Pošalji prijatelju
Verzija za štampu
Tajna veza: Pekinška patka i Miroslav Antić
1.
Koji je jedan od prvih ako ne i prvi srpski pank bend?
Novosadska Pekinška patka. Nastali su juna 1978. godine, a osnovali su je Nebojša Čonkić i gitarista Sreten Kovačević. Pored njih dvojice tu su još bili bubnjar Laslo Pihler i Miloš Žurić, bas gitarista.
Koncertni debi imaju na Mašincu pred samo četiri posetioca. Zapamćena su i njihova imena: Škora, Kara, Nega i Laza.
Posle tog neslavnog nastupa grupu napušta basista Žurić, umesto koga dolazi Srbislav Dobanovački. Sa njim, Pekinška patka ima nastup u diskoteci u Žablju.
2.
Šta se dešava početkom naredne godine?
Personalne promene. Napušta ih basista Dobanovački koga zamenjuje Boris Oslovčan. Pekinškoj patki se pridružuje i gitarista Boško Prosenica.
Krajem maja u studijima Radio Novog Sada snimaju sedam kompozicija.
Nova postava benda se uspešno predstavlja u beogradskom KST-u.
3.
Koja je prva ploča Pekinške patke?
Singl "Biti ružan, pametan i mlad“ koji producira Sloba Konjović, urednik i voditelj Studija B, a objavljuje zagrebački Jugoton.
Diskografski prvenac je prodat u neverovatnih 35.000 primeraka.
4.
Kada i gde snimaju svoj debi album Plitka poezija?
Februara i marta 1980. godine u novosadskom studiju Meta Sound.
Pre pojave albuma objavljuju singl „Bolje da nosim kratku kosu".
5.
Kojim je grafitom bio ispisan čitav Novi Sad?
Grafitom „Čonta je Bog!"
6.
Ko će stati u odbranu Čontine ekipe?
A ko drugi nego jedan pesnik! Miroslav Antić. On u lokalnom listu Dnevnik piše sledeće:
„Tražiću da me pošalju u penziju i da mi oduzmu sva prava da govorim, da me tutnu u ćošak i tu ostave. Dogodilo se nešto strašno: mame i tate i tog duhovnog pankovskog vođe Čonkića i svih tih momaka i devojaka koji su moji vršnjaci, a eto: i moderniji od mene, i evropskiji, i kulturniji, i razumniji. Mene u penziju, a njih treba još više aktivirati!”
7.
Šta se događa u leto 1980. godine neposredno nakon nastupa Pekinške patke na Splitskom festival?
Nove personalne promene. Umesto Sretena Kovačevića i Borisa Oslovčana, grupi se pridružuju gitarista Zoran Bulatović i basista Marinko Vukmanović.
8.
Koju će pesmu snimiti nova postava benda? Obradu velikog hita Dragana Stojnića Bila je tako lijepa sa izmenjenim i novom vremenu prilagođenim tekstom:
“Bila je tako gadna i bubljičava
a ja sam bio mrtav pijan
un, does, tres...”
9.
Šta se dešava u periodu od oktobra 1980. do marta 1981?
U navedenom vremenskom razdoblju grupa priprema kompozicije za album Strah od monotonije. Naziv albuma objašnjava razloge iznenadnog prelaska iz panka u novotalasne vode, što im većina fanova, ali i muzičkih kritičara, nikada neće oprostiti.
Pajaco: - Ako vam to nešto znači, evo ja vam opraštam!
10.
Šta se bliži?
Neizbežni kraj.
Poslednji značajniji koncert su imali na Zagrebačkom velesajamu 1981. godine dok je poslednji nastup održan istog leta na Kalemegdanu.
U Novom Sadu se još uvek može videti grafit „Čonta je Bog" kojim je krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošloga veka bio ispisan čitav grad.
11.
Ko je preminuo oktobra 2017. godine?
Baš u vreme kada je Pajaco boravio u Portorožu preminuo je basista Pekinške patke Borislav Oslovčan.
