Tekstovi sa tagom: xxz

Vraćamo se posle duže pauze spremni da sa Lukovićem nastavimo priču o ranim dvehiljaditim godinama. Bilo je to vreme velikih turbulencija, haosa, surovih polemika i sukoba u kojima je Luković učestvovao, a neke od njih i inicirao. Bile su to godine bez happy enda. Ali, najgore tek dolazi!

U novoj epizodi razgovaramo o nastanku magazina XZ, preteče našeg današnjeg portala, atmosferi u Beogradu tokom demonstracija '96/'97, haosu na Kosovu, bombardovanju, pripremama za novi milenijum koji to nije... i uprkos teškim temama, ludo se zabavljamo

U današnjoj epizodi XXZ podcasta nastavljamo priču o Lukovićevoj karijeri, prelazu iz osamdesetih u devedesete, prelasku iz BIGZ-a u Vreme i svim užasima koje je donela vladavina Slobodana Miloševića

Danas se prisećamo osamdesetih godina iz Lukovićeve profesionalne perspektive - od krimi romana, evidencije & dokumentacije, studija mašinstva, preko Džuboksa i Duge do Tajni i Seks kluba...

U današnjoj epizodi nastavljamo uzbudljiv razgovor o novinarstvu kao takvom. Postoji li u našoj profesiji objektivnost i zašto ne, šta nam se sve podvaljuje kao objektivnost i zašto to "drugoj strani" ide u korist?

U današnjoj epizodi razgovaramo o novinarstvu u Srbiji, a i šire, o tabloidizaciji, politici, bivšim prijateljima i neprijateljima, te konstatujemo kako nam se, gle čuda, sve zgadilo, a imamo i utiske van liste

U drugoj epizodi našeg podcasta razgovaramo o hrani, zdravlju, bolnicama, sitnicama koje nas čine srećnim i kada ništa nije u redu... Kako u takvim situacijama zadržati vedar i zdrav duh, zna naš guru Petar Luković

Dragi čitaoci, od sada nas možete i slušati! Podcast XXZ magazina biće dostupan svakog utorka na gotovo svim platformama. Odlučili smo da komuniciramo s vama i u audio formatu zato što znamo da su mnogi od vas svojevremeno voleli da slušaju Lukovića, a i nama prija da isprobamo nešto novo

Ono što je izvesno jeste da već 12. oktobra primam novu, 12. hemioterapiju, znam već da u januaru idem na novi CT skener, a ovih dana krećem na magnetnu rezonancu glave zbog tromesečne kontrole glede uništenog karcinoma u glavi (šifra: Gama nož). Ukratko, mala bara, mnogo medicinskih krokodila

Zbog toga što me je majka Bosa u ranoj mladosti neobuzdano kljukala kuhanim proizvodima od kokoške, tamo negde početkom šezdesetih – organizam više nije mogao da ih podnese, smučili su mi se i kokoške i petlovi i jaja. Nedavno sam, intimno, proslavio mali jajčani jubilej: kuhano jaje nisam okusio 60 godina!

Nesreća nikad ne ide sama; sve nas je pogodila pendemija i ekonomski devastirala. Povrh svega, glavni urednik našeg XXZ magazina već godinu i po dana bori se protiv karcinoma – suočen sa identičnim finansijskim problemima kao naš web sajt. Dragocenu pomoć pružili su i pružaju nam naši najdraži čitaoci i prijatelji. Zahvaljujući tim divnim ljudima koji su vratili veru u solidarnost, nekako smo uspeli da preživimo, ali su nam donacije i dalje neophodne, jer želimo da sajt ostavimo slobodnim i otvorenim, oslanjajući se na dobrovoljnu preplatu i novčane priloge za lečenje našeg glavnog urednika. Još jednom se zahvaljujemo svim našim darodavcima; najmanje što možemo da učinimo jeste da pamtimo imena ovih divnih ljudi koji su nam pružili ruku spasa. Ako do sada niste bili donator, ovo je prilika da nam pomognete da nastavimo s radom; lako je biti prijatelj kad je sve u redu, valja to pokazati kad je teško, u ovom našem slučaju - najteže. Hvala još jednom, dragi naši čitaoci!

