Tekstovi sa tagom: tv serija

“Plot Against America” je - ukratko - zrela i dobra adaptacija, u kojoj je sve na mjestu. Pravi je tajming, pravi politički kontekst, pravi predložak. Sve je tu: raskošna inscenacija Amerike 30-ih, dobri glumci, besprijekorna režija. Nema tu ničeg što nije prišarafljeno bez greške

Iznenađuje li onda što ljude deli serija koja je uspela da uprkos ovakvoj tematici s poštovanjem i razumevanjem tretira i islam i judaizam i hrišćanstvo? Kakav je to naš odraz u ogledalu ako nismo u stanju da vidimo čoveka? Zašto ne dopuštamo sebi drugi izbor, van onog hoćemo li biti ovce ili mašine? Zašto je tako teško biti čovek, a najlakše ujediniti se u mržnji?

Za razliku od specijalizovanih magazina ili web-sajtova koji su pomno ispratili svaku od nekoliko stotina prošlogodišnjih TV serija, naš dvočlani tim recenzenata mogao je da se bavi samo onim što su stigli da vide tokom poslednjih 12 meseci. Svako od nas imao je pravo da izabere pet voljenih naslova, te su ovih deset preporuka – naš izbor, naša odgovornost i naš mali ekran...

The Affair nas je prevarila i moli da joj oprostimo, a sve u duhu ljubavi i razumevanja koji su u stanju da se prenose generacijama. Isuviše naivno i sapunjavo za ovakav TV pokušaj. Ne pomažu tu ni Maura Tierney ni Dominic West. Ruth Wilson i Joshua Jackson su na vreme digli ruke

Moglo bi da se kaže da je celokupna mitologija masovne kulture (čiji je "Kasandra" nesumnjivi deo) nastala na ruševinama jednog modernog mita - o neograničenim mogućnostima svih ljudi da ostvare maksimum svojih potencijala. Na žalost, realnost životnih monopola, nepravdi, nedaća i otudjenih elita prebacila je plan dešavanja u polje simbola, na livadu filma i televizije na kojoj, da parafraziram jednog provincijskog cinika, "pasu samo magarci"

„State of the Union“ nije živopisno, minuciozno oslikano platno. Ono je tek skica, ali potpuna skica, kojoj ništa ne treba dodavati ni oduzimati. I format je minimalistički – 10 epizoda od po 10-ak minuta, što je sasvim dovoljno da vidite sve, čujete i ono prećutano, nasmejete se, zamislite, zapitate. Za početak o tome da li je neverstvo najgore što može da se desi u (ovom) braku, ako uzmemo u obzir da je drugi supružnik glasao za  - Bregzit

Gentleman Jack nam je dao dvije žene koje su jedna u drugoj našle ljubav svog života: spojio ih je, samo da bi ih zatim razdvojio i ostavio nam da navijamo da što prije opet završe skupa. I vjerujem da nije neki osobiti spojler ako kažem da pritom pitanje nije hoće li, nego kada će opet završiti skupa - i da će vam srce svo ustreptati jednom kada taj trenutak konačno dođe

Iako žele da budu bolje, iskrenije, moralnije od muževa, pitanje je koliko u tome mogu uspeti i da li je, ako i dalje razmatramo intencije kreatora serije, poruka da je čovek tek – čovek, odnosno grešan i pokvaren, nemoćan pred iskušenjima, bilo da je reč o muškarcu ili ženi. A možda ključ leži u pukoj zabavi i pokušaju da se „Očajne domaćice“ obrade na skandinavski način i postanu „Očajne preduzetnice“

Rusija je još jednom u šoku zbog Černobila. Prorežimski mediji i čuvari domoljubne čistoće ne znaju što bi. Negoduju. Dogodio im se HBO-ov Černobil. Očekivala se još jedna zapadnjačka serija puna predrasuda i stereotipa o Rusima i SSSR-u. No, na opće iznenađenje, toga je ovog puta bilo u marginalnim količinama ili u stvarima koje ne utječu na radnju i suštinu onoga o čemu serija govori - katastrofi Černobila, tromoj birokratskoj i ideološkoj reakciji režima, improvizacijama oko sanacije te herojstvu ljudi koji su išli u sigurnu smrt kako posljedice ne bi bile još razornije

U četvrtoj epizodi mini serije “Černobil” mladi Pavel (Barry Keoghan iz “Ubojstva svetog jelena” i “Dunkirka”) unovačen je navrat-nanos i poslan u raščišćavanje zone dekontaminacije oko mjesta gdje je nedavno eksplodirala nuklearna elektrana

Tri serije slične su i po tome što nisu izvikane; nisu postale planetarno popularne, niti svi trube o njima. Možda ih baš zato treba pogledati. Jedna je skandinavski produkt na tragu njihovih već dobro poznatih noir uradaka, druga klasični BBC mini dragulj, dok je treću teško definisati u bilo kom smislu. Može se reći da je u pitanju američka serija koja ne prati trendove. Što je u isto vreme i dobro i loše

Iza zidina i fasada odvijaju se male ljudske gadosti, žive isprazni životi, zaliva profesorska sujeta najjeftinijim laskanjem… I u tako oslikanim događajima i likovima zapravo je najveća vrednost ove serije. Kada te sitne, trule, a tako ljudske i svakodnevne priče ustupe mesta onoj mnogo većoj, težoj i stoga manje verovatnoj glavoj priči, serija unekoliko gubi na verodostojnosti i kvalitetu

Gervais je najbolji kada se zajebava sa svim i svačim, a toga u ovoj seriji ima u izobilju, ali ovdje je pokazao i drugu, ozbiljniju stranu, pa ako ste fan njegovog humora (ili dobrog humora općenito) obavezno ošacujte ovu seriju

Corporate je crnohumorna serija koja cijelo vrijeme barata otprilike istim omjerom humora i crnila. I može meni kao gledatelju biti malo žao što klackalica možda ne ide češće na stranu ha-ha humora (iako ide zadovoljavajuće često, da ne bude zabune!), ali to su samo moje preferencije, osobne gledateljske preferencije koje nemaju veze s onim čemu serija teži. I što sve bolje ostvaruje

„Znam ko si“ ruši sve iluzije, želje fokus grupa i običnih gledalaca. Nestabilne i korumpirane institucije neće volšebno početi da rade kako treba, neće se promeniti preko noći, baš kao ni ljudi koji ih čine i kojima se bave. Svi će ostati da gledaju svoje male sitne interese i jure za profitom i prestižom. Opstaće samo oni koji su svesni toga i koji vode igru