Oni koji su ga poznavali tvrde da je bio nemirnog i avanturističkog duha.
Oslovčan u devedesetim zauvek napušta muziku i postaje kuvar. Tada započinju i njegova putovanja. On najpre radi na Mikonosu u Grčkoj, da bi kasnije u više navrata boravio u Rusiji.
Poslednje radno mesto biće mu Malta, odakle se vraća u Novi Sad narušenoga zdravlja.
12.
Šta je u ovom vremenu ostalo od Pekinške patke?
Početkom 2016. godine srpski veb portali su objavili vest da će Pekinška patka da dobije ulični prolaz u Novom Sadu. Konačnu odluku da se pasaž kod nekadašnjeg bioskopa „Jadran” po njima nazove doneće novosadska Skupština.
Tim povodom je član gradskog veća zadužen za sport i omladinu izjavio sledeće: - Jedan od začetnika novog talasa, odnosno pank pokreta iz Novog Sada zaslužuje prolaz baš na mestu gde je održan njihov najčuveniji nastup.
13.
Šta o ideji da Novi Sad dobije “Prolaz Pekinška patka” kaže Čonta?
On kaže sledeće: “Odobravam inicijativu da se prolaz između Bulevara Mihajla Pupina i Poštanske ulice nazove po mom bendu, koliko god sama ideja bila bizarna.”
Isto tako on je izjavio da ne bi imao ništa protiv da prisustvuje svečanom otvaranju "Prolaza Pekinške patke". Naravno, ukoliko ga gradski čelnici pozovu, i ako bi on tada bio u Novom Sadu.
14.
Gde živi Nebojša Čonkić Čonta?
U Kanadi u kojoj je već preko dve decenije. Pored toga što je osedeo, Čonta se i uozbiljio.
Pajaco: - Šta to znači?
Da se posvetio porodici, i da je dobar suprug i otac.
15.
Da li je Čonta i dalje panker?
Čonta: - Jesam, a dokaz je da još uvek verujem da Punk’s not dead!
Pajaco ne zna da li je to dovoljno da bi neko ostao panker, i zato zaključuje: - Možda jeste, a možda i nije dovoljno...
16.
Da li je pojava panka u komunističkoj Jugoslaviji bio jedan od prvih simptoma dezintegracije samoupravnog socijalizma?
Osnivač Pankrta Gregor Tomc tvrdi da “pank nije bio nikakav simptom dezintegracije samoupravnog socijalizma” već da je “pank bio (samo) muzika.”
Šta kaže pevač novosadske pank grupe Pekinška Patka Nebojša Čonkić?
Čonta: - Voleo bih da vidim svoj dosije u DB-u, ako nije uništen.
A šta tvrdi V. T. profesor istorije? - Sa ove vremenske distance pank pokret u SFRJ meni ne izgleda drugačije već kao neartikulisani pokušaj dece partijskih i vojnih funkcionera da se igraju buntovnika. Born to be wild.
Pajaco opet ne zna na čijoj bi strani bio?! Sigurno ne na strani nadobudnog kraljevačkog profesora istorije. Isuviše je vremena prošlo od svega toga: od pojave panka, od raspada SFRJ… Od smrti Sida i Nensi...
U mladosti Pajaco nije bio panker dok bi u ovom vremenu, to rado postao. Samo da li se to može, da li ima smisla?
Pajaco: - Ako slično Čonti verujem u parolu da Punk’s not dead, onda jesam panker…
* Zoran Ilić je prozni pisac iz Beograda. Sa svojim pričama prisutan u srpskoj i eks-ju periodici od 1989. godine. Bio urednik u „Književnoj reči“ i gostujući urednik u „Albumu“ (Sarajevo). Jedno vreme bio zamenik glavnog i odgovornog urednika onlajn časopisa Balkanski književni glasnik. Trenutno uređuje veb-sajt za književnost posvećen autorima sa prostora bivše Jugoslavije Prozaonline
