Retro feljton: Lukovićeva rubrika „Singlovi“ iz „Džuboksa“ (27)
uho

Photo: Medium.com

Trauma caruje, klada pjesmu valja

Jubilarni 100. broj „Džuboksa“ objavljen je 24. oktobra 1980, s prigodno jubilarnim materijalom i temama. Rubrika „Singlovi“ ugostila je pet domaćih izvođača: tu su Srebrna krila, duet Snoli, grupa Prva ljubav, izvesni Aldo Gaellazzi i još izvesniji Stanko Matejaš. Jubilarna trash kolekcija!   

Traume ostavljenih ženki: SREBRNA KRILA – Ljubio sam Nadu u studentskom gradu/ Šesnaest godina (Jugoton)

Posle Tanje, Ane i Ljilje, na red je stigla Nada iz studentskog grada, student Šumarskog fakulteta, odsek hortikultura, treća godina. Elem, ni ona se jadnica nije dugo zadržala u zagrljaju Vlade i drugova: bez obzira na radosnu vest što i sada nosi njegove/ njihove poljupce u kosi, sve ostalo pretvoreno je u prah i pepeo. Nada još uvek plače u svojoj maloj sobici, okružena cimerkama i uspomenama na divlju ljubav, dok su mužjaci u frci: treba prodati i ovaj singl, skupiti lovu za miraz i onda se trijumfalno vratiti Nadi koja ne gubi vreme već se mazi u kadi, ugleda radi.

Krila su mi vratila poverenje u aktivan ljubavni život i razvijenu seksološko-emotivnu delatnost u studentskom gradu, i nije da se hvalim - ali sam znao da su naše studentkinje napredne i slobodoumne. Samo napred, Nade vas čekaju!

Traume napuštenog ljubavnika: ALDO GALLEAZZI – Ne zaboravi/ Zagrli me (Jugoton)

Omot vam govori baš sve: siluete njega i nje na steni pored mora, uz kičerski zalazak sunca i šum valova. Ona je verovatno gola, o njemu nemam nikakvih podataka sem poluperverzne činjenice da na glavi ima šešir i da možda nosi kupaće gaćice. Ona ga grli, njegove noge su mišićave i pesma može da počne. Aldo Galleazzi – čovek koji je snimio singl i time ušao u anale mračne hronike domaćih hotelskih avantura – priča nam kako je na moru upoznao čedo svog života, kako su se voleli i plivali u plićaku, ali – tragedija! Čedo je u autobusu, on je preklinje „ne, ne zaboravi me ti, i sanjaj me zimi i vrati se“. Aldove suze uvijene su u celofan besmislenog polurecitovanja, njegove ruke drhte i glas počinje da ga izdaje. Slutim da ga je glas izdao pre nego što je ušao u studio – verovatno na autobuskoj stanici gde je svom čedu prosuo okean žuči, ali ni to nije neizlečivo.

Ima leka i za ovakve singlove: sitno samleti u mašini za meso i poslati čedu (rekao sam čedo, ne Čeda ili Čedomir) mali paket s tempiranom bombom. Kad devojče otvori – buuuum! Ode ljubav u paramparčad, ode Aldo, nema više mora i ljubakanja. Kad bi se jednom švaleru ovo dogodilo ne bi Aldo više držao šešir na glavi.   

Traume gradskih devojčica: SNOLI – U dvadeset osmom redu/ Diši duboko (Jugoton)

Grešni tandem Lipovača – Tucaković potražio je nove žrtve: ovoga puta na giljotini su se našli Snoli, Snežana Stojanović i Olivera Krpan, kojima je očigledno mnogo dosadnije nego nama. Naime, kažu one, u stanu je dosadno, kafane su glupe i šta preostaje: bioskop i lift. U kinu, u 28. redu, stisnimo se jedno uz drugo, u liftu izmajmunišimo kvar i zaglavimo se celu noć.

Sve ovo treba da zvuči veselo i raspevano, jer gradske devojčice ne znaju šta da rade („postalo je monotono sve“), ali Snolike me nisu ubedile da vapiju za uzbuđenjima.

Od morbidno dosadne pesme preko zevajućih refrena, do snimka iz vinskog bureta i zabrinutog omota, čitav love-story zadržava pažnju ravno tri sekunde.

Sasvim dovoljno da sekirom zaustavite nadiranje tragedije, da u udarcu nađete sreću i polmljenu plastiku poklonite onom koga najviše mrzite. Cheers!

Traume pubertetske ljubavi: PRVA LJUBAV – Čekamo limun/ Zagrli me (Jugoton)

Da imam dvanaest godina, da idem u osnovnu školu i da mi mama daje džeparac, možda bih i kupio singl mojih vršnjaka. Međutim, pošto je to sve suva utopija, ploču s dvostrukom A stranom i Prvu ljubav teško da bih preporučio predškolskom uzrastu. Nemam snage za dečija mudrovanja o letu, o poljupcima na moru, o pubertetskim zagrljajima i uzdasima. Kad sam ja bio mali, letovao sa sa mamom i tatom koji su me čuvali od zlih devojčica. A ove današnje generacije! S jedanaest godina pa pravo u avanturu! Da li im hormoni luče jače? Da li uopšte znaju o čemu se radi?

Čisto sumnjam. Ali, kao da je to bitno. Kao da je njima stalo do vaše ljubavi, kad je to Prva ljubav. Zbunjen i duboko nesrećan žalim što nisam ostao u zabavištu. Jeo bih griz i igrao se sa mecom i kucom. Uveče, pre spavanja, čekao bih limun i negovateljici nežno šaputao „zagrli me“. Ufff!

Traume iz sadašnjosti: STANKO MATEJAŠ – Kucnuo je i moj čas/ Osedlaj vetar (Jugoton)

Čovek koji se zove Stanko Matejaš objavljuje ploče brže nego što u mašti možete da zamislite. Za četiri meseca Matejaš se na tržištu pojavio sa tri singla, a u planu je – verovatno – trostruki LP, mjuzikl i još stotinak malih ploča. „Kucnuo je i moj čas“ (nadam se da nije i neće) primer je najtraljavijeg hotel-wave zvuka 1980. godine. Srceparajući Stanko umišlja da je Elvis Presley i da je dovoljno da se nasmeje pa da plitkoukmni recenzent digne sve četiri u vis. Na njegovu žalost, ovo je singl koji slušaoca obara na pod od smeha, ne dajući mu da predahne u salvama suza.

Lepo je što Stanko izgleda srećan na omotu, lepo je što je snimio još jednu ploču, lepo je vreme ovih dana, lepo je kad mu ne čujem glas, kad ga ne vidim, kad ne čujem njegovo ime. Još je lepše kad ovu ploču rascopate, polomite, uništite i tako budućim generacijama ne ostavite nikakav dokaz o našoj muzičkoj sadašnjosti. A najlepše je kad čujete da je „kucnuo njegov čas“. Nadam se da neće zakasniti na voz i da će otići iz mog života. Plaćam mu kartu u jednom smeru do Burme, hotelske troškove i otpremninu samo da više ne snimi nijednu ploču. To bi me ubilo... i traumiralo.

* Objavljeno u rubrici „Singlovi“ u Džuboksu broj 100, od 24. oktobra 1980. 

(NASTAVIĆE SE)

Oceni 5