Tekstovi sa tagom: umetnost

Aartt5

Putevima kvir umetnosti (27)

Život je autoportret

Umetnik se za ljudsko telo interesuje još od kad je počeo da crta po kamenu, pa je erotika postala sastavni deo umetnosti i života. Sudbina homoerotike je nešto drugačija, budući da je dugo nailazila na neodobravanje, i često ostajala u pozadini, pa su manjinske oči dugo bile uskraćene za one umetničke elemente koji potvrđuju da postoje, i da imaju jednaka prava na uživanje
Monk 01 S

Zveckanje lanaca

Dva Brojgelova majmuna

“Najznačajnija žena pesnik u posleratnoj poljskoj poeziji. Piše zadivljujuće malo. A ipak u tom pisanju postoji neverovatno bogatstvo, čak rasipništvo, jer u klici pojedinih pesama (kako piše kritičar Ježi Kvjatkovski) - ima materijala dovoljno za čitavu pesničku zbirku” (Petar Vujičić, Savremena poljska poezija)
Zrad 01 S

Weekend Videos

Kralj Ibi, legendarna predstava Ateljea 212

Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo uoči svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, prijaju formatu našeg portala, a bogami i nama

Iz monografije u nastajanju

Erotski crteži Halila Tikveše

IBRAHIM HADŽIĆ: Dobro se sećam izložbe erotskih radova tri bečka slikara Gustava Klimta, Oskara Kokoške i Egona Šilea koji su delovali u okviru secesije, slikarskog pravca s kraja XIX i početka XX veka. Izložba je održana u Parizu u galeriji Hotela de la ville, daleke 1984. godine. Ta se izložba trajno utisnula u moju svest pa sam često zamišljao sebe kao selektora slične izložbe komponovane od erotskih radova naših slikara Halila Tikveše i Radomira Reljića. Želja mi se nije ispunila, ali zato evo prilike da pogledamo jedan buket radova “pesnika Erosa”, Halila Tikveše, kako ga u tekstu za katalog izložbe naziva psihijatar Ljubomir Erić. Ovaj buket crteža je “istrgnut” iz Tikvešine monografije u nastajanju. U jednom tekstu autor slika kaže: “Slikam za sebe i hipotetičko drugo lice. Pristupam svom radu instinktivno. Pravo slikarstvo nije šematsko, ono je emotivno i zagonetno, u isto vreme i jasno. Slikanje je intiman i bludan čin.” Pa evo i da odgonetnemo ko je to drugo hipotetično lice: naravno ja, i naravno svi oni koji se budu snažno posvetili posmatranju i emotivnom doživljavanju prezentiranih umetnikovih radova.
Radomir Konstantinović

Obračun sa sobom: Potreba za smirivanjem sveta

Pokušaj likvidacije nemira

Sve kao da nas zazidava, sa svih strana; odasvud kao da nas sačekavaju mreže našeg govora, našeg stila, ustrojstvo našeg duha tako užasno vernog samome sebi. Ogromna je muka progovoriti, naći svoj ritam, stil, oteti ga ćutanju, bezizrazu. Ali još je veća muka u pokušaju da se duh otme iz jednoga ritma, da se učini sposobnim za novi ritam. Da se otme iz njegove sigurnosti, i da se vrati svetu, kao u prvi dan susreta sa njim, da se vrati početku. Samo najveći su ovo mogli (na prste da ih izbrojite!), samo oni su bili kadri da stalno zaista pišu, a ne da simuliraju pisanje. Da govore, a ne da automatizovani govor “govori” umesto njih. Pisati, uistinu, nije li to stalno biti na početku? Koliko nas to može i sme?

Lucie Geffré: Slikanje strasti

Dve ribice hoću ja

Današnja gošća XXZ magazina je francuska slikarka Lucie Geffré, koja nam se javila iz Madrida gde živi i slika. Nakon što dan započne šoljom čaja, i ćerke isprati u školu, ulazi u atelje, gde najčešće slika lica, koja, kako sama kaže voli da ponavlja. Najčešće slika lice svoje sestre, a u tome joj je najzanimljivije to što poznata lica i dalje mogu da je fasciniraju. Veruje da umetnost, te slikarstvo, i dalje imaju šta da ponude, pa se zbog toga u 2020. za stvaranje umetnosti još uvek koriste ruke, koje, kako tvrdi, nikada neće zastariti. Geffré je pristala da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih slika, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njenom Instagram profilu.
Koment1

Kulturni centar Beograda: Novi ciklus književno tribinske redakcije

Moj komentar

Pojam osvetliti koncept shvaćen je simbolički, ali i doslovno kako bi podstakao razgovor o arbitrarnosti značenja unutar podrazumevanih postavki i (ne)stabilnih odnosa moći i uloga unutar sistema umetnosti
Radomir Konstantinović

