Tekstovi sa tagom: tv serija

U cjelini, „The Flight Attendant“ je zrcalni odraz glavnog lika – pijani nered koji je sjajan u trenutcima lucidnosti, ali ne bi trebalo imati previše posla s njim kad dotakne dno. Deset epizoda je definitivno barem četiri epizode previše, ali svaka je nabacana na takav način da uspijeva zadržati pozornost pa makar i uz premotavanje scena o odnosu Cassie i njenog oca. Nije jasno u kojem bi smjeru mogla krenuti najavljena druga sezona, ali nije bilo ni za „Killing Eve“ pa se nije dogodio značajan pad u kvaliteti

Za razliku od specijalizovanih magazina ili web-sajtova koji pomno prate svaku od nekoliko stotina ovogodišnjih TV serija, naš tročlani tim recenzenata mogao je da se bavi samo onim što su stigli da vide tokom poslednjih 12 meseci. Svako od nas imao je prava da izabere pet voljenih naslova, te su ukupno ovih petnaest preporuka – naš izbor, naša odgovornost i naš mali ekran...

Kad smo objavljivali ili kad god ponovo postavimo na Facebook stranicu našeg magazina delove feljtona „Najbolje ex-Yu pjesme koje niste čuli“, neko uvek napiše: „Jesmo!“ Verujemo tako da su mnogi gledali „Wanderlust“, ali nama je promakla. Zato nikad nije kasno da pogledamo ili se prisetimo nekih odličnih serija koje su zahvaljujući hiperprodukciji i jurnjavi za novim, novijim i najnovijim ostale neprimećene. Reč je uglavnom o britanskim mini serijama koje retko ili gotovo nikad ne završe na trenutno najpopularnijim streaming platformama, a koje BBC, ITV i Sky objavljuju redovno, svesni da imaju najbolji dramski program i da im ne može niko ništa

Mini seriju je vrlo dobro režirala Dankinja Charlotte Bruus Christensen, ona je inače direktor fotografije, pa je vjerojatno snimila i ovaj projekt, i to vrlo dobro, jer je fino ujednačila lokacije u Nepalu i u studiju Pinewood (bez kojeg se ni u ovoj prigodi nije moglo). Kad ćemo moći gledati novu verziju "Crnog narcisa"? Vjerojatno skoro i po svoj prilici na HBO-u, koji često emitira proizvode kako BBC-ja tako i FX-a

Igrani program prijatno je utočište svih begunaca od „regularnih“ televizijskih kanala koji svojim sadržajem prete da otupe i ono malo kolektivne sive mase koja nam je preostala. XXZ magazin je zato uvek tu sa svojim preporukama, retro-podsećanjima, ali i anticipiranjem novih TV poslastica. Udobno se smestite, ne idite nigde i uživajte u najboljem društvu

Najveći problem ove serije je to što jako želi da nas iznenadi, što se očajnički trudi da nam se dopadne, da bude i klasična i pomerena u isto vreme, dok zapravo i nema mnogo toga da nam ponudi osim tenzije koja svakim nepotrebnim obrtom polako jenjava

Igrani program prijatno je utočište svih begunaca od „regularnih“ televizijskih kanala koji svojim sadržajem prete da otupe i ono malo kolektivne sive mase koja nam je preostala. XXZ magazin je zato uvek tu sa svojim preporukama, retro-podsećanjima, ali i anticipiranjem novih TV poslastica. Udobno se smestite, ne idite nigde i uživajte u najboljem društvu

„The Queen's Gambit“ uspeva da iznad rivalstva, takmičenja i prestiža stavi sam smisao igre i potrebu za njom, čoveka, izabranu porodicu i razumevanje u različitosti, ne čineći pritom da to izgleda kao već viđena patetika, nego kao najlepša poezija

