Titov lovački paprikaš “Dedino unuče”

Politička kuhinja
Iako je između klana Pozderaca i bratstva Dizdarevića zjapila duboka provalija međusobnog nepoverenja i surevnjivosti, postojale su između njih i određene sličnosti: obe porodice gajile su ljubav prema kuhinji. I jedni i drugi morali su da u svakoj čorbi budu mirođija, u svakoj šerpi zaprška, i na svakom loncu poklopac. A imali su i svoje tajne porodične recepte koje su ljubomorno čuvali i prenosili s kolena na koleno.  Po tome su malo podsećali i na Kennedyjeve, samo što su ovi bili Irci pa su prenosili recept za Irish stew, a ovi naši su bili Bosanci, pa su prenosili recept za bosanski lonac.

Bosanski karakazan “Melting Pot” 

Sastojci
Junetina, janjetina, piletina, loj, kupus, bamije, luk, boranija, paprika, paradajz, krompir, celer, mrkva, paškanat, beli luk, lovor, peršun, biber, so, i sve ostalo što ti padne pod ruku.

Priprema
Sve to nagurati u što veću šerpu. Dobre su one za veš, od 15 litara. Krčkati najmanje četiri časa na tihoj vatri.

Rivalstvo između Pozderaca i Dizdarevića potiče još iz vremena Murat-age Pozderca, koji je, da bi se razlikovao od svog komšije Hasan-bega Dizdarevića, u bosanski lonac počeo da dodaje i malo metvice, na šta je ovaj drugi odmah uzvratio majčinom dušicom. Od tada je svaka generacija smišljala nešto novo – Pozderci bi ubacili lorber, Dizdarevići najgvirc, i tako ukrug. Nadmetanje je nastavljeno i posle osolobođenja, kada je Nijaz Dizdarević smislio da u lonac doda  “Vegetu”, a Nurija Pozderac - začin “C”. Ovo poslednje je ispalo odlično, pa je Nurija preneo recept Hakiji, Hakija Hamdiji, Hamdija Seadu, a Sead onom Mišku iz Jugopetrola. A kad su Miškovog malog pitali jel mu se sviđa, on je, punih usta, s pionirskom kapom na glavi, rekao: “jako mi se sviđa!”. Onda su mu rekli “bravo” i pitali ga šta će biti kad poraste. Mali je, klateći nogama ispod stola, kao iz topa ispalio: “Raif Dizdarević!”.

Kuda idu divlje svinje
Ono što je za englesku kraljicu bio lov na lisice, to je za druga Tita bio lov na divlje svinje. Тito je voleo da vodi u lov šefove država, strane diplomate i svog unuka Josipa Broza zvanog “Joška”. Joška je Titu puno pomagao i već mu je u prvom osnovne punio karabin bojevom municijom. Zauzvrat, dedek  ga je učio kako se oglašava tetreb, kako riče medved i kako se kuva paprikaš od divljeg vepra.

 Lovački paprikaš “Dedino unuče”

Sastojci
Svinjska pečenica
Povrće za pac
Začini
Pakovanje gotovih čeških knedli

Priprema
Štos je u tome da se obična svinjska pečenica dobro upacuje, kao da je divljač. Slažite red mesa, red povrća, između obavezno ubacite lovorovog lista, zalijte uljem i limunovim sokom. Držite meso u hladnjaku bar dva dana. Posle skuvajte paprikaš kao i obično i poslužite ga uz češke knedle.

Drug Tito nije samo učio unuka da se oglašava raznim glasovima, već mu je pričao i svakakve lovačke priče. Naprimer, o tome kako je Nicolae Causescu ubio vepra. “Majku ti božju i malenome Rumunju”, sećao se drug Tito – “Taj ti je pucal u sve kaj mrda…  Jednom mi je i Jovanku zamalo spucal… - Ovde je Titu bljesnuo zlatni ram na naočarima – “Ti boga kad je opalilo!!… Al sam je ja u grm gurnul!  – rekao je Tito – “Samo je vepar stradal … onaj kaj su ga Stanetovi za drvo vezali…”

Špijun koji me je voleo
Stane Dolanc je bio rođeni lovac. Bio je vešt i s karabinom i s bokericom, odličan u naterivanju i traganju, sjajan u psećim hajkama. Podjednako je uživao u lovu na medvede, veprove i muflone, a kad nije bilo ničeg drugog, ubijao je patke i zečeve, pa čak i golubove. Ali ništa ga  nije toliko veselilo kao dobra zaseda i prizor srndaća koji, ustreptao od straha i zime, u lažnoj tišini praskozorja očajno njuši maglu i sluti  sopstvenu smrt.    

Lovačke šnicle “Bambi”

Sastojci
1 kg junetine
1 crni i 1 češanj belog luka
1 limun
1 list lovora
1 časa belog vina
So, biber, Vegeta

Priprema
Pošto je srndać skup, kupite juneće odreske. Posolite, pospite brašnom i pržite na seckanom crnom i belom luku u dubokom tiganju. Kad šnicle porumene, nalijte vinom, dodajte začine i limun isečen na kolutove. Dinstajte pola sata.

