Tekstovi sa tagom: tomislav marković

Predrag Lucić

Daleko od domašaja neizlečive stvarnosti

Pesnička čuda Predraga Lucića

Proučavanje Lucićevog dela moglo bi da bude celoživotni posao za jedan omanji književni institut, da živimo u nekom drugačijem svetu koji drži do onog najvrednijeg što ima. U ovakvom svetu, neizmerno inspirativnom za satiričnu obradu i prilično nepodnošljivom za življenje, ostaje nam da čitamo poeziju Predraga Lucića. Što može da ima i neka blagotvorna i čudotovorna dejstva. Dok čitanje traje, dok se smejemo i divimo njegovim pesmama, ili u sebi ponavljamo stihovi koji su nam se spontano urezali u sećanje – bićemo slobodni, daleko od domašaja neizlečive stvarnosti o kojoj je Lucić pisao
Aamla 05 S

Prošlost je prošla, što i sama reč kaže

Razmišljanja jednog običnog srpskog mladića

Da se razumemo do kraja: za mene, kao pripadnika mlade generacije koja se služi modernim tehnologijama, potpuno su isti ratni i mirovni profiteri. Dobro, u originalu stoji “antiratni profiteri”, ali meni se ovo mirovni više sviđa, valjda i moja generacija može da pruži neki doprinos uspostavljanju osnovnih pojmova i koordinata u kojima ćemo posmatrati realnost. Mi ćemo u toj realnosti živeti, a ne oni koji su već jednom nogom u grobu, pa zato i ne treba ni za šta da se pitaju, imenovaćemo stvarnost onako kako se nama ćefne
Antifašistički front žena

Podobne i nepodobne heroine

Milunka Savić i zaboravljene partizanke

Milunka Savić svakako zaslužuju sve počasti, posmrtnu slavu i pomenutu reklamu, to nije sporno, ali je problem što niko ne spominje 100.000 Milunki Savić iz Narodnooslobodilačke borbe. U redu je Milunka, ispisali ste o njoj stotine stranica, shvatili smo. Nego, gde su Đuka Dinić, Neda Božinović, Srbijanka i Jovanka Bukumirović, Vera Blagojević, Vera Miščević, Rada Miljković, Darinka Radović, Olga Alkalaj, Bosa Cvetić, Cana Babović, Vera Jocić, Milica Pavlović Dara, Jovanka Radivojević, Fani Politeo-Vučković, Olga Vučković, Jelica Jerković, Zora Selaković, Dora Frajdenfeld, Olga Detela, Mileva Starčević, Branislava, Nada i Živana Ilić, Nadežda Simović, Stanislava Terzić Cala, Dragana Todorović, Ružica Mahić, Krinka Tomanić, Ina Kušić, Mira Simić, Leposava Prokić, Milica Milojković, Radmila i Smilja Janjić, Živadinka Divac, Nada Naumović i desetine hiljada drugih borkinja za slobodu?
Firr 01 S

Peti element, stihija stiha

Neka poezija bude s nama

Uprkos svim mukama i nevoljama koje nam podmuklo zadaje stvarnost, teško je oteti se utisku sveopšte nestvarnosti i utvarnosti bića. Nema istinskog govora, jer su ljudi automati što papagajišu programiran tekst sačinjen od gromopucatelnih banalnosti koje ne znače ništa, ali su sposobne da ubiju i telo i duh: nacija, otadžbina, sveta srpska zemlja, nacionalni interes, porodične vrednosti, kosovski zavet, autošovinizam, izdajnici, patriote… Nema jezika, jer ne znamo šta reči znače - ubica je heroj, pokolj je junački podvig, laž je istina. Nema zajedničkog sveta življenja, ima samo zajedničkog sveta mrtvovanja, mrcvarenja i mrckeljanja u mrtvaji
Crkva i država

Propoved oca Bagerija, patrijarha Srpske napredne crkve

Ne gledajte šta činimo, nego slušajte šta vam govorimo

Ako mi ne gradimo hram, ni hram neće graditi nas, a nema gradnje bez verničkih priloga i ugradnje. Na spisku onih kojima je crkva nasušna potreba nalazi se i tušta i tma tajkuna, kontroverznih biznismena i sličnih snalažljivih persona koje daju enormne sume crkvi i podižu zadužbine, kako bi okajali grehove za koje se ne kaju. Ne verujemo u indulgencije, ali ne insistiramo na pokajanju, mada je i to nepokajano stanje pod znakom pitanja. Ako je neko spreman da se olako odrekne kojeg miliončeta evra i da ga uloži u hram, taj već sledi Hristovu logiju “Blaženije je davati nego primati”, a samim tim i spasonosni put Bogočoveka
Hell 01 S

