Tekstovi sa tagom: vuk drašković

“Emigrantski kuvar” je kolekcija priča-recepata, knjiga neobične strukture, vrcava, pitka, puna iskričavog duha, na trenutke tragična i opora, ali uvek začinjena prepoznatljivim gorkim humorom Dejana Novačića, autora kultne knjige “SFRJ za ponavljače”. Pisac predgovora Ivan Tasovac napisao je za “Emigrantski kuvar”: "Ako računate da, striktno poštujući recepte iz ovog kuvara, nekog nahranite - teško da će vam to poći za rukom. Ali, ako imate nameru da nekog šarmirate - ovo je prava knjiga za vas”. Naravno, moto knjige otkriva o čemu je reč: “Sve što ste hteli da znate o jugoslovenskoj kuhinji, ali nemate više koga da pitate”... U nekoliko nastavaka, sa dozvolom autora, objavićemo najzanimljivije delove ove lucidne, nostalgične i duhovite knjige

Na Trgu Republike u Beogradu održan je 9. marta 1991. godine veliki miting protiv Slobodana Miloševića, a glavni zahtev je bila ostavka direktora RTS Dušana Mitevića i četiri urednika državne televizije: Slavka Budihne, Predraga Vitasa, Ivana Kriveca i Sergeja Šestakova. Neposredan povod koji je Drašković navodio kao razlog za traženje ostavki bio je Budihnin komentar u Dnevniku 2, u kom je Draškovićeva politika opisana kao produžetak politike Franje Tuđmana. Uplašen brojnošću i istrajnošću demonstranata, Slobodan Milošević je zatražio od Predsedništva Jugoslavije da razmesti jedinice JNA po gradu kako bi se ugušile demonstracije. Predsednik Predsedništva Borisav Jović je telefonom kontaktirao ostale članove predsedništva i tenkovi su poslati na ulice. Beograd je oskrnavljen gusenicama tenkova koje će sa Terazija krenuti u krvavi pir. Kao odgovor na tenkove u centru Beograda, 10. marta su iz Studentskog grada krenuli studenti. Na Brankovom mostu ih je sačekala policija, bacila suzavac i pretukla sve koji su joj pali pod ruku i pendrek. Zoran Đinđić je pregovarao sa policijom koja je grupu od 5.000 studenata pustila da se pridruži demonstrantima-studentima kod Terazijske česme. Demonstracije kod Terazijske česme vodili su student Žarko Jokanović i glumac Branislav Lečić. Na improvizovanoj pozornici su se smenjivali razni govornici, javne ličnosti, a ostao je upamćen i govor patrijarha Pavla. Uz ostale učesnike, najpoznatiji su bili Mirko Kovač, Matija Bećković, Dušan Kovačević, Bata Stojković, Rade Šerbedžija i Borislav Pekić. Iz današnje perspektive, zanimljivo je videti ko se sve tada okupio na demonstracijama protiv Miloševića: od ekstremnih desničara, preko pravoslavnih dogmatika, do liberalne političke struje. Po običaju, ništa se posle demonstracija nije desilo; Milošević je ostao na vlasti i krenuo u rat protiv Hrvatske. Bio je to početak SFRJ tragedije. Fotografije Zorana Trbovića od pre 27 godina svedoče o tim dramatičnim trenucima.

Pred vratima propagandnog štaba već su iz rezerve vrebali gori od smenjenih, gomila ratnohuškačkih bednika, neki od njih i danas ugledni članovi društva, čak i medijski tajkuni, poput istrebitelja dezertera Milorada Vučelića. Podeljeni su otkazi nesrbima i sumnjivim Srbima, punih deset godina Srbija je, različito motivisana, “nakazno drvo neslobode” (Borislav Mihajlović Mihiz) lomila, lomila i na kraju ga polomila. Vratila se na početni položaj, u prvobitno stanje, smrti i patnje, nakon četiri izgubljena rata i nesputanog zla koje je širila sa komandnog položaja u svom glavnom gradu

Septembra 1993. objavljena je knjiga „Ćorava kutija“, zbirka Lukovićevih kolumni iz nedeljnika „Vreme“, u izdanju „Vremena knjige“. Nakon 25 godina od pojavljivanja ove knjige, mnogo toga je danas ostalo isto: jezik mržnje, političko ponašanje, propaganda, obračuni i kampanje, mentalni narativ, opsednutost teritorijama a ne ljudima, rusofilstvo i busanje u nacionalna prsa. Budući da se knjiga pojavila usred rata, mnogi van Srbije nikad nisu ni čuli za nju; u našem XXZ magazinu ćemo je lagano feljtonizovati, uz podsećanje na glavne junake/ludake od kojih smo mnoge, nažalost, zaboravili...

Svaki fucking put kad čujem riječ “Sputnik”, setim se glavne urednice ove rusko-špijunsko-propagandne veselice, izvesne Ljubinke Milinčić-Putin koja na ćiriličnom web-ognjištu razularenom pohotom godinama brani svog Vladimira i svoju jedinu domovinu – Rusiju. Toliko erotskih tekstova o Predsedniku nije bilo još od slobodarskih dana druga Staljina koji je na licu mesta streljao urednike, ako ovi ne bi rešili ukrštene reči (reka u Sibiru, dva slova). Još oktobra 2015, Ljubinka se  vlažno preporučila svom Putinu, tvrdeći da je on “najpopularniji svetski političar, a mogao bi čak i da postane najpopularniji lider na svetu u poslednjih 50 godina”. Kako stvari stoje, Ljubinka se zajebala u prognozi, sem ako anketu ovih dana ne organizuje Putinov drug, izvesni Tramp…

Redakcija XXZ magazina upustila se u još jednu avanturu; ambicije da pojedini tekstovi imaju svoje male spotove – realizovana je zahvaljujući autorki Mariji Đoković i našem video-editoru Milanu. Imaćete priliku da pogledate mali komentar Vuka Draškovića o odnosu medicine i politike (nastao za tekst „Ja, doktor“). Budući da je svaki video-početak težak, nadamo se da imamo vašu podršku za našu produkciju! Biće još, obećavamo.

Šta da upišem? Književnost, filozofiju ili medicinu? Lomio sam se dva dana i – prelomio. Medicinu. Zbog Doktora Đorđa i zbog oca. Skočiće mu ugled u Gacku, kad završim. Neće biti kurir u opštini, nego Doktorov otac