Tekstovi sa tagom: transsibirska železnica

Bowie1

Posle Ziggy Stardust turneje 1973.

David Bowie i transsibirska avantura

U aprilu 1973. godine, pošto je u Japanu završio Ziggy Stardust turneju, David Bowie se u Evropu vratio kopnom. Bilo da se radilo o strahu od letenja, ili o želji da se vidi Rusija, Bowie je rastojanje između Vladivostoka i Moskve prešao transsibirskom železnicom, a društvo mu je pravio prijatelj iz detinjstva i prateći vokal Geoff MacCormack. O putovanju koje je potrajalo nedelju dana Bowie je kasnije pisao za magazin Mirabelle: „Nikada ne bih mogao da zamislim tako neiskvarenu prirodu, da je nisam svojim očima video. Bio je to osvrt u neko drugo vreme, neki drugi svet, koji je ostavio snažan utisak na mene. Bilo je neobično sedeti u vozu koji je jedna od tekovina tehnologije, te prolaziti kroz predele koji kao da čoveka nikada nisu sreli.“
Train 01 S

Giulia Mangione: Putovanje transsibirskom železnicom

Red stepe, red tundre

Od kako je završena 1904. godine, transsibirska železnica privlačila je obične putnike, ali i one koji bi kretali na put u potrazi za inspiracijom. Poznato je da se David Bowie provozao od Vladivostoka do Moskve, a pošto je u Japanu završio Ziggy Stardust turneju sada već daleke 1973. godine. Tako ovaj način putovanja privlači kreativne pojedince od samog početka, te je i fotografkinja Giulia Mangione maštala o putu od 9.000 kilometara, a još od kako je završila studije ruskog jezika i književnosti, na koji je konačno i krenula, te napravila foto-reportažu za Calvert Journal. Sa sobom je ponela svoju analognu kameru, te 40 rolni filma srednjeg formata, što je, kako sama kaže, značajno manje od količine snimaka koje bi mogla da napravi digitalnim foto-aparatom. Za analognu kameru se odlučila jer je želela da uspori proces, te napravi manje snimaka, koje je, zbog ograničenog broja snimaka, morala detaljnije da promišlja, te planira. Kako bi u potpunosti proživela transsibirsko iskustvo, kupila je kartu za vagon treće klase (platskart na ruskom), što joj je pružilo mogućnost da komunicira sa običnim putnicima, koji su međusobno delili sve: od porodičnih anegdota do tradicionalnog sibirskog doručka. Većinu putnika čini lokalno stanovništvo, a mnogi putuju na ovaj način jer nemaju dovoljno novca za avionsku kartu, što ukazuje na to da ova ruta nije popularna među turistima sa zapada, kao što se obično misli. Ako se ne prave pauze na nekim drugim lokacijama, od Moskve do Vladivostoka može da se stigne za šest dan, a put vodi kako kroz veće gradove tako i kroz manje poznate multikulturalne delove Rusije, te mesta kao što su Ulan Ude, Chita, Birobidzhan, Khabarovsk.