Zli duh samoporicanja u biblioteci

Na vrhuncima autošovinizma

Autošovinizam ne samo da je u stanju da menja svest i ništi nacionalni identitet, što bi se od jedne nevidljive duhovne sile moglo očekivati, već je sposoban za čuda i paranormalne delatnosti – da menja predmete iz fizičkog sveta, da retroaktivno utiče na istoriju kulture, da falsifikuje dela najvećih filozofa i pisaca, a da ne ostavi nikakve tragove
Spomenik partizani Zlatibor

Ne dam ovo sunca u očima

Kada će prestati skrnavljenje i uništavanje partizanskih spomenika?

Partizani i partizanke napravili su apsolutan etički izbor, ustali su protiv višestruko nadmoćnijeg neprijatelja koji je želeo da čitav svet pretvori u džinovski konc-logor. Mnogi od njih pali su u toj borbi, svesno žrtvujući sebe za druge, da bi budući naraštaji živeli u slobodi, a ne pod fašističkim jarmom. Njihovi životi ugrađeni su u ono što je došlo posle njih, da nije bilo njihove žrtve ne bi bilo ni nas. Na sve to zlatiborski kosovobranitelji i slični beslovesni primerci ljudskog roda uzvraćaju skrnavljenjem, ruganjem, mržnjom i igranjem na kostima poginulih boraca
Dostojevski Braća karamazovi

Um je podlac, a glupost je iskrena i poštena

Nektar od dečjih suza

Ivan ruši u prah i pepeo sve prethodne pokušaje opravdanja sveta, sve teodiceje i ružičaste teološke priče, vekovi učenih spekulacija zbrisani su kao sunđerom na samo petnaestak stranica. Ni do dana današnjeg nema odgovora na problem koji u ekstremno zaoštrenom vidu postavlja junak romana, prošlo je 140 godina od objavljivanja “Braće Karamazovih”, a najdalje dokle je dobacila ljudska misao u suočavanju sa zlom ovog sveta jesu razne vrste neubedljivih uteha za prvu pomoć ili prosto zaobilaženje problema. Ako ne računamo one retke pojedince koji su se drznuli da gledaju apsurdu pravo u oči, poput Beketa. Čak je i Šestov posezao za utehom, ispovedajući Boga koji može da izbriše ono što se dogodilo. Drugačije ne može ni biti, svaki pokušaj razumevanja je izdaja, svaka teorija je paktiranje sa zlom
Potočari

Hod po mukama pravoslavnih živopisaca

Kako naslikati Ratka Mladića

Mladićevi murali su skrivnica za ubicu: što je slika sličnija modelu, to Mladić manje liči na sebe. Muralisti bi da ga predstave kao nešto što nikada nije bio, kao ponosnog, časnog oficira i srpskog heroja. Istina je, međutim, neumoljiva, koliko god je zakopavao u masovne grobnice, pa je potom premeštao u sekundarne i tercijarne jame, ona na kraju uvek izađe na svetlo dana. Istina je da je Ratko Mladić jedan od najvećih zločinaca u srpskoj povesti, masovni ubica, general koji je ratovao mahom protiv nenaoružanih civila, bedna kukavica i fukara
Optičke iluzije

Isus na čipsu, Bogorodica na sendviču

Čudesna ukazanja, viđenja i priviđenja

Rečeno je: „Ko traži, naći će“, pa ne čudi što bogotražitelji svako malo nalete na likove iz svetih priča. Doduše, njihova strast prema ukazanjima i uopšte cela halabuka koja se podigne u javnosti, a i među crkvenim ljudima svaki put kad neko ugleda kakav obris koji pomalo podseća na Hrista, Vasilija, Bogorodicu ili krst – deluje pomalo bizarno, pogotovo ako se setimo nekih delova jevanđelja. Nema nikakve potrebe da tražite Boga u tostu, sendviču, trešnjevom drvetu, u flekama na zidu, među oblacima, u snegu ili na poklopcu za tegle. Isus Hrist je dao vrlo precizno uputstvo gde ga mogu pronaći svi oni kojima je do takvog pronalaska stalo
Suicid

