Tim koji pobeđuje ni Žeravica nije menjao

Srebrna krila – Sreo sam ljubav iz prve pjesme (Jugoton)

Novi album Srebrnih krila! Nacija u iščekivanju! Novine prepune Vlade Kalembera! Radio zatrpan pismima i glasovima! Televizijski ekrani krcati priviđenjima današnjice!

I da hoćete, od Srebrnih krila ne možete da pobegnete. Čekaće vas male, privlačne klinke koje će vas zamarati pitanjima o Vladi i društvu: imam li njihov kućni telefon, znam li ih lično, kako Adi priča, sa kim furaju, gde su ove nedelje odseli, koji im je broj hotelske sobe.

Čekaće vas dobre, skromne mame koje će vas ubeđivati da su Srebrna krila baš slatki i fini dečaci i da su oni prava prilika za još slađe i finije kćeri koje čekaju priliku za udaju. Čekaće vas zlobni muzičari koji pljuju po Krilima, jer je to znak lepog vaspitanja. Čekaće vas promašeni pevači koji će tvrditi da Vlada ne ume da peva, jer je to sve velika prevara, čekaće vas rock gitaristi odrasli na Blackmoreu koji će vas daviti teorijom da to što Krila rade nije rock'n'roll i da to nije ništa... Uglavnom, Krila su tu, među nama, i ništa ih ne može istisnuti.

Naravno, svaki njihov novi album priča je za sebe. Još kad je u pitanju treći LP, pa još uoči Nove godine, pa još kad su Krila posegla za letom na ozbiljno zapadno tržište, onda je stvar relativno ozbiljna i zaslužuje mali monolog. Teorija da su Krila uvek i u svakoj prilici ozbiljno pristupila poslu dokazuje se i na ovoj LP ploči, cinično nazvanoj „Sreo sam ljubav iz prve pjesme“. Sama ideja povratka na Anu, koja, izgleda, još nije gotova, već je negde u Sremu, na salašu Đorđa Balaševića, zvuči kao eksploatacija već viđenog – što je vrlo tačno i vrlo prihvatljivo.

Krila, odnosno Đorđe Novković, nisu bolovali od pretencioznosti, što je zahvalan poriv i alibi za nastavak njihovog rada. „Sreo sam ljubav iz prve pjesme“ može se učiniti kao blatantno sentimentalni pastiš, ali, treba imati na umu da su baš takvim odnosom ka publici Krila i postala ono što su danas.

Vrlo je glupo, čak nelogično, očekivati radikalnu promenu kod Srebrnih krila (čitaj: Novkovića). Tim koji pobeđuje ni Žeravica nije menjao – što bi sada Novković eksperimentisao i dozvolio da se otvori novi front protiv njega? Jedina poenta je: mogu li Krila u domenu onoga što rade da idu napred i postanu kvalitetniji i bolji? Nadati se novom muzičkom „imageu“ isto je toliko blesavo koliko i očekivati da Kalember okupi istu publiku kao Bregović.

Priznali to ili ne, bilo vam drago ili ludeli zbog toga, Krila su našla svoju publiku: mlade, naivne tinejdžerke čiji uzrast dopušta ova milozvučna sanjarenja ; starije, dobrostojeće ženske koje u želji da ostanu večno mlade u Kalemberu pronalaze eliksir uzbuđenja; široku, nezainteresovanu gomilu raznih uzrasta kojima je važno da nešto slatko svira i da ih ne uznemirava. Spojeni zajedno, u transu ratličitih motiva, oni čine jezgro oko kojeg se Krila vrte, lete, šetkaju i daju im svoju ljubav.

Sa stanovišta modernijih rock kretanja o Krilima je sve rečeno: oni tome ne pripadaju, oni nisu rock bend i – tačka. Diskusija je završena. Međutim, Krila su opet – gledajući ova naša zanimljiva, često jadna, zabavno-muzička glodanja – ipak malo dalje od najdirektnijih vulgrano-blentavih poruka kojima obiluje naša produkcija singlova (naročito).

