Tekstovi sa tagom: umetnost

Lucie Geffré: Slikanje strasti

Dve ribice hoću ja

Današnja gošća XXZ magazina je francuska slikarka Lucie Geffré, koja nam se javila iz Madrida gde živi i slika. Nakon što dan započne šoljom čaja, i ćerke isprati u školu, ulazi u atelje, gde najčešće slika lica, koja, kako sama kaže voli da ponavlja. Najčešće slika lice svoje sestre, a u tome joj je najzanimljivije to što poznata lica i dalje mogu da je fasciniraju. Veruje da umetnost, te slikarstvo, i dalje imaju šta da ponude, pa se zbog toga u 2020. za stvaranje umetnosti još uvek koriste ruke, koje, kako tvrdi, nikada neće zastariti. Geffré je pristala da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih slika, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njenom Instagram profilu.
Koment1

Kulturni centar Beograda: Novi ciklus književno tribinske redakcije

Moj komentar

Pojam osvetliti koncept shvaćen je simbolički, ali i doslovno kako bi podstakao razgovor o arbitrarnosti značenja unutar podrazumevanih postavki i (ne)stabilnih odnosa moći i uloga unutar sistema umetnosti
Radomir Konstantinović

Kome je umetnost namenjena

Mi smo puste dvorane u kojima pokliči Don Kihotovi izazivaju sprdnju

Onaj za koga je neko drvo pored puta, recimo samo drvo (u smislu: drvo, pa šta?) ne samo što nikad neće biti ni Sezan ni Koro, on ostaje uvek slep za platna Sezanova i Koroova. Ako ste ubeđeni da drveće ne govori, ne smeje se, ne došaptava se između sebe; ako je za vas neka izgužvana novinska hartija koju nosi vetar ulicom samo novinska hartija, s vama je svršeno u svetu umetnosti, ona za vas može da bude samo jedno od pravila ponašanja naše toliko kritične epohe, konvencija koja ne stiže do srca
Izll 01 S

Otvaranje izlagačke sezone 2020. u Kulturnom centru Beograda

"Okupljanje oko olupine" i druge izložbe

Izložba „Okupljanje oko olupine“ održava se u Beogradu, jednom od najzagađenijih glavnih gradova Evrope. Proizvodnja električne energije u elektranama na ugalj ne samo što je glavni razlog zagrevanja planete do neviđenih nivoa, već otrovni zagađivači vazduha u Srbiji uzrokuju smrt 6.000 ljudi godišnje
Brojgg 01 S

Ikarov pad

Muzej lepih umetnosti

Na Brojgelovom Ikaru na primer, kako sve okreće glavu/ Sasvim nehajno od katastrofe, orač je možda/ Čuo pljusak, zaboravljeni krik,/ Ali za njega to nije bio važan pad
Perra 07 S

Beogradska zima 2019

Perači prozora u Knez Mihailovoj

Nina Ivanović se temom perača prozora bavila i u svojim ranijim radovima, kada je bila inspirisana plesno-cirkuskim pokretima izvođača i generalno specifičnom vrstom poslova koji zahtevaju drugačije (ekstremne) načine kretanja. Kretanje uz pomoć konopca kako bi se obavio jedan posao učinio je u njenim očima perače prozora akrobatama, alpinistima i ujedno radnicima
Wind 01 S

O nekim sporednim stvarima (1)

Đavo estetike u marginalnom detalju

Započinjem s jednom suvišnom riječju. Suvišnom ukoliko je svaki uvod suvišan a neophodan.. Neophodan ako je artikuliranje pitanja i najava teme; suvišan i nepotreban ako ponovo proizlazi iz cjeline teksta, a nametljiv i netočan ako to nije slučaj. Zato čitalac može odmah preskočiti ove redove. Može, ukoliko svaki uvod u jednom dubljem smislu nije prolegomena za ono što nikada do kraja neće biti rečeno…
Radomir Konstantinović

Od kritike do zanosa

Jesmo li oslepeli za sadašnjost koja čeka da joj se vratimo?

