Tekstovi sa tagom: vjeran miladinović

Predgovor knjizi TEREZIN SIN – Autobiografija bez šminke Vjerana Miladinovića Merlinke, objavljene u uzdanju Red Boxa 2013.

Da li bi ženi ili muškarcu bilo lakše da razgovara sa Vjeranom – Miladinovićem, pitanje je koliko moralno, toliko i profesionalno. Miladinović je glavni junak ili junakinja novog filma Želimira Žilnika „Marble Ass" (što u prevodu znači „Zadnjica od mramora"). Ovaj film, rađen u produkciji Radija B 92, sa velikim uspehom je prikazan na 45. Međunarodnom filmskom festivalu u Berlinu, a kod nas je premijera zakazana za 29. mart. Pored Žilnika (kao režisera i scenariste), iza filma stoje i direktor fotografije Miodrag Milošević i montažer Vladimir Milenković. Film je iz više razloga doživeo autorsku cenzuru, tako da je ostalo 90 minuta igranog materijala, a pored Vjerana Miladinovića u ulozi Merlin, igraju i Nenad Racković (kao Džoni), Nenad Milenković (kao Sanela) i drugi

Filmu „Poljubac žene pauka“ se svojevremeno zameralo to što kvir junaka još jednom stavlja u poziciju u kojoj mu njegov heteroseksualni objekat želje iz sažaljenja nudi mrvicu naklonosti, ali se uprkos tome radi o ostvarenju koje zauzima značajno mesto u kvir istoriji. To svakako važi i za predstavu koja, pored priče o slobodi i različitosti, te žrtvama koje se za slobodu prinose, gledaoca tera i na to da kaže ili pomisli: „Merlin Lives Forever!“

Deseti, jubilarni, Međunarodni festival queer filma „Merlinka“ održaće se od 6. do 9. decembra u Domu omladine Beograda. U toku četiri festivalska dana na programu će biti više od 100 filmova iz 35 država, među kojima i ostvarenja iz evropskih zemalja, Paragvaja, Argentine, Perua, Brazila, Kenije, Izraela, Irana, Indije, Burme, Tajvana, Kine, Australije... Mnogi od filmova nagrađivani su na najprestižnijim svetskim festivalima poput Berlinala, Festivala u Kanu, Sundance festivala, Međunarodnog festivala u Torontu i drugih. U fokusu ovogodišnjeg festivalskog programa je Nemačka, i nemačka kinematografija.

Zgrada Narodne opservatorije na donjem Kalemegdanu jedini je preostali svedok vremena u kojem je Merlinka gradila kule od kamena, a oni koji su je u to vreme poznavali, te je posećivali, kažu da je kamene stubove, koji su danas zarasli u žbunje i šiblje, zidala 1999. godine, a kao poklon gradu u kojem je provela najveći deo života. Verovala je, kažu, da će taj poklon biti ono po čemu će je pamtiti i kada je više ne bude bilo, a danas, 15 godina nakon njene tragične smrti jedva da iko zna priču o kamenim stubovima i o životu koji se jednom borio.