Tekstovi sa tagom: zdenka feđver

Bed 01 S

Crtice iz života

Odavno ne letim

Ne želeći da narušim doživljenu lepotu, nikada nisam zavirivala u knjige da saznam šta oni mladalački ili ovi klizeći snovi znače. Stižu odgovori. Sami
Trrbov2

Samo teraj pravo

Bicikl

Bila su to vremena kada su i godišnja doba znala za red. Zimi je stvarno bila zima, a nanosi snega, nastali čišćenjem ulica, nekada su bili tako visoki da ni odrasli ljudi nisu mogli videti ko korača drugom stranom ulice. Pedeset i neke, u prošlom veku, kada ni slutila nisam da živim u tom veku. Neka druga teranja počela su devedeset i neke, takodje u prošlom veku. U ovom veku, dve hiljade i neke, sve češće se pitam, ali ne zbog mojih godina, u kom to veku živim i da li zaista živim – i imam tri bicikla
Sušenje veša

Crtice iz života

Koja je to vatra bila!

Mena su interesovale igranke i pesme Pejakovića, Stefanovića, Montena, Slabinca, Jevremovića, Kovača..., zabavna muzika uz koju se plesalo, plesalo i plesalo. Feđverovi su odavno zaćutali. Uzalud u prodavnicama tražim starogradske pesme koje je tata najviše voleo. Prekasno otvaram usta
Marijj 33 S

Uključ - Isključ

A ni reči o koroni

Uključ., isključ., televizora teklo je ovako: stariji od 65 god. ne smeju uopšte da izlaze, mladji smeju od 5 do 17 sati, a onda je policijski sat do 5 ujutro; vikendom ne sme niko; za katolički Uskrs, od 10 aprila, od 17 sati,  do 13. aprila, do 5 ujutro - izlaziti iz kuće ne sme niko; za pravoslavni Uskrs (državni praznik), od 17. aprila, od 17 sati do 21.aprila, do pet ujutro, izlaziti ne sme niko; posle pravoslavnog Uskrsa policijski sat počinje u 18 sati, traje do sledećeg dana do 5 ujutro...
Smbrr 02 S

Napada i nemoćne i moćne, i vernike i ateiste

Distribucija

Ipak, nadam se. Ne odgovorima. Ne izveštajima sa konferencije za štampu o... „distribuciji preminulih i distribuciji obolelih...“ Nadam se - samo pristojnoj odjavi. I laganoj, slobodnoj šetnji ulicama moga grada
Marijj 76 S

Pisma iz izolacije: Ostani kod kuće

Virus odjednom više nije bio smešan

Vikali su na mene u kući, dok sam odmarala, glasovi sa ekrana televizora, više ne znam, da li već 14. III, ali u nedelju: 15. III, sigurno jesu. Vikali su žestoko, da žešće, mislila sam, ne može biti, jer virus odjednom više nije bio smešan
Dove 01 S

O rodnoj ravnopravnosti

Lekcija

Golubica se koleba, leti izbezumljeno od žice do vrata, pa nazad, ćutke trpeći žestoko kljucanje i onda, par nestaje u oblacima
Paprika2

Dunsflaše

Nikad nisam znala za meru

Kada sam dovoljno narasla i sazrela za sopstveno dete, u meni su sazreli i svi mamini recepti za spremanje zimnice, sazrelo je i vreme za kupovinu ogreva, a još brže je sazrelo vreme za opremanje deteta za školu. Samo je vreme za svinjokolje nestalo, u stvari, pretvorilo se u kupovinu polutki
Ilustra 05 S

Otkaz za slavljenice

Džemperuša

Radnici su naizgled bili isti, ali više nisu razgovarali, već komunicirali, umesto biografija pisali su si-vi, brinuli o svom imidžu, ništa nisu obnavljali, već sve revitalizovali, brinuli su o brendu firme, a u razgovoru bi im se i dalje kotrljala šangarepa, pemzija, biciklovi, infrakt, apateka, poluklinika, aperacija i obilje psovki. Hodnicima je odjekivalo ćaooo, o kej i vaaau; bili su u trendu, pravom tajmingu; sve je bilo in ili aut... Što su se više edukovali i mislili pozitivno, sredina ja postajala sve više kvarno-kikotava, puna podmetanja, zlobe, ismejavanja, lažne ljubaznosti...
Aakri 24 S

Crtice iz života

Ni vladika ni biskup nisu naivni

Vladičin hleb. Na stolu, u prepunoj tacni. Kolač od belanaca, šećera, maslaca, oraha, suvog groždja, čokolade i brašna, a može i od badema, suvih šljiva... Kolač pažljivo umućen i dugo sušen-pečen u rerni. „Biskupov kruh!“, nasmejano kaže i počinje da ga gricka. Biskupov? Vladičin? Ne razumem se u njihova zvanja, činove, ali biće da su istog. Očigledno, ni vladika ni biskup – ni najmanje nisu naivni. Vrste hleba dobro su proučili
Aatk 64 S

Zanimljiva lingvistička geografija

Maternji

Od svih Feđverovih i Grgurićevih, a ima nas, jer svi su se svojski potrudili, baš sam ja, tako mi i treba, odlučila da pišem. I da ostanem Jugoslovenka. Pored svih seoba i "seoba". I tuđih i mojih. Ima me u knjigama, zbornicima, časopisima, listovima, novinama... Nema me, zašto li se uopšte ne čudim mom neuspehu, ni u srpskim, ni u hrvatskim, ni u mađarskim, ni u jevrejskim antologijama
Smbrr 01 S

Još me nisu ukinuli

Ateista

Onda su ukinuli Jugoslaviju, pa ukinuli Dvadesetdeveti novembar... A mene? Mene još nisu, ali i pored prilagođavanja sve više se osećam prevarenom. Ne zato što nisam vernik, već zato što me stalno ranjavaju, a onda ravnodušno, pomalo brišu. Kao i moju domovinu. (Misle, zacelila sam?) Sve više me spaljuju, nešto kradu, nešto naizgled dodaju, ali, u stvari, neprestano amputiraju. I stalno sam, kao i ovaj tekst, u nekim zagradama
Pgroblje 02 S

Crtice iz života

Rasprava sa mrtvima

Onda iznenada konstatuješ, izlazeći od doktora, ali bez ikakvog štrecanja, da uopšte ne znaš kada je nestala rečenica: “Skinite se do pojasa…” Stoički nastavljaš dalje. Nazad, neizvodljivo
Aatk 04 S

Crtice iz života

Mogu li hodanjem poljupce nadoknaditi

Pešaci pretrčavaju i na zeleno i na crveno. Vozači su neprestano u stavu za start i za psovanje, a znaju, kao i pešaci, semafor sebi da prilagode. Tramvaj se ne čeka, trči mu se u susret. Ulazi se „na laktove“, a izlazi „na iskakanje“. Sasvim lalinski koračam. Čim se pojavi žuto, stanem. Vozači, izbačeni iz kolotečine, s nevericom me odmeravaju. Hteli bi sve po spisku, no priznaju poraz
Done4

Crtice iz života

Na terapiji

Sestra ćutke počinje da šeta iglu u mojoj ruci: levo, desno, pa nekako talasasto, istraživački, a ja, naježena, sve čekajući da igla pukne, stežem zube, zadržavajući jauk