorativan karakter. Pelivani su majstori svog posla, dosta teškog i rizičnog, hod po realnom konopcu ili stvarnoj žici nije nimalo bezopasna rabota, tu je često glava u torbi ili bar rizik od ozbiljne povrede na radu. Pelivanstvo zahteva vrhunsku veštinu, ne vidim nijedan razlog da se ovaj plemeniti zanat nipodaštava, pogotovo što donosi radost mnogima (što, usput budi rečeno, ponekad čini i poezija), za razliku od kritika Tihomira Brajovića i transsimbolističkih stihova koje, u najboljem slučaju, kako je sličnim povodom rekao Gombrovič – samo poštuju, ali ih niko ne voli
Bracca14

Rečnik paraknjiževnih termina: Svetlosna prosijanja polifonijskog suočavanja sa bitijem

Stvarali izmislicu, a sklepali besmislicu

Dragi čitaoci, ako slučajno ugledate svetlosna prosijanja jednog polifonijskog suočavanja s bitijem, svejedno da li na ulici, u parku, u nekoj knjizi ili u sopstvenoj glavi – bežite glavom bez obzira! Ako vam bekstvo ne uspe, pogotovo u potonjem slučaju, ima i tu leka – zgrabite najbliži rečnik srpskog jezika i ne odvajajte se od njega sve dok svetlosna prosijanja ne zgasnu. Ni za živu glavu ne otvarajte Bognarovu "Elizejsku trilogiju", jer vas odatle mogu zabljesnuti prosijanja od kojih spasa nema
kosovska bitka

Rečnik paraknjiževnih termina: Poverenik kosovske misli

Mislim buzdovanom, pevam šestopercem

Iz Hamovićevog pojma moglo bi se zaključiti da Nogo ne mora ništa da smišlja, niti da traži nove pesničke puteve, on već ima gotov program – kosovsku misao, a njegov poetski posao je samo da taj program malo izrimuje i pretoči u stihove. Što je Nogu maestralno pošlo za rukom, u tolikoj meri da je Predrag Čudić, detaljnom analizom Nogove poezije u tekstu "Nagrailo u bosanskom loncu" utvrdio da Nogo ništa drugo i ne radi, nego samo prepevava dnevnu štampu i opeva opšta mesta nacionalne mitologije. Na to se na kraju i svodi njegovo novopečeno zanimanje – poverenik kosovske misli
Guzv1

Rečnik paraknjiževnih termina: Pesnikov patnički narod

Nacija u vlasništvu književnih sadista

Pesnik je vlasnik naroda, iako nije baš najjasnije kako je sebi pritežao tako neobičnu imovinu. Književni kritičar ne spominje kupoprodajni ugovor kojim je srpski živalj u vidu naroda prešao u pesnikovo vlasništvo, niti se bavi detaljima ove nesvakidašnje poetsko-finansijske transakcije. Njemu to nije ni previše bitno, važne su samo konsekvence koje proističu iz ovakvog posedničkog odnosa. Ako je narod postao pesnikov domazluk, onda poeta s njim može da radi šta god mu je volja. Otuda silno tekstualno zlostavljanje naroda u stihovima i ostalim pisanijama nacionalnih bardova
Vajru5

Rečnik paraknjiževnih termina: Patinizovani delovi našeg kolektivnog bića

Da li su Srbi volvoks ili zelene alge?

U prirodi zaista postoje kolektivna bića, ali na znatno nižem evolutivnom stupnju razvoja od čoveka. Reč je o kolonijalnim organizmima kakvi su, na primer, morske mahovine, zelene alge, volvoks ili bakterijske kolonije. U kolonijama sve jedinke su međusobno povezane i zavisne, baš kao i u imaginarnoj nacionalnoj zajednici. Nema tu mesta ni za kakav individualan napor i slične inokoštine, svaka ćelija je podređena kolektivu kolonije, apartne pojave jednostavno nisu moguće. Kad se takav pojam kolektivnog bića projektuje na ljudsko društvo, dobija se zajednica – u ovom slučaju naciju – u kojoj nema prostora za posebnu, samosvojnu ljudsku ličnost, za pojedinačno bivstvovanje, za originalnost i štrčanje van kolektiva. Samim tim, nema mesta ni za istinske stvaraoce, a ni za književnost. U kolektivnom biću može da vlada samo sveopšta uravnilovka, što je savršena duhovna klima za kritičare koji se odaju lovu u mutnom
Crkva i država

Paralelni svet: Vesti iz katakombe

SPC zahteva odvajanje crkve od države

Na zasedanju svetog Sabora Srpske pravoslavne crkve doneta je odluka da se crkva odvoji od države. Episkopi su na ovaj čin bili potaknuti sramnom ulogom koju je crkva odigrala u novijoj istoriji, kada je prestala da služi bogu i okrenula se idolima nacije i države, šurujući sa svim vlastima koje su uspostavljene u Srbiji u poslednjih četvrt veka. Crkva se uključila u sveopšti grabež, stajući otvoreno na stranu moćnih i bogatih, a protiv sopstvenog vernog naroda, tako da joj je preostalo ili da se preimenuje u Srpska đavoslavna crkva ili da se vrati Hristu
Crry 01 S

Rečnik paraknjiževnih termina: Nacionalni izgub i poslušanje narodu

Najveća je žalost za Velikom Srbijom

Poslušanje narodu je književni postupak kojim se pisac odriče od svega ličnog, individualnog, posebnog i osobenog zarad utapanja u kolektiv. Dakle, reč je o jednoj vrsti spisateljskog samoubistva, jer bez ličnog, individualnog, posebnog i osobenog književnosti i nema. Specifičnost književnog dela je u iskošenom uglu iz kog se posmatra realnost, svako istinsko književno delo je čitav novi svet, kakav nikad i nigde nije postojao, napisano jedinstvenim stilom, jer je stil, kako kaže Flober a citira Prust "apsolutni način da se stvari vide". S druge strane, narod ili bilo koji drugi kolektiv nužno živi u vlasti stereotipa, podređen izanđalim klišeima, on ima svoje zajedničke kanone i svoje opšte mesto pod suncem
Cossmo 04 S

Rečnik paraknjiževnih termina: Knjiga vaseljenskog muzičkog središta, nedokučiva i neizreciva

Galimatijas u strogom centru svemira

Hajde što književnoj kritičarki, profesorki univerziteta koja već decenijama studentima tumači književna dela, ne ide od ruke književna kritika niti interpretacija poezije, to se nekako i može razumeti, navikli su već publiku na očekivanja manja od makovog zrna zaostalog u razvoju. Ali ovoliko nepoznavanje pravoslavne teologije kod jedne ugledne profesorke i doktorke književnosti – to je zaista nedopustivo u današnje vreme sveopšteg procvata duhovnosti, čak i u našem devastiranom obrazovnom sistemu
Karadzic5

Rečnik paraknjiževnih termina: Čuvstvo za svoje

Pretvaranje koljača u ikone nacionalne kulture

Hamoviću i Hamovićima uveocima jednostavno su nedostupne sfere duha, oni u njima nemaju šta da traže. Njih plodovi duha samo frustriraju, jer ih bolno podsećaju na sopstvenu nemoć. Iako se na prvi pogled bave književnošću i kulturom, oni su zapravo mrzitelji duha. U tome je čitava njihova tajna. Zato su se okrenuli onome što im je dostupno – pretvaranju koljača u ikone nacionalne kulture. Problem je u tome što ih mi plaćamo da nas prosvećuju, a ne da nam svoju duhovnu bedu prodaju kao brigu za naciju, identitet, srpstvo i slične izmišljotine