Mogao bih, naravno, da otkrijem javnu tajnu: da je osamnaest prohujalih meseci bilo najgore u mom životu, prvenstveno zbog karcinoma koji su me dvaput podlo napali. Ali nije samo bolest strašna; pandemija, izolacija i finansijski udar na naš portal i mene lično – samo su deo svakodnevnih problema koji se množe do besmisla. Srećom, snagu i energiju našao sam u najdražim XXZ čitaocima i mojim prijateljima širom sveta; da nije bilo njihove podrške, njihovih poruka, njihovih donacija i njihovih dirljivih ispovesti i ohrabrenja – sumnjam da bismo se sada dopisivali. U znak zahvalnosti prema čitaocima i mojim prijateljima, najmanje što mogu da učinim jeste da nastavim da objavljujem deo naše prepiske. Unapred se izvinjavam svima onima koji su me podržali, a da ih nisam pomenuo; oni znaju da ih nisam zaboravio. I da parafraziram druga Tita: čovek koji ima ovakve drugove i drugarice možda nije zdrav, ali je revolucionarno ponosan; da nešto što je uradio i što još uvek radi - dotiče tolike ljude. Hvala vam!

Mogao bih, naravno, da otkrijem javnu tajnu: da je ova 2020. godina najgora u mom životu, prvenstveno zbog karcinoma koji su me dvaput podlo napali. Ali nije samo bolest strašna; pandemija, izolacija i finansijski udar na naš portal i mene lično – samo su deo svakodnevnih problema koji se množe do besmisla. Srećom, snagu i energiju našao sam u najdražim XXZ čitaocima i mojim prijateljima širom sveta; da nije bilo njihove podrške, njihovih poruka, njihovih donacija i njihovih dirljivih ispovesti i ohrrabrenja – sumnjam da bismo se sada dopisivali. Probao sam da odgovorim na mnoge poruke, ali nisam uspeo baš svakome da se javim; naporno i iscrpljujuće lečenje uzelo je svoj danak permanetnog umora koji je tek nedavno, nakon intervencije Gama noža, gotovo čudotvorno nestao. U znak zahvalnosti prema čitaocima i mojim prijateljima, najmanje što mogu da učinim na isteku ove perverzne godine jeste da objavim deo naše prepiske. Unapred se izvinjavam svima onima koji su me podržali, a da ih nisam pomenuo; oni znaju da ih nisam zaboravio. I da parafraziram druga Tita: čovek koji ima ovakve drugove i drugarice možda nije zdrav, ali je revolucionarno ponosan; da nešto što je uradio i što još uvek radi - dotiče tolike ljude. Hvala vam! 

Braćo i sestre u Isusu XXZ Hristu, nema veće opasnosti po spas ljudske duše od posedovanja automobila i vozačke dozvole. Jer čim čovek ima mogućnost da putuje, on će to i iskoristiti, a sve čovekove nesreće, kao što je govorio mudri Paskal, potiču iz jednog izvora – što ne može da sedi mirno u svojoj sobi. Zašto bi čovek uopšte putovao bilo gde? Zašto bi menjao mesto boravka, kad je takva odiseja unapred osuđena na propast, jer će samo promeniti scenografiju, ali od sebe pobeći neće? Iluzija da je trava uvek zelenija u nekom drugom dvorištu je samo optička varka koju u naš pali um ubacuje zli Kušač, nastojeći da nas odvuče na put večne propasti. Jedino putovanje na koje je čovek pozvan jeste unutrašnje – ono koje vodi ka Bogu, po Jakovljevim lestvama

I dok autobuse, vozove i avione budna sanjam, vožnja automobila često me dočeka u pravim snovima. Ili u noćnim morama, preciznije rečeno. Možda zbog viševekovnog ispiranja mozga od strane nebitnih ljudi o neophodnosti vožnje, često sanjam kako sa suvozačevog mesta moram da uskočim na prazno mesto vozača jer su kola iz stanja mirovanja spontano krenula u nepoznato. O mojim sposobnostima dovoljno govori podatak da bih uvek počela da vozim potpuno unezverena umesto da lepo povučem ručnu. Metaforički, to je divno i pohvalno za mene; denotativno – nisam ja za vožnju. Ni u snu