Dolanc je bio jedan od retkih funkcionera koji su mogli da uđu u Titov kabinet bez posebne najave. I to ne samo zbog prirode posla kojim se Dolanc bavio, niti samo zbog simpatija koje je Tito, i sam strastveni lovac, prema njemu gajio, već i zato što je imao nesmetan prolaz kod Titove sekretarice Milke Grivc. Milka je volela način na koji je Dolanc, spuštajući bombonjeru na sto, pitao: “plava riba?”. Na šta bi mu ona, istim tonom, odgovorila: “svastikin but!”, a zatim bi ga pogledom otpratila do Titovih vrata. Nakon toga lupnula bi olovkom po rokovniku i u sebi se nasmešila. Posle sastanka s Titom, Dolanc bi uvek negde žurio, pa bi stigao da s Milkom razmeni tek po koju reč.

Dolanc (širi ruke kao da se izvinjava): Zov divljine… 
Grivc (smeška se): Karađorđevo?
Dolanc (zavodnički): Šta da Vam ulovim ovog puta?
Grivc (koketno):  Dijamantski prsten?
Dolanc (uz osmeh): Ili buket ruža? (odlazi)
Grivc (prema vratima): Da! (Pokriva usne dlanom.)

Pet lakih komada
Kad je direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac bio mali, njegova mama Maca stalno ga je terala da oblači frak dok vežba klavir kako bi se što ranije navikao na prave nastupe. Koliko je Ivan voleo klavir, toliko je mrzeo frak. Više od fraka mrzeo je samo papke u saftu koje je mama kuvala svaki put kad tata dovede goste na ručak, a to je bilo skoro svaki dan. Užasavao ga je prizor malih svinjskih nožica koje štrče iz  šerpe na šporetu i lepljivih kožica u tanjiru, ali šta je tu je – papci su bili zdravi i morali su da se pojedu, jer od njih deca brzo porastu i postanu velika i jaka kao Ivo Pogorelić.

Macini papci u saftu

Sastojci
5 svinjskih nožica (papaka)
1kg crnog luka
Beli luk
Lorber
Biber, so, aleva paprika, brašno

Priprema

Oprati papke, prokuvati ih, proliti vodu. Papke poređati u lonac, dodati luk i začine. Posebno napraviti zapršku (na ulju propržiti alevu papriku,beli luk i brašno) i dodati u lonac. Služiti uz sveže okrajke belog hleba.

“Pa baš lepo miriše” – hrabrila je Maca Ivana kad su seli za sto i lukavo dodala - “Pogorelić uvek sluša i sve lepo pojede iz tanjira”. Ivan međutim ni za živu glavu nije hteo da bude kao Pogorelić, pa je krišom trpao papke bratu Tomi u tanjir. Toma je bio manji od Ivana, ali je imao dobar apetit i gutao je papke bez ikakvih pitanja. Posle se Ivan ipak nekako navikao i na papke, i na frak, i na poređenja s Pogorelićem.

O miševima i ljudima

Sarma je jedno od retkih jugoslovenskih jela koje je bolje jesti kod kuće nego u kafani. Zato u zimskim mesecima, od Vankuvera do Beča i od Geteborga do Štutgrada, po hodnicima, ostavama i kupatilima naših iseljenika puzi diskretan miris kiselog kupusa. Kupus se kiseli, a iseljenici se sećaju kako su nekada znali da spreme i po pola tone kupusa u plastičnim cilindrima veličine industrijskog bojlera i kako su ga pokrivali kamenom težine nadgrobnog spomenika. A sada, kriju se kao miševi i noću krišom izlaze na terasu da obiđu onu jednu jedinu glavicu koju su spremili za Novu godinu. U kofici za pesak koju su maznuli od deteta.

Srpska sarma “Lijepa naša”

Sastojci
50 dag mljevenog mesa (svinjetina i govedina)
50 dag kiselog kupusa
10 dag špeka
25 dag suhih svinjskih rebara
5 dag riže
10 dag suhe domaće kobasice
Žlica mljevene crvene paprike
Žlica brašna
1/2 dl ulja
Žlica koncentrata rajčice
Peršin, sol, papar

Priprema
Mljevenom mesu dodati sitno narezani špek, posoliti i popapriti. Dodati sjeckani peršin, rižu poprženu na malo ulja i papriku te sve dobro izmiješati. Listove kiselog kupusa oprati i nadjenuti smjesom te saviti i dobro učvrstiti krajeve. Dno posude obložiti listovima kupusa i na njih posložiti sarme. Između sarmi posložiti svinjska rebra i kolutiće suhe kobasice. Odozgo posložiti listove kupusa te sve preliti vodom i kuhati sat vremena na laganoj vatri. Na ulju popržiti žlicu brašna, dodati  koncentrat rajčice, prokuhati i preliti preko. Posudu staviti u zagrijanu pećnicu i peći još sat do dva na temperaturi od 160 °C. 