Ako je kritika neizbežna, sme li ona da nas učini mrtvima za zanos, za strast i oduševljenje, pa čak i za onu radost koja je spremna da pogreši, živa ljudska radost? Integralni duh je samo u ovome spoju kritičkog duha i duha radosti, prosuđivanja i strasti.
Gogh 01 S

Jedan portret

Kad je Van Gogh naslikao sebe kao ludaka

Vincent van Gogh je bio jedan od nekoliko umetnika svoje generacije koji su nastavili veliku tradiciju portreta. Njegova strašna ljubav za ljudski rod učinila je to neizbežnim; on je proučavao ljude kao što je proučavao prirodu, od prvih pokušaja u crtežu do poslednjeg autoportreta, naslikanog 1890, nekoliko meseci pre samoubistva. To je duboko uznemirujuće delo koje izražava užasavajuću snagu pogleda ludog čoveka. Pa ipak, nemogućno je da je ovako kontrolisanu i dovršenu sliku uradio ludak ili neko ko nije vladao onim što čini. Lepo izvajana glava i čvrsto modelovan torzo ocrtavaju se naspram treperavog polja linearnih ritmova u gradacijama plavog
Angus 04 S

Putevima kvir umetnosti (26)

Patrick Angus: Burleskna kuća za muškarce

AIDS je prerano okončao život, te karijeru, ovog talentovanog slikara, budući da je preminuo 1992. u 38. godini. Ali smrt nije bila jedina koja je zamalo obrisala svetove koje je slikao, budući da su i predrasude učinile svoje, pa je Angus umalo zauvek nestao, a sa njim i izgubljeni subjekti u svetu koji je za njih i pre toga bio zamračen
Deamon 02 S

Putevima kvir umetnosti (24)

Direktan prenos iz osećaja krivice

Queer je upotrebljen kao eksplicitno nov društveni rod i društvena pozicija, kao nekakva politička trans/preko seksualna paradigma identiteta i pozicioniranja, koja uslovljava više različitih seksualnih identiteta, ne samo lezbejske, homoseksualne, niti isključivo samo heteroseksualne. Queer je dakle ’ono’ granično, što je između društvenog i biološkog pola, što omogućava opredeljenja ’ne - tačno’, ’ne - pravilno’, ’ne - žena ‘, ‘ne - muškarac’, i koji povezuje oba u smeru radikalne pozicije života kao i medija, umetnosti i kulture. Queer identitete zato ne smemo da pozicioniramo samo uz različite seksualne prakse i uloge, već je taj identitet važno ponovo promisliti i u vezi sa političkim opredeljenjem priče ali i stajalištem, koje je Homi Baba opisao kao ’ne - tačno/ne - pravilno’ (Michael Hardt, Antonio Negri, „Neka te sila prati“)
Afoo 03 S

Putevima kvir umetnosti (22)

Alvin Baltrop: Zaboravljeni gej fotograf

Baltrop, afro-američki fotograf, rođen je u Bronx-u 1948. godine, a njegova majka je pripadala redu Jehovinih svedoka, te je od samog početka prezirala njegov rad, i uništavala fotografije koje je počeo da pravi još kao tinejdžer
Jasmin Agić

Jasmin Agić: Historija odbačenih

Povratak otpisanih umjetnika

U rijetkoj sintezi književno-komparativne esejistike i publicističkog žanra visoke klase, ova knjiga Jasmina Agića baca svjetlo na problem gubitka svih vrijednosnih horizonata i kriterija u našem društvu, koji jesu presudno važni za postavljanje jedne kulture na solidne temelje. A dok se ne dogodi upravo to, naime, da ovo društvo osvijesti značaj svojih pisaca, svojih intelektualaca i svojih umjetnika, balkanski će narodi, po svemu sudeći, nastaviti proizvoditi sebi svojstven „višak“ historije odbačenih
Nataše Berk

Vizuelni haiku

Nataša Berk, umetnica na mobilnom telefonu

Interakcija metafora napisanih rečima i metafora stvorenih slikom objavljenih na Kamesan haiku blogu izazvala je svetsku pažnju. Ubrzo je odlučeno da njene radove ne zovememo “haiga” da bi se očuvala autorska izvornost i samostalnost koja Natašu krasi. Nataša radi bez kompjutera (uopšte nema kompjuter), sve na mobilnom telefonu. Publikuje na društvenim mrežama i izlaže na izložbama. Vizualni haikuista novog doba, konceptualna umetnica na mobilnom telefonu
Prng 01 S

Putevima kvir umetnosti (20)

Nije pornotonija što me noćas ubija

Akt je estetski shvaćena zabeleška nagog ljudskog tela. Može da bude slikarsko delo, fotografija ili vajarsko delo, a za razliku od pornografije ova dela nisu namenjena da utiču nа seksuаlne nаgone i imаju zа cilj dа govore o čistim umetničkim vrednostimа. Grаnica između аktа i pornogrаfije nije stаlnа i zаvisi od kulturnih i religioznih uticaja u društvu i ličnih iskustava posmаtrаčа. Granica između običnog i lica koje doživljava seksualno zadovoljstvo nešto je očiglednija, a razumevanje takođe potiče od iskustva posmatrača, te socijalne inteligencije uz pomoć koje se facijalne ekspresije uglavnom tumače.