Tekstovi sa tagom: zdenka feđver

Pošto ne znam Vašu adresu, iskoristila sam dečju mudrost. Kao što svi znaju da Deda Mraz živi na Severnom polu, pa deca jednostavno samo tako adresiraju svoja pisma, tako i ja znam da u Švajcarskoj svi znaju u kom gradu je fabrika švajcarskih noževa, te sam samo tako i adresirala - Fabrika švajcarskih noževa

Mobilni doziva koga treba. I saveti pljušte, a Iso ih prihvata. Kupljena je flašica, cucla; od stare šubare, a u maloj gajbi, u šupi, napravljeno je gnezdo, da  imitira mamu; nakvašena vata imitira, posle svakog dojenja, mamin jezik...

Nije da nemam još starih krajeva. Često sam se selila, prodjem i tim ulicama, u jednoj sam bila duže nego u starom kraju, srećem bivši komšiluk, no kao da nikada nisam u tim ulicama živela. Samo stanovala. Sada sam sasvim običan prolaznik ili posmatrač. Istina, opažam sve što se promenilo, ali me to ne dotiče, ne pokrene nijedan damar

Još uvek ne znam da li je raskošna smokva ispred mojih prozora žbun ili drvo. Ali! Sa nižih grana sve zrele smokve smo obrstili. Sa ovih viših, a nisam "meter i žilet", plodove moram brati stojeći na lotrama. Onim dvokrakim, molerskim. Stojeći na petoj prečki, a sve češće i na platformi, sa žaračem u ruci, sa onom savršenom kukom, lovim grane i savijam ih, da bih ubrala plod. Siniša, kao i svi mladi, a može im se, stalno je u trku, nema vremena da bere, ali još kako ima vremena da jede

Znam šta su hleb i kruh, luk i kapula, šargarepa i mrkva, spanać, špinat i špenat, paradajz i pomidor, šta kupus i zelje, šta je krompir, krumpir, kumpir, kompijer, a bogme znam i šta je krtola i papate, šta su žganjci, kačamak i palenta, šta pasulj i grah, pirinač i riža, knedle i gomboci, petao i kokot, zec i kunić, šerpa i laboška, šta su tiganj i tava, zdela i činija, znam šta je šefla, kutlača i sipaća kašika, šta su žlica i kašika, viljuška i vilica, šta su kajsije i marelice, nar, mogranj i šipak, lubenica i bostan…

Naglo, godine se više ne množe već kao da skaču na kub, sve više je slika u boji: porodičnih, pojedinačnih, sa posla, generacijskih i drugih jubileja, skupova, proslava... Množe se i foto-albumi... I shvataš da ćeš imati više fotografija iz starosti nego iz mladosti

Decu izgIeda stvarno donose rode. U porodilište. A tate ih iz porodilišta donesu kući u onim dugačkim torbama sa velikim ručkama, kao da su upravo stigli iz nekog diskonta sa torbom punom kupljene robe

I eto mene, kćeri pećara, u pećarskoj kući. Istina, nema mirisa gline od koje se u kalupima prvo formaju , potom suše, pa glaziraju kaljevi, nema ni peći u kojima se ti kaljevi peku, nema ni Deda Mraza, nema ni roditelja…

Trenutno nemam u planu neko putovanje u inostranstvo, a neću ni po regionu, tj. zemljama u okruženju, tj. po bivšim republikama Jugoslavije, tj. zemljama bivše Jugoslavije, tj. po bivšoj Jugoslaviji...

U prvom razredu srednje škole zaljubila sam se u Velimira, Jančeta, Ivicu, Jovana, Milana, Slobodana i Uroša. Baš tim redom. Zbog nekog je zatreperilo srce u školi, zbog nekog na ekskurziji, zbog nekog na moru, zbog nekog na korzou, zbog nekog posle iznenadnog susreta... ali i njihova srca su zatreperila. Vidno. Jer mi smo se – gledali

Oči koje tražiš nekako uvek sretneš na sredini elipse, u mimohodu ih upijaš, pa opet i opet, do osam sati, kada ujednačeno pulsiranje korza polako prestaje, elipsa se sve vise proređuje, a šetači odlaze dogovorenim putevima. U bioskop, u poslastičarnicu, u park, u kafanu, na igranku, a nas četiri, oko pola devet – kući

Kao što ja nisam ništa kuvala iz francuskog kuvara, štampanog 1969. godine, tako ni mama ništa nije skuvala iz Knjige o kuvanju i održavanju domaćinstva (Glavni odbor SFŽ-a Hrvatske, 1947. godina) i, na svu sreću, niko od nas nije ništa skuvao iz Uputstva o pripremanju jela u JNA u ratu (Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1983. godina, sa pečatom da je to vojna tajna)

Sve sa uobičajeno nakarminisanim usnama i nalakiranim noktima i na nogama i na rukama, a i te boje su - boje trule višnje. I svako veče, posle ko zna kojeg tuširanja, uredno sam popravljala lak i sebe, i uredno, sa knjigom, odlazila na počinak

Ima raznih oglasa. Usmenih, pismenih, ispisanih na ceduljama u prozorima, priheftanih na bandere, štampanih u raznim novinama, štampanih u “Oglasima”, a najviše ima onih elektronskih, na internetu

Uopšte ne insistiram da moja vakcina bude besplatna, znam da mi je neophodna, pa pozivam jednu apoteku, drugu, treću... i svuda dobijam isti odgovor. Mogu da se upišem u spisak, zvaće me ako dobiju, ali dobavljač im je rekao da to neće biti pre kraja novembra već najverovatnije tek početkom decembra. Nemaju informaciju zbog čega tako kasno