Tekstovi sa tagom: umetnost

Čovek o kome nam govore i koji treba da postane slobodan već je, po sebi, rezultat potčinjavanja čiji koreni sežu mnogo dublje u prošlost. Jer, njega nastanjuje ona ’duša’ koja je i sama točkić u mehanizmu ovladavanja i upravljanja telom. Duša je rezultat i instrument političke anatomije; duša je tamnica tela. ( Mišel Fuko, Nadzirati i kažnjevati: Nastanak zatvora, Prosveta, Beograd, 1997)

Queer je upotrebljen kao eksplicitno nov društveni rod i društvena pozicija, kao nekakva politička trans/preko seksualna paradigma identiteta i pozicioniranja, koja uslovljava više različitih seksualnih identiteta, ne samo lezbejske, homoseksualne, niti isključivo samo heteroseksualne. Queer je dakle ’ono’ granično, što je između društvenog i biološkog pola, što omogućava opredeljenja ’ne - tačno’, ’ne - pravilno’, ’ne - žena ‘, ‘ne - muškarac’, i koji povezuje oba u smeru radikalne pozicije života kao i medija, umetnosti i kulture. Queer identitete zato ne smemo da pozicioniramo samo uz različite seksualne prakse i uloge, već je taj identitet važno ponovo promisliti i u vezi sa političkim opredeljenjem priče ali i stajalištem, koje je Homi Baba opisao kao ’ne - tačno/ne - pravilno’ (Michael Hardt, Antonio Negri, „Neka te sila prati“)

Neki savremeni filozofi misle kako nije dovoljno problematizovati samo jedan identitet koji jedinka poseduje, nego da se mora preispitivati istovremenost različitih identiteta kojima određeni subjekt raspolaže, koje prihvata, izvodi, ili od kojih odustaje. Tako se subjekat može odrediti kao izražavanje koje raspolaže aktuelnim identitetima, a ima svu slobodu da ih prihvati ili odbaci

„Šta je gay slika? Da li je to slika koja prikazuje figuru ili prizor za gay gledaoca slike ili je to slika koja prikazuje gay telo, ili je to slika koja svojom piktoralnošću govori u ime gay identiteta, ili je to slika kojom se prisvaja vidljivi svet za gay individuu i gay zajednicu? U svakom slučaju, gay slika je vizuelna predstava ili izraz koji učestvuje u konstituisanju vidljivig sveta gay subjekta, intersubjekta ili umetničke, kulturalne ili društvene zajednice. Reč je o vidljivosti koja učestvuje u konstituisanju jednog mogućeg društvenog sveta i realizacije njegovih identiteta.“ Miško Šuvaković, Studije slučaja

Ne daju im da spavaju/ ni danju, ni noću./ Mladima kažu: ovde ozdravi se/ od stradanja (Hektor Laj)

Gazeći izlizani teraco dugih sivih hodnika zatvora, nameće se dilema o predrasudama - da li stereotip o “robijašima” mora da bude svjesno negativan? Ili možda krije ispod dubokog sloja emocija i neku drugu, svjetliju stranu priče? Kakav je to život iza brave? Šta se tamo zaista dešava? Kakvi su to profili ljudi? Djelomičan odgovor na ovo pitanje dao u sam u interpretaciji rada na predstavi “Zapisi iz ćelije br. 12”. Drugim dijelom, bavi se knjiga fotografija “Iza rešetaka”…

Pred očima mi je plejada naših „umetnika“ uz preklano jagnje i gajbu piva, praškove za veš, plaže, tepihe, vegetu, kafu i toaletne papire. Novac je veliki izazov, ali čuvajte se takvog izazova. Primitivizam, još veći. Ne izlažite javnosti Vašu preko željenu intimnost. Ne eksponirajte se na raznim trećerazrednim svetkovinama i proslavama zbog tuđih ideala, a za sitan novac. Ne skrnavite Umetnost

Volim, lepoto bleda, tvojih obrva stisli/ Luk, odakle k'o da kuljaju tmice,/ Tvoje oči, mada uvek crne, nadahnjuju mi misli/ Koje nisu misli-zlosutnice./ Tvoje oči, koje se s tvojim crnim kosama slažu,/ S tvojom grivom vlasi elastične,/ Tvoje oči s čudnim umorom mi kažu:/ „Ako hoćeš, ljubavniče plastične/ Muze, da slediš nadu koju ti znasmo nadahnuti/ I svaku naklonost koja ti je sveta,/ Moći ćeš da se uveriš u prisustvo puti/ Od pupka pa sve do dupeta;/ Naći ćeš na vrhu lepih, teških siski/ Dve krupne medalje mrke kao bronza/ I ispod trbuha, nežnog kao velur skliski,/ I tamnog kao koža kakvonog bonza,/ Preobilno runo koje je sestra slavna/ Toj bujnoj kosi, toj punoći,/ Meko i kudravo, i koje može da se s tobom ravna,/ Noći bez zvezda, tamna noći!“ (Šarl Bodler, Obećanja jednog lica)

Pošto ih je zapala nesreća da žive u XXI veku, zvernici nisu u mogućnosti da obnove instituciju inkvizicije, pa da jeretike, veštice i ostale otpadnike spaljuju na lomačama po hitnom postupku. Ništa bolje ne greje zverničko srce od gorućeg mesa na ljudskoj buktinji podloženoj jeretičkim spisima, ali šta da se radi kad su se vremena promenila. Umesto zloglasnog "Malja za veštice", tog priručnika za srednjovekovne progonitelje, sada imamo "povređena verska osećanja", dogmu u čije ime treba zlostavljati, cenzurisati, progoniti i ubijati

Zelena, i žuta, i ljubičasta, i narandžasta, kojom smo poprskali ovu našu bivšu komunističku prestonicu, neće učiniti da ljudi budu manje gladni, niti će im doneti prosperitet, ali ovaj prvi veliki čin moralo je da bude nešto što govori da prostor na kome žive pripada njima. Dakle, ove boje su učinile da se ljudi osećaju bolje u prostoru u kojem žive i da vide mogućnosti čak i tamo gde se čini da prostora za mogućnosti uopšte i nema. Na taj način su videli da promena može doći na razne načine, uprkos gradskom budžetu, koji je bio ništa zarez nešto

Istorija pada demona gladi među umetnike je potpuno autentična upravo zbog toga što je iz te gladi postalo nešto više od smrti. Besmislenost se potpuno pokazuje samo tamo gde nevolja nema drugu svrhu osim sebe, gde okrutnost postoji radi okrutnosti, poniženje radi poniženja. Tek se u životnom porazu javlja premoć koju nismo kadri da svedemo na bilo šta sem na umetnost.