Kome je umetnost namenjena

Mi smo puste dvorane u kojima pokliči Don Kihotovi izazivaju sprdnju

Onaj za koga je neko drvo pored puta, recimo samo drvo (u smislu: drvo, pa šta?) ne samo što nikad neće biti ni Sezan ni Koro, on ostaje uvek slep za platna Sezanova i Koroova. Ako ste ubeđeni da drveće ne govori, ne smeje se, ne došaptava se između sebe; ako je za vas neka izgužvana novinska hartija koju nosi vetar ulicom samo novinska hartija, s vama je svršeno u svetu umetnosti, ona za vas može da bude samo jedno od pravila ponašanja naše toliko kritične epohe, konvencija koja ne stiže do srca
Izll 01 S

Otvaranje izlagačke sezone 2020. u Kulturnom centru Beograda

"Okupljanje oko olupine" i druge izložbe

Izložba „Okupljanje oko olupine“ održava se u Beogradu, jednom od najzagađenijih glavnih gradova Evrope. Proizvodnja električne energije u elektranama na ugalj ne samo što je glavni razlog zagrevanja planete do neviđenih nivoa, već otrovni zagađivači vazduha u Srbiji uzrokuju smrt 6.000 ljudi godišnje
Brojgg 01 S

Ikarov pad

Muzej lepih umetnosti

Na Brojgelovom Ikaru na primer, kako sve okreće glavu/ Sasvim nehajno od katastrofe, orač je možda/ Čuo pljusak, zaboravljeni krik,/ Ali za njega to nije bio važan pad
Perra 07 S

Beogradska zima 2019

Perači prozora u Knez Mihailovoj

Nina Ivanović se temom perača prozora bavila i u svojim ranijim radovima, kada je bila inspirisana plesno-cirkuskim pokretima izvođača i generalno specifičnom vrstom poslova koji zahtevaju drugačije (ekstremne) načine kretanja. Kretanje uz pomoć konopca kako bi se obavio jedan posao učinio je u njenim očima perače prozora akrobatama, alpinistima i ujedno radnicima
Wind 01 S

O nekim sporednim stvarima (1)

Đavo estetike u marginalnom detalju

Započinjem s jednom suvišnom riječju. Suvišnom ukoliko je svaki uvod suvišan a neophodan.. Neophodan ako je artikuliranje pitanja i najava teme; suvišan i nepotreban ako ponovo proizlazi iz cjeline teksta, a nametljiv i netočan ako to nije slučaj. Zato čitalac može odmah preskočiti ove redove. Može, ukoliko svaki uvod u jednom dubljem smislu nije prolegomena za ono što nikada do kraja neće biti rečeno…
Radomir Konstantinović

Od kritike do zanosa

Jesmo li oslepeli za sadašnjost koja čeka da joj se vratimo?

Ako je kritika neizbežna, sme li ona da nas učini mrtvima za zanos, za strast i oduševljenje, pa čak i za onu radost koja je spremna da pogreši, živa ljudska radost? Integralni duh je samo u ovome spoju kritičkog duha i duha radosti, prosuđivanja i strasti.
Gogh 01 S

Jedan portret

Kad je Van Gogh naslikao sebe kao ludaka

Vincent van Gogh je bio jedan od nekoliko umetnika svoje generacije koji su nastavili veliku tradiciju portreta. Njegova strašna ljubav za ljudski rod učinila je to neizbežnim; on je proučavao ljude kao što je proučavao prirodu, od prvih pokušaja u crtežu do poslednjeg autoportreta, naslikanog 1890, nekoliko meseci pre samoubistva. To je duboko uznemirujuće delo koje izražava užasavajuću snagu pogleda ludog čoveka. Pa ipak, nemogućno je da je ovako kontrolisanu i dovršenu sliku uradio ludak ili neko ko nije vladao onim što čini. Lepo izvajana glava i čvrsto modelovan torzo ocrtavaju se naspram treperavog polja linearnih ritmova u gradacijama plavog
Angus 04 S

Putevima kvir umetnosti (26)

Patrick Angus: Burleskna kuća za muškarce

AIDS je prerano okončao život, te karijeru, ovog talentovanog slikara, budući da je preminuo 1992. u 38. godini. Ali smrt nije bila jedina koja je zamalo obrisala svetove koje je slikao, budući da su i predrasude učinile svoje, pa je Angus umalo zauvek nestao, a sa njim i izgubljeni subjekti u svetu koji je za njih i pre toga bio zamračen