Samoubistvo iz zasede

Naljutili se pisci na SFRJ, pa odsekli sebi pisaljku

Ne zna se ko se od srpskih pisaca više napatio u antisrpskoj Jugoslaviji, golema je ta lista: Ćosić, Isaković, Pavić, Bećković, Vitezović, Nogo, Crnčević, Rakitić, Toholj, Danojlić… Toliko su Srbi bili zlostavljani i diskriminisani u srbožderskoj SFRJ da su silni srpski pisci napravili karijere i živeli kao bubreg u loju, uživajući sve moguće privilegije društvenog sistema koji su iz dna duše mrzeli i prezirali. Jedva su dočekali da postave eksploziv u temelje te odvratne države i da uživaju gledajući kako neman leti u vazduh, odnoseći sa sobom desetine hiljada života, sela, gradove, kulturne spomenike i nebrojene ljudske sudbine. U toj apokalipsi usput je stradao i položaj pisca, književnosti i kulture, kao kolateralna šteta
Zavera

Stare zavere i novi neprijatelji

Što baš vakcine?

Ulaziti u racionalnu argumentaciju i razboritu raspravu sa zaluđenicima prilično je besmisleno, jer je ta sorta neprobojna za činjenice i argumente. Jedino što bi bilo logično priupitati jeste: Što baš vakcine? Zašto ste baš vakcine izabrali za svoju metu, za žižu koja sabira sve nemire i nespokojstva, za čarobnu kockicu koja se uklapa u unapred postavljeni šablon posmatranja sveta iz busije? Šta fali starim dobrom masonima, Jevrejima, zelenoj transverzali, Vatikanu, papi, Hrvatima, Bošnjacima, Albancima, kemtrejlsima, HAARP-u, reptilima, vanzemaljcima, bankarima, komunistima, templarima, Bilderberškoj grupi, boljševicima i ostalim zaverenicima protiv srpstva i ostatka sveta?
Vakc 01 S

Od pomračenja Sunca do antivakserske histerije

Ko je odgovoran za moje postupke?

Da se ne bih vakcinisao nije dovoljno da verujem u šarlatansku propagandu ili da imam opravdano nepoverenje prema državi, neophodno je i da odlučim da se ne vakcinišem. Taj momenat lične odluke volšebno izostaje. A ako ga isključimo, onda se i najbolje objašnjenje okreće protiv samog sebe. To postaje jasnije ako pogledamo iz perspektive antivaksera. Znači, ako po društvenim mrežama pišem kako je među umrlima od korone najviše vakcinisanih, svejedno iz kojih razloga to činim, nisam ja odgovoran, nego propaganda koju čitam. Ako govorim kako samo vakcinisani prenose virus, nisam ja odgovoran što neću da znam istinu, nego lažovi kojima verujem više nego istinoljupcima
Djava 01 S

Tabloidna teologija

Bog genocida i masovnih grobnica

Tajanstveni su putevi Gospodnji, što predstavlja pravi izazov za znamenite istraživačke novinare koji rade u tabloidima. Ne bave se tabloidi teologijom na svoju ruku, već za taj težak i odgovoran posao imaju blagoslov od vrhovnog autoriteta na ovom parčetu planete, od Srpske pravoslavne crkve. To nije vidljivo samo iz redovnog pojavljivanja crkvenih jerarha u tabloidima, već i iz odličja koje SPC dodeljuje kreatorima tabloida, reč je o dvosmernoj saradnji. Tako je vlasnik “Informera” Dragan J. Vučićević dobio od SPC gramatu “za dobrodelatnu ljubav i pomoć Crkvi”, a nedavno je patrijarh Porfirije dodelio Orden svetog Save drugog stepena Miloradu Vučeliću za „višegodišnju uspešnu saradnju, novinarski profesionalizam i afirmaciju hrišćanskih vrednosti i vrlina”
Strašni sud

Strašni sud: Najgori su izgubili strah, a najbolji nadu

Ko se boji Boga još?

Dok su srednjovekovni hrišćani preterivali u uživljavanju u paklene muke, današnja bratija prevršila je meru u potpuno suprotnom smeru. Kao da im je neki demonski hirurg izvršio amputaciju savesti bez anestezije, tako temeljno da ni tragovi od nje nisu ostali. Tako da nije nikakvo čudo što kod njih nema nikakvog ispitivanja savesti, te praktično obavezujuće hrišćanske prakse, bar od početka hrišćanstva do danas: nema savesti, nema ispita!