Sarajevski festival književnosti koji briše granice
Bookstan

Photo: Bojan Tončić

Književna republika Bookstan

Treći Internacionalni festival književnosti Bookstan, sa jednom od glavnih tema “Granice i ograničenja”, od 4. do 8. jula, smestio se neizbrisivo u kalendar kulturnih događaja regiona, okupivši, u organizaciji izdavačke kuće Bybook, impozantan broj gostiju, autora, izdavača, organizatora evropskih festivala. Izgovorenim, napisanim i pročitanim rečima, razgovorima i analizama, okruglim stolovima i radionicama, te sjajnom atmosferom i komunikacijom gostiju, starih i novih znanaca, ova je manifestacija zavredela pohvale učesnika i interesovanje javnosti, postavši festival koji obeležava grad, ili, kako će ga neformalno nazvati gosti, “Dani Sarajeva u Sarajevu”.

“Imao sam osjećaj da se ovih nekoliko dana nalazimo u ‘banci autora’. Jer, postoje banke svega, pa zašto ne bi i autora. U jednom trenutku smo videli ono što se ne može videti na drugim festivalima. Ljude kao što su Dejvid Mičel, Gert Mak, Aleksandar Hemon, Miljenko Jergović (njih dvojica se nisu videli godinama), Faruk Šehić, Selvedin Avdić, Dubravka Ugrešić, Igor Marojević… Svi ti autori i nekoliko dana prave festivalske atmosfere na koju smo izuzetno ponosni. Jer, jako mnogo ljudi stoji iza organizacije (izdavačka kuća Bybook izdala je u vreme Festivala 19 naslova, što je trećina naše godišnje produkcije). I, kad svi ti autori dođu na naš festival, kad im na sto dođe tek odštampana knjiga, to je trijumfalni osjećaj”, kaže za XXZ Damir Uzunović, suvlasnik Bybooka i organizator festivala.

Pozitivna energija i pobune protiv nepravde

On smatra da je najbolju ocenu dao učesnik ovog Bookstana, direktor verovatno najvećeg berlinskog festivala književnosti Uli Šrajber. “Rekao je da je ovo nešto što je ‘osnovano s puno duše i što će jako dugo da traje’, te da ga 'podseća na njegov festival”, što je nama veliki kompliment. Sarajevo jeste živi pojam, menja se iz dana u dan, ako je ovo deo njegovog identiteta, mi ćemo ga nastaviti i na njega će Sarajevo biti ponosno”, kaže Uzunović.

Književni dijalog: Đorđe Krajišnik i Igor MarojevićFestival je i ove godine politički angažovana manifestacija, a Kristina Ljevak, jedna od organizatorki i glasnogovornica, kazaće da je želja organizatora bila isticanje važnih socijalno angažovanih tema, kroz različite žanrove. “Zato Festival ima i potcjeline, poput 'balkanske rute', odnosno izbjegličke krize, do nostalgije. Ne nužno i jugonostalgije, budući svaki narod ima pravo na sjećanje na vlastitu, uglavnom bolju prošlost”, rekla je Kristina Ljevak.

Komšijska ekspedicija

I učesnici iz Beograda / Zemuna (Tomislav Marković, Igor Marojević, Dragan Stojković, Gorčin Stojanović) dali su pečat Bookstanu. Drugog festivalskog dana promovisana je zbirka satiričnih refleksija zamenika urednika XXZ Tomislava Markovića Velika Srbija za male ljude.

Kristina Ljevak najavljuje promociju: Tomislav Marković, Sead Seković i Edin Pobrić“Dok sam čitao Vašu knjigu smejao sam se, a onda bi taj smijeh u jednom trenutku bio prigušen. Zašto? Čitana iz bosanskohercegovačke stvarnosti, ova knjiga nosi jednu neverovatnu grotesku. U smislu da Vaši tekstovi, u isto vrijeme, paralelno imaju taj komični dio svijeta, s druge strane, on je uvijek prigušen nekom strašnom tragedijom. Ovde je priča o zločinu, priča o jeziku, biće strašno ukoliko se ova knjiga unutar bh. prostora bude čitala kao bildanje mišića. Da nacionalno osveštene grupe sa ove strane Drine imaju dokumenat na koji će pozivati sa ‘vidiš, bili smo u pravu’”, rekao je o Markovićevoj knjizi Edin Pobrić, profesor Filološkog fakulteta u Sarajevu.

Publici na otvorenoj tribini ispred knjižare u Radićevoj dopali su se Markovićevi članovi iz njegove verzije Ustava Srbije i stihovi iz pesme Jadi mladoga Entera, a nakon čitanja autor je odgovarao na pitanja u vezi sa upravo izašlom knjigom, sa Konstantinovićevom Filosofijom palanke, pravim i lažnim prosvetiteljima u Srbiji, nacionalizmu.

U knjizi su, rekao je Marković, uglavnom tekstovi koje je objavljivao u e-novinama; oni su se vremenom grupisali u nekoliko tema, pa ih je on tematski podelio.

