Tekstovi sa tagom: xxz magazin

Kad čujem, a pažljivo slušam, da se pacijenti žale nakon dve ili tri hemioterapije na njene efekte – šta bih ja, sa dvadeset hemio-odličja, trebalo da kažem; da je zajebano – jeste; da su nemoć i odsustvo snage gadni – jesu; da psihički nije lako biti na Onkologiji gde svaki horor možeš da vidiš, te onda sebi poručuješ: „Izdrži, pizda ti materina, nisi nepokretan, ne trebaju ti kolica, hodaš nekako, mozak ti funkcioniše, konačno - živ si, a mislio si svašta decembra 2020, samo što nisi u očaju lično napisao vlastiti In Memoriam da ga pročitaju na groblju Lešće“

U današnjoj epizodi govorimo o periodu nakon smrti Zorana Đinđića, kada su nacionalisti zahvaljujući Vojislavu Koštunici ponovo bili u modi. Luković priča o svojoj novinarskoj i političkoj karijeri, objašnjavajući događaje vezane za LDP, Peščanik i e-novine

Vraćamo se posle duže pauze spremni da sa Lukovićem nastavimo priču o ranim dvehiljaditim godinama. Bilo je to vreme velikih turbulencija, haosa, surovih polemika i sukoba u kojima je Luković učestvovao, a neke od njih i inicirao. Bile su to godine bez happy enda. Ali, najgore tek dolazi!

U današnjoj epizodi nastavljamo uzbudljiv razgovor o novinarstvu kao takvom. Postoji li u našoj profesiji objektivnost i zašto ne, šta nam se sve podvaljuje kao objektivnost i zašto to "drugoj strani" ide u korist?

U današnjoj epizodi razgovaramo o novinarstvu u Srbiji, a i šire, o tabloidizaciji, politici, bivšim prijateljima i neprijateljima, te konstatujemo kako nam se, gle čuda, sve zgadilo, a imamo i utiske van liste

U drugoj epizodi našeg podcasta razgovaramo o hrani, zdravlju, bolnicama, sitnicama koje nas čine srećnim i kada ništa nije u redu... Kako u takvim situacijama zadržati vedar i zdrav duh, zna naš guru Petar Luković

Dragi čitaoci, od sada nas možete i slušati! Podcast XXZ magazina biće dostupan svakog utorka na gotovo svim platformama. Odlučili smo da komuniciramo s vama i u audio formatu zato što znamo da su mnogi od vas svojevremeno voleli da slušaju Lukovića, a i nama prija da isprobamo nešto novo

Zbog toga što me je majka Bosa u ranoj mladosti neobuzdano kljukala kuhanim proizvodima od kokoške, tamo negde početkom šezdesetih – organizam više nije mogao da ih podnese, smučili su mi se i kokoške i petlovi i jaja. Nedavno sam, intimno, proslavio mali jajčani jubilej: kuhano jaje nisam okusio 60 godina!

Nesreća nikad ne ide sama; sve nas je pogodila pendemija i ekonomski devastirala. Povrh svega, glavni urednik našeg XXZ magazina već godinu i po dana bori se protiv karcinoma – suočen sa identičnim finansijskim problemima kao naš web sajt. Dragocenu pomoć pružili su i pružaju nam naši najdraži čitaoci i prijatelji. Zahvaljujući tim divnim ljudima koji su vratili veru u solidarnost, nekako smo uspeli da preživimo, ali su nam donacije i dalje neophodne, jer želimo da sajt ostavimo slobodnim i otvorenim, oslanjajući se na dobrovoljnu preplatu i novčane priloge za lečenje našeg glavnog urednika. Još jednom se zahvaljujemo svim našim darodavcima; najmanje što možemo da učinimo jeste da pamtimo imena ovih divnih ljudi koji su nam pružili ruku spasa. Ako do sada niste bili donator, ovo je prilika da nam pomognete da nastavimo s radom; lako je biti prijatelj kad je sve u redu, valja to pokazati kad je teško, u ovom našem slučaju - najteže. Hvala još jednom, dragi naši čitaoci!

