Paklena vatra neka uništi temelje sveta
Vtrs 01 S

Photo: Srđan Stojiljković

Trče, kao da veruju da će živeti večno

PREPOROD RELIGIOZNOSTI

Preporod religioznosti u Poljskoj trebalo bi da počne od najvećeg praznika u Poljskoj, a to nije ni Božić, ni Uskrs, već Zadušni dan, odnosno paganski praznik opštenja sa mrtvima.

DAN STVARANJA

Pa to uopšte tako teško nije.

Gospod Bog je stvorio svet. A kada to?

Nedavno. Jutros. Verovatno pre jednog sata.

Jer cvetovi se otvararaju, tek što su završeni.

BLIZU

Od proleća onog kad putevima hodao je Galilej,

Izgleda daleko, a blizu je.

Molio sam tamo: „Smiluj se nada mnom grešnim.”

I dalje čujem: „Gde je blago tvoje, tamo je srce tvoje.”

TRČE

Bave se, samo ne tim što je najvažnije.

Trče, kao da veruju da će živeti večno.

I svako od njih za sebe je dragocen.

I svako sebe smatra jedinim.

NEMOGUĆE

Tajna krsta sastoji se u tome

Što je od odvratne sprave za torture stvoren znak spasenja.

Kako ljudi mogu da ne misle šta nose u svojim crkvama?

Paklena vatra neka uništi temelje sveta.

MANA

Kao i svaka umetnost, poezija je mana i podseća ljudska društva da nismo zdravi, mada bi nam bilo teško da to priznamo.

DETINJASTO PONAŠANJE

Pesnik je kao dete među odraslima. Zna da je detinjast i mora neprestano da simulira svoj udeo u radnjama i običajima odraslih.

Mana: svest o detetu u sebi. To znači o naivnoosećajnom stvorenju koje je stalno ugroženo kikotom odraslih.

ODVRATNOST

Odvratnost prema raspravljanju o formi poezije i estetičkim teorijama, dakle, prema svemu što nas zatvara u jednu ulogu, dolazila je kod mene iz stida, znači, nisam želeo da mirno prihvatim presudu kojom se osuđujem da budem pesnik.

Zavideo sam Julijanu Pšibošu: Šta on to radi kad se odomaćio u koži pesnika? Znači li to da ne nalazi u sebi mrlju, tamno klupko, strah bespomoćnih, ili je pak odlučio da ništa od toga ne izađe spolja?

KULT UMETNOSTI

Kult umetnosti se pojačava s porastom broja pojedinačnih ljudi, to jest onih koje njihovi običaji i propisi njihovih religija ne odvajaju od drugih. Gomile njih posećuju velike muzeje, kao Luvr ili Metropoliten u Njujorku, to su pravi hramovi na prelomu dvadesetog i dvadeset prvog veka.

Pojedinačni ljudi: svaki i svaka želi da dožive sve što i drugi doživljavaju, da sazna s ekrana ili iz slika u ilustrovanim časopisima: o seksu, odeći, automobilima, putovanjima. Idu u čoporima i jedni druge fotografišu. A ono više, koje polusvesno žele, dobija za njih formu umetnosti kojoj se dive.

*Prevela s poljskog Ljubica Rosić

Oceni 5