Filosofija palanke je jedna od knjiga koja uživa kultni status u nenacionalističkom delu društva, ali mislim da u većem delu društva nije pročitana. To je jedan od problema, pošto je Konstantinović krajem šezdesetih pisao o opasnostima od nacionalizma. On je napisao i kapitalno delo Biće i jezik o 113 srpskih pesnika iz prve polovine 20. veka. Te knjige za javnost kao da ne postoje, ne proučavaju se na Filološkom fakultetu. Kao da su zabranjene. Konstantinović je, kao i Bogdan Bogdanović, Bora Ćosić i drugi ključni autori srpske kulture, skrajnut. Mislim da su njihove knjige, ako se Srbija u jednom trenutku kulturno oporavi, temelj na kojem će se graditi novi sistem vrednosti”, rekao je Marković.

Druženje posle promocije: Haris Imamović, Edin Salčinović, Mirnes Sokolović, Kristina LjevakU okviru programa “Iz regije”, u prostoru Akademije likovnih umjetnosti, sa Igorom Marojevićem, književnikom i urednikom u beogradskoj Laguni, razgovarao je hroničar Bookstana, novinar i književni kritičar Đorđe Krajišnik, koji je konstatovao da “roman Prave Beograđanke počiva, između ostalog, na nezadovoljstvu Beograđanki zbirkom priča pod tim imenom”, te da je nastao i kao posledica neuobičajenog postupka, javnog konkursa za glavne junakinje”.

“Knjiga priča Beograđanke bila je bestseler i bila su velika očekivanja od romana koji je deo beogradskog petoknjižja. Dok je zbirka priča pisana iz perspektive devojaka, uglavnom sa margine društva, roman je knjiga o mejnstrim devojkama. Nije pisana iz ženske perspektive i jači je zaplet. Dok se u Beograđankama vidi jedan Beograd kakav jeste i kakav je poznat, Prave Beograđanke donose mogući rasplet za koju godinu. Taj, recimo, hiperrealizam je bio neophodan, kao što roman koji trenutno pišem, Tuđine, mora da sadrži sliku Beograda iz ugla došljakinja”, rekao je Marojević.

Protiv podela i predrasuda

On je podsetio na to da pored beogradskog petoknjižja u nastajanju ima i petoknjižje “Etnofikcija”.

“U njemu iz današnje perspektive pratim sudbine naroda koji su zbog nacionalističke i etnocentrističke politike, izolovani, a to su Srbi, Nemci, Španci i narodi oko njih. Drugačija je građa, ali je postupak isti, nepoverenje u istoriju i nametnuta opšta mesta. I teška sudbina individualaca koji su izopšteni. Ili se, iz nekih razoga, opredele pogrešno”, kazao je Marojević.

Gorčin Stojanović je na izuzetno posećenom programu razgovarao sa Miljenkom Jergovićem, a Dragan Stojković, osnivač i vlasnik izdavačke kuće “Mostart”, govorio je o kući Tačno.net. Istakao je da se, nakon gašenja splitskog Ferala i beogradske Republike, mostarska informativno izdavačka kuća ozbiljno kandiduje za njihovog naslednika.

Književni razgovori: Faruk Šehić, Igor Marojević i Đorđe KrajišnikSve vreme Festivala obimne priloge o ovoj manifestaciji objavljivali su Oslobođenje i bosanskohercegovački N1. Pažnju učesnika i gostiju izazvala je izvanredna izložba fotografija Milomira Kovačevića Strašnog, pod nazivom “Oda radosti”, u izložbenom prostoru “rezervnog položaja”, kafea Udruženja za afirmaciju kulture i umjetnosti “Zvono”. Kovačević je fotografisao ruševine iz poslednjeg rata, u Stocu, mestu u kojem je, godinama nakon krvoprolića i paljenja, obnovljena Limena glazba. Izložba može imati podnaslov, kako i sam autor kaže, “protiv podjela i predrasuda”.

Interesovanje autora i gostiju izazvala je i štampana verzija Dosijea Fonda za humanitarno pravo “JNA u ratovima u Hrvatskoj i BiH”.

Neformalnu odjavu napisao je u svojoj kolumni na portalu Radio Sarajeva Ahmed Burić: “Geert, Chris, Saša, Stefan, Toma, Bojan, Tanja, Olja, Amira, Amila, Damir, Mustafa, Marko, Faruk, Nenad, Refik, Haris, Lana, Samra, Renata, Sejo, Ida, Tanja, Kristina, John, Kruno, Emir, Gorčin, Tomislav, Olja, Senka, Mile, Zoran i još desetine ljudi koje je ovdje nemoguće pobrojati su Bookstan. I njihov, odnosno, naš zadatak je u osnovi mali korak koji treba preći u evolucijskom putu od lažne slobode do života koji diše svojom punoćom, kvalitetom i kontinuitetom”.

Oceni 5