Neke domaćice prave sarme veličine dečje glave, a neke prave sasvim male, tzv.  “kliker-sarme”. Jugosloveni pak i jednima i drugima tepaju “sarmice” i tamane ih ko foka sardine. Mnogi u toku jela uzdišu, većina mljacka, a neki i ječe. A ima i onih koji pored sarmi vole i žene. Svojevremeno se jedan lokalni švaler, koji je operisao po bifeima u tromeđi Bihać – Cazin – Velika Kladuša udvarao kelnericama i čistačicama tako što bi stavio čalkalicu u usta, malo spustio naočari za sunce i tiho rekao: “…gricko bi ti govno ko sarmicu!”

Македонско девојче

Poučen Bulajićevim iskustvom, Stipe Delić je odlučio da u filmu “Sutjeska” broj stranih glumaca svede na ljudsku meru. Uzeo je samo Richarda Burtona i Irenu Papas. Burton je bio uobražen, drzao se kao da je neki maršal i stalno je kasnio na snimanja. Za razliku od njega, Irena Papas nije pila chivas, nije rušila rekvizitu i nije pipala šminkerku. Bila je skromna, družila se s domaćim glumcima kao da je jedna od njih i čak im je u svom trejleru ponekad i kuvala. 

Мусака од компири "Никад недељом"

Потребни состојки
250 грама сирење 
1500 грама компир
250 грама кисела павлака
250 грама блага павлака
Малку морско оревче, сол и црн пипер

Подготвување
Измијте ги компирите и ставете ги да се варат. Потоа исцедете ги, оставете да се изладат па излупете. Исечете ги на тенки резанки и наредете во длабока тава, намачкана со убав слој маргарин. Сирењето измешајте го со двата вида павлака. Зачинете со сол, пипер и морско оревче. На врвот нека бидат компири кои ќе ги намачкаме со тенок слој од филот. Мусаката печете 45 минути.

U nedelju je Relja Bašić, koji je u “Sutjesci” igrao engleskog oficira za vezu, doneo  Ireni na poklon bombonjeru Quality Street, a Kole Angelovski, koji je igrao “Makedonca” buket cveća koje je sam usput ubrao. Kad su seli za sto, Irena je ponosno podigla poklopac.  Relja je pogledao i rekao “aa… komplimenti domaćici!” glasom gospona Fulira iz svog prethodnog filma “Tko pjeva zlo ne misli”. Kole je takođe pogledao, i okrenuo se prema Ireni:

- Мусака?

- Макeдонска!  – odgovorila je Irena, koja je inače bila iz okoline Soluna.

- Сади да ги љуби чичко! - rekao je Kole i udario se dlanom po kolenu.

- Никад на недела! – rekla je Irena.

Socijalistički kubizam

Snimanje filma “Bitka na Neretvi” bilo je pri kraju. Ostalo je još samo da se uradi plakat. “Ko bi to mogao da uradi?” – razmišljao je naglas Veljko Bulajić dok je na Brionima pio viski s Orsonom Wellsom. “Picasso” – rekla je Orsonova devojka Oja Kodar, koja je bila naše gore list i koja je volela da se pohvali svojim poznanstvima sa slavnim ličnostima. “Stvarno?” – upitao je Bulajić. Orson Welles je povukao dim iz kohibe i klimnuo glavom.

Slatki kupus “Mon petit chou”

Sastojci
Svinjetina, slanina, kobasice, krompir, paradajz iz konzerve, ljuta paprika, so, biber. Ko voli, moze dodati i malo kupusa.

Priprema
Postoje razne vrste kupusa. Neki kupusi jedu se prilikom stupanja u brak (tzv. “svadbarski kupus”), neki u braku (“kiseli kupus”) a neki van braka (“slatki kupus”). Prednost ovog poslednjeg je u tome što recept mozeš potpuno da prilagodiš sopstvenom ukusu i staviš u lonac šta god poželiš.

Kad je Bulajić stigao u Pariz, odmah se javio Picassu i pozvao ga na večeru u Ritz, gde je odseo. Picasso je međutim bio komunista i nije išao na takva mesta, pa se zahvalio i predložio da se nađu u bistrou “La Coupole” na Montparnassu gde je “hrana pristojna, a nije skupo”. U naznačeno vreme Picasso se pojavio u drustvu jedne  mlade studentkinje slikarstva. Bulajić je naručio butelju chablisa i pola tuceta ostriga jer je kod Hemingwaya čitao da tako treba. Picasso je naručio kriglu piva i porciju kupusa, jer je to voleo. Studenkinja je naručila samo coca-colu jer nije bila gladna. Bulajić je pričao o svom filmu, a Picasso je jeo, klimao glavom i povremeno tapšao studentkinju po ruci. Na kraju je Bulajić upitao koliko bi došao jedan plakat za film. Picasso je rekao da na osnovu toga sto je čuo, zaključuje da film realno opisuje događaje iz NOB-a i Revolucije, i da on, Picasso, nema nameru ni dinar da uzme od jugoslovenskih drugova. Bulajić se, dirnut, zahvalio i upitao da li može makar večeru da plati. Picasso je samo odmahnuo rukom i viknuo: “garçon!” Zatim se okrenuo prema studentkinji, potapšao je po ruci i rekao: “mon petit chou…”

(NASTAVIĆE SE)