Kombinacijom promuklog, otužnog glasa i muzikom koja nagoni na instant relaksaciju, Krila nastavljaju svoj autentični blagi „brainwashing“. Čak ni u tome Krila nisu radikalna: oni vas hipnotišu određenom dozom zvuka i posle određenog vremena kod ozbiljnijeg slušaoca nastaje stanje totalnog opuštanja. Vlada i comp. često i ne nerviraju, jer je to tipičan primer fon-muzike koja može da svira daleko u pozadini i da je ne primetite. Ako je već primećujete, sve je OK, vi ste već trenirani, obloženi debelim iskustvom i problema – nema.

Priznajem da ne znam kako izgleda voleti muziku Krila. Ne znam i ne stidim se. Ali, znam, da ako već pustim njihovu ploču, da je to bolje od onoga što nam se prodaje pod maskom kvaziintelektualizma, pod šarenom lažom propagandne angažovanosti, da ne govorim o stogodišnjim pevačima zabavne muzike koji nikako da nestanu!

„Sreo sam ljubav iz prve pjesme“ na prvo slušanje nije ništa drukčije nego bilo koji album Krila. Ali, ipak, pažljivijom analizom, primećuje se da su Krila uložila napor da krenu korak napred u okviru svog muzičkog terena; loptu nisu izbacili u aut, već su se zadržavali na liniji od šesnaesterca do centra: od jedne ljubavne storije do druge tužne pesmičice.

Produkcija je pročišćenija, lepo se čuje da se teži studijskoj perfekciji, sve je na svom mestu i atmosfera je ugodna: ženski glasići prepliću se sa prijatnim (nikad spektakularnim) solo deonicama, refreni su slađano-saharinski i zadržavaju se u uhu onog časa kad do njega dopru. Dakle, Krila su održala svoj status quo i napravili još jedan album kakav se od njih očekivao. Ipak, nisu sišli ispod svog nivoa: Krila su, ponavljam, vrlo profesionalan bend koji mnogima, sa te strane, može da bude uzor.

Ne znam koliko je uputno pominjati patetiku, romantiku, sanjarenja, iskušenja, promašene ljubavi i školske uspomene, sve ono što je idealno za hranu obožavalaca Krila i njih same: oni su takvi i sa tim se treba pomiriti. Traganje za dubljim, patološkim sadržajima ne bi nas nigde odvelo. Vlada i drugovi tu su iz jednog razloga i taj razlog svi znamo: uspeh i kako ga održati. U takvom kontekstu, nijedna žrtva nije suvišna, nijedan potez beznačajan, pa čak ni promenjeni (malkice) fizički „image“ koji se približava nekim modernijim pin-up stremljenjima.

Ne verujem da ću ovaj album slušati u samoći ili u društvu. Ali, neka vas to ne brine ili ljuti. Dovoljno vas je da Vladi i ortacima ponovo podlegnete i da pritom mnogo ne razmišljate: kupovati ploču Krila stvar je inercije i navike, a ne pitanje muzičkih afiniteta ili godina.

U jednom celovitom toku domaće savremene muzike (nigde nisam pomeuo rock!) ovakva muzika je potrebna kao odskočna daska za novu nadgradnju. Koliko ćete uspeti da se vinete među prave muzičke sadržaje ne zavisi od Srebrnih krila – oni su tu da vas osvoje i učine dan nežnijim – a od vas, samo od vas zavisi da li ćete iz osnovne škole preći u prvi razred gimnazije.

Kad to budete shvatili, imaćete pravi odnos prema ovoj muzici kojoj se, teorijski, teško može nešto zameriti. Praktično, to znači da treba očekivati još jedan zlatan tiraž, zbog čega nisam nimalo ljubomoran. Naprotiv.

*Objavljeno u "Džuboksu" 1980. godine

(NASTAVIĆE SE)