Trixie Mattel - kraljica divovskih razmera

Trixie Mattel je jedna od najuspešnijih kraljica rijaliti serije RuPaul’s Drag Race, što je pomalo ironično budući da je u prvoj sezoni u kojoj se takmičila eliminisana samo četiri nedelje od početka, da bi se isto dogodilo i u sedmoj sezoni. Trixie (aka Brian Firkus) se ipak vratila sa sezonom RuPaul’s Drag Race: All Stars 3, te slavu koju je tu stekla uspela da pretvori u „malo“ poslovno carstvo koje uključuje dva muzička albuma, koncertne ture, kozmetičku liniju i popularnu web emisiju. Čak je i RuPaul, koji je drag i doveo u mejnstrim pop kulturu, pomalo pao u senku drag kraljice u usponu.  „Nedavno sam sreo RuPaula i bio je u fazonu: Radiš ono što niko pre tebe nije uspeo, čak ni ja“, priča Trixie.

Delić onoga što je Trixie do sada postigla našao se i u dokumentarnom filmu „Trixie Mattel: Moving Parts“, koji je, kako sam kaže, „prljav i istinit“, te opisuje njegov život i dosadašnju karijeru. „Ja sam drag kraljica, pa su svi u fazonu: daj neku ogrlicu i da se zaigra. Ali umesto toga tu je dokumentarni film u kojem ništa nije glamurozno, već prljavo, budući da su tu i oni sati kada nisam u kostimu.“

„Moving Parts“, koji je premijerno prikazan na ovogodišnjem Tribeca filmskom festivalu, iskren je pogled ne samo na to šta znači biti drag kraljica u moderno vreme, već i na to kako se pojedinac snalazi u sistemu u kojem nema pravila. Gledaoci obično misle da za neku slavnu drag kraljicu rade čitave vojske ljudi, pa je film tu da taj mit razbije, budući da se vidi da su same, i da rade sve: od nošenja prtljaga od aerodroma do aerodroma, preko šminkanja i nameštanja perika, pa sve do pisanja scenarija za neki nastup. Budući da do sada nije bilo priručnika za drag kraljice, ovaj bi film mogao da postane upravo to, i da mladim generacijama pruži sliku o tome šta ih u drag svetu očekuje.

„Ako nas je drag nešto naučio“ kaže Trixie, „To je da je pakovanje važno, pa se tako odnosim i prema svim svojim proizvodima. Sve mora da bude zabavno, pa mi je cilj da svaki proizvod bude upakovan tako da se konzumer, bilo kojoj starosnoj grupi da pripada, kada me gleda, sluša, ili koristi moju šminku, oseti kao šestogodišnjak koji je dobio novu igračku. Želim da sve bude igra, jer meni nije uvek tako - kada se baviš dragom često se osećaš kao da nisi spavao tri dana. I dok sam gledao „Moving Parts“ dogodilo se da sam na kraju zaplakao: po prvi put sam osetio kao da sam zaista nešto uradio sa svojim životom. Iako često sedim u nekom smešnom kostimu i pitam se šta ja to dođavola radim, ovaj film je učinio da verujem da će, i ako se dogodi da sutra nestanem, iza mene ostati nešto - nešto što će moći da posluži novim generacijama kraljica, ali i svima onima koji su drugačiji na bilo koji način.“