Mogao bih, naravno, da otkrijem javnu tajnu: da je osamnaest prohujalih meseci bilo najgore u mom životu, prvenstveno zbog karcinoma koji su me dvaput podlo napali. Ali nije samo bolest strašna; pandemija, izolacija i finansijski udar na naš portal i mene lično – samo su deo svakodnevnih problema koji se množe do besmisla. Srećom, snagu i energiju našao sam u najdražim XXZ čitaocima i mojim prijateljima širom sveta; da nije bilo njihove podrške, njihovih poruka, njihovih donacija i njihovih dirljivih ispovesti i ohrabrenja – sumnjam da bismo se sada dopisivali. U znak zahvalnosti prema čitaocima i mojim prijateljima, najmanje što mogu da učinim jeste da nastavim da objavljujem deo naše prepiske. Unapred se izvinjavam svima onima koji su me podržali, a da ih nisam pomenuo; oni znaju da ih nisam zaboravio. I da parafraziram druga Tita: čovek koji ima ovakve drugove i drugarice možda nije zdrav, ali je revolucionarno ponosan; da nešto što je uradio i što još uvek radi - dotiče tolike ljude. Hvala vam!

Tvoja riječ ima dar da ove sljedbenike forces of evil, poput tvog gama noža, potrefi tačno u zaraženo mjesto u mozgu. Ona (riječ) je puna sunca i vjetra, i probije kroz lobanju kao kroz oblak, i zaboli ih odzvanjajući kao poslednji poziv za let nazad u pakao iz kog su izašli. Nekima će izbit memlu iz glave, i ostavit ih, u amneziji, da se pitaju okle se nađoše u to krdo. Kad shvate, tad su najgora kazna za one koji su ih doveli dotle

Dragi naši čitaoci! Znamo, naravno, da niste milioneri (takvi ne čitaju XXZ), znamo da ogromnoj većini od vas nije lako, ali verujemo da ono što radimo i plasiramo zaslužuje vašu dobrovoljnu donaciju, koliko i kad možete, da spasimo portal od gašenja i pomognemo glavnom uredniku u njegovoj borbi protiv karcinoma. I dalje držimo portal otvorenim, svaki tekst možete pročitati, nema eksluzivnih pretplatnika – svi su čitaoci jednaki! Ali, uz ogromnu zahvalnost onim dragim prijateljima koji donacijama brinu za nas, najveći broj čitalaca nikad ništa nije platio, ni uplatio; u nekim drugim, srećnijim vremenima, to ne bilo vredno pomena, ali smo u situaciji u kakvoj odavno nismo bili: pandemija, bolest urednika i klimava ekonomija. Ako želite da nam pomognete, evo praktičnog uputstva: kako i na koji način da donirate XXZ magazinu i Petru Lukoviću

Svako kvazifilozofsko razmišljanje o karcinomu/ karcinomima počinje i završava tezom da je borba jedina način da se đubre pobedi; ne odustati, ne predati se, biti uveren da si jači od njih – mentalna je linija od koje se nikad ne ustupa. Još ako imam potrebu da radim, pišem i uređujem, sve mi to daje XXZ nadu da sve nije izgubljeno i da ima smisla ponašati se kao da je sve tobož normalno

Nenadano i neočekivano otkriven mi je u glavi karcinom u tragovima, kaže professor Vladimir Kostić, dodajući da nije još ništa strašno, ali može da bude; moraćete hitno na Gama nož, da na dozvolimo da se proširi. Uvek sam se pitao kako se čovek oseća kad mu dijagnosticiraju najtežu bolest, ali kako sam već prošlog decembra rodio prvo karcinom dete, na drugo sam navikao kao ponosni roditelj; dva raka u jednom telu za manje od godinu dana, malo li je?

Pokušavajući da dokučim šta mi se sve desilo ove pomahnitale godine, posegao sam za ličnom statistikom; u proteklih osam meseci dao sam krv na analizu preko 40 puta; u dvanaest navrata uradio EKG; proveravao šećer gotovo svake nedelje, a dok sam ležao u bolnici tri puta dnevno (ukupno: 36 analiza); bio dvaput na skeneru, a 14. septembra idem treći, jubilarni put; preživeo dvostruku magnetnu rezonancu (MR), pregled „cervikalnog i torakalnog dela kičme“ i „pregled endokranijuma“ tj. glave; snimao vene i arterije u nogama, na Institutu za onkologiju i radiologiju proveo 23 dana u sobi sa 12 kreveta i 11 kolega