Ne treba biti mnogo pametan pa nabrojati vodeće zemlje po količini televizijskih serija: Indija, Južna Koreja, Meksiko, Španija, Velika Britanija, SAD, Brazil, čitava Skandinavija, Australija, Franuska, Nemačka. Ali život postoji izvan velikih produkcija uključujući Netflix; snima se svuda, koriste se lokalni sadržaji za globalnu poruku, pa je često mnogo zanimljivije gledati priču o gorkom životu u Rumuniji (serija „Umbre“) nego neku stupidnu i raskošnu bezmozgalicu kakvima nas guše godinama. Ovo naše putovanje neistraženim stazama i bogazama da otkrijemo serije za koje verovatno niste ni čuli, započinjemo beleškom o čileanskoj drami „Alte Hospicio“ koja se dve godine nakon domicilne premijere (2018) tek proteklih meseci pojavila na nekim svetskim tv stanicama. O tome kako sam doživeo susret sa čileanskim serijalom, imao je šta da kaže Humphrey Bogart: „I think this is the beginning of a beautiful friendship...“.

Kad smo objavljivali ili kad god ponovo postavimo na Facebook stranicu našeg magazina delove feljtona „Najbolje ex-Yu pjesme koje niste čuli“, neko uvek napiše: „Jesmo!“ Verujemo tako da su mnogi gledali „Doctor Foster“, ali nama je promakla. Zato nikad nije kasno da pogledamo ili se prisetimo nekih odličnih serija koje su zahvaljujući hiperprodukciji i jurnjavi za novim, novijim i najnovijim ostale neprimećene. Reč je uglavnom o britanskim mini serijama koje retko ili gotovo nikad ne završe na trenutno najpopularnijim streaming platformama, a koje BBC, ITV i Sky objavljuju redovno, svesni da imaju najbolji dramski program i da im ne može niko ništa

S dvanaest sati prijenosa uživo serija The Third Day: Autumn kroz logistički zahtjevan proces ponudila je iznimno i neposredno TV iskustvo

Amerikanci se oblače kao moderni trendi cirkus, Francuzi su elegantni i klasični; Amerikanci žele da ostvariš svoje snove, Francuzi te ubiju u pojam; Čikago je veliki grad, Pariz je selo i svi se znaju; u Francuskoj je vagina muškog roda, sve dok Amerikanka ne kaže da je ženskog i to podrži Brigitte Macron; Francuzi nemaju inhibicije, Amerikanci imaju; Francuzi su kao Crnogorci u našim vicevima, Amerikanci su Slovenci...

Dobro je to što zarad šoka i jeftinih poena ne dobijamo porciju kuvane glave. Jeza ionako ne leži tu, među eksplicitnim slikama zločina, već među ruinama jednog običnog sveta, običnog službenika, običnog čoveka koji je tragao za zadovoljstvom. I koji je tako običan, uronjen u sopstvenu patologiju, godinama izmicao policiji i društvu uopšte. Žrtva sistema, sopstvene porodice, trauma i(li) krivog spoja u mozgu, ubica je uvek jedan od nas. I tih je, užasno je tih i dosadan

Septembar i oktobar predstavljaju početak svojevrsne nove godine ne samo za učenike i studente, već i za izvođače svih vrsta, scenske umetnike, televizijske delatnike. Početak jeseni oduvek je bio rezervisan za nove sezone, premijere i velike povratke omiljenih serija. Iako su internet i streaming platforme uveliko promenili pravila igre, pa novitete možemo da očekujemo tokom čitave godine, čini se da jesen ove čudne 2020. ipak donosi izvesnu svežinu i TV uzbuđenja kojima se publika neobično raduje

Kad smo objavljivali ili kad god ponovo postavimo na Facebook stranicu našeg magazina delove feljtona „Najbolje ex-Yu pjesme koje niste čuli“, neko uvek napiše: „Jesmo!“ Verujemo tako da su mnogi gledali „Death and Nightingales“, ali nama je promakla. Zato nikad nije kasno da pogledamo ili se prisetimo nekih odličnih serija koje su zahvaljujući hiperprodukciji i jurnjavi za novim, novijim i najnovijim ostale neprimećene. Reč je uglavnom o britanskim mini serijama koje retko ili gotovo nikad ne završe na trenutno najpopularnijim streaming platformama, a koje BBC, ITV i Sky objavljuju redovno, svesni da imaju najbolji dramski program i da im ne može niko ništa