Prebijanjem građana i bacanjem suzavca na Cetinju završili smo sa pričama o pomirenju. Jaz koji je stvorila sadašnja vlast, nesposobna da sagleda realno odnose u Crnoj Gori, nikada nije bio veći u novijoj istoriji
Srbija je na Cetinju “branila svetinje”, kao što je na početku agresije na Hrvatsku poslala i veseljem ispratila tenkove put Zapadne Slavonije, kličući Jugoslaviji koju je u krvi razbijala. Teorijski, reč je o destabilizaciji susedne države, aktu agresije koji je, sav važan i nadobudan, priznao i predsednik države-agresora. Branio je, kaže, Mitropoliju. Kakvo zločinačko licemerje. I ko sada osporava to, valjda iskonsko, vekovno pravo Srbije da teroriše Crnu Goru
