Tako je prijatna ova sporedna strana života

Ah, kakva svežina u licu kad se ne ispuni neka dužnost!
Izostajanje je zdravo kao boravak na selu!
Kakvo utočište, kad se niko ne može pouzdati u nas!
Sad lakše dišem kad je prošlo zakazano vreme sastanaka.
Sve sam ih propustio, s nemarnom odlukom,
Čekajući da mi se javi želja da odem tamo,
Želja za koju sam unapred znao da se javiti neće.
Slobodan sam, nasuprot društvu uređenom i odevenom.
Go golcijat ronim kroz vodu svoje mašte.
Kasno je da se pojavim na bilo kom od dva mesta
Gde bih morao biti u isto vreme,
Namerno u isto vreme...
U redu, ostaću ovde, da sanjam stihove
I da se smešim kurzivom.
Tako je prijatna ova sporedna strana života!
Ne uspevam čak ni da pripalim sledeću cigaretu...
Ako to zahteva neki pokret.
Prepuštam je drugima, koji me čekaju
U razmimoilaženju koje čini sav naš život.

*Prevela sa portugalskog Jasmina Nešković