Tugovanke i kukumavke na 45 obrtaja

„Džuboks“ broj 84 pojavio se u prodaji 14. marta 1980, sa rubrikom „Singlovi“ na strani 57. Posle kraće pauze opet su nam stigli inozemni gosti (Pink Floyd, Smokie), ali su domaći u većini:  Miša Marković, Meri Šeparović, Ivo Lesić i Neca Falk. Da vidimo šta se desilo s njihovim proizvodima koji imaju rupu i sviraju na 45 obrtaja.

MIŠA MARKOVIĆ - Šta ćemo sad/ Pa ti nisi tu (RTB)

„Šta ćemo sad“ pita se vrdalamski Miša Marković, stavljajući na probu svoje spisateljske mogućnosti u numeri koja eksploatiše prividnu rock formu, a u čijoj je suštini rasklimana teza o malom Đokici koji želi i jare i pare: i da bude komercijalan i da u isto vreme od naivnih recenzenata dobija hvale za „bujni talenat“.

E, vala, neće moći. Jer, sve ovo nije ništa drugo no goropadna kukumavka koja – verovali ili ne – počinje Bregovićevskim gitarskim štosovima, da bi, na žalost, posle devet i po sekundi M.M. krenuo u raspomamljenu ofanzivu u sadejstvu sa stihovima: „Kad bih mogao da zaustavim vreme/ da mu stanem na vrat/ ti ideš, odlaziš/ voz ti kreće za sat...“

Sistematizovani haos u kome dominira patetika Markovićevog alter-ega, pojačan je produkcijom i „veselim“ aranžmanom na čijem čelu stoji slavni oberhajm i njegov sitan vez. Nehotični folklorni motivi koji se provlače u muzičkoj teksturi, u ovakvom društvu i ambijentu deluju tugaljivo, dok glas i maniri M. Markovića mogu da posluže kao uteha Marijanu Mišeu. Stvarno, što ćemo sad?

IVO LESIĆ - Ona voli disko klub/ Bit ću tvoj (Jugoton)

Čovek koji je Meri Šeparović izbacio na površinu komponujući joj dva singla – Ivo Lesić, nije odoleo da se i sam ne oproba na samostalnom projektu. Međutim, „Ona voli disko klub“ nema ni delić šarma kojima nas je Meri osvojila, šta više, pesma deluje i monotono i besmisleno prazno.

No, sve nije tako crno. „Bit ću tvoj“ trebalo je da bude A strana, jer ovde ima prostora za manevrisanje, dosta duha i prikladne melanhonije. Opuštena atmosfera dozvoljava pesmi da se razmahne, da nađe mesta i posveti situaciju u kojoj iz skladnosti teksta i muzike nastaje jedan dobar, privlačan singl. Instrumentalni akcenat bačen je na klavijature i ritam sekciju, dok Lesićev glas optimalno prati nostalgičnu ljubavnu odiseju – s dosta krepkosti i elastičnosti. Baš – lepo.

MERI ŠEPAROVIĆ - Pusti me na miru/ Još uvijek pripadaš meni (Jugoton)

Pošto se gvožđe kuje dok je vruće – Meri Šeparović je uradila pravu stvar i neočekivano brzo objavila novi singl, opet u saradnji s Ivom Lesićem, opet u starom fazonu koji se u budućnosti može nazvati „sindrom Šeparović“. Naravno, reč je o disko ritmu, jednostavnih harmonija, dobrog refrena, efektnog aranžmana i produkcije koja je dovoljno naglašena na odgovarajući beat-sistem da zadovolji sladokusce igre.

Meri Šeparović peva veoma funkcionalno, bez nepotrebne šminke, s dovoljno artikulirane iskrenosti da joj poverujemo kad nam poručuje „Pusti me na miru“. Čak je i B strana elegantno atraktivna, dok su tekstovi, krajnje simplifikovani i dovoljno čvrsti i jasni u svom usmerenju da pobegnu od teških zadaha melodrame i patosa.

Meri Šeparović ima stila i to joj opet, po drugi put u kratkom vremenskom razdoblju donosi titulu „Singla koji vredi kupiti“ – čestitamo, i preporučujemo novog dizajnera, jer je ovaj „comic book cover“ izraz totalne nemoći, krize ideja i kičerske taštine.

PINK FLOYD – Another Brick In The Wall/ One Of My Turns (Jugoton)

Sa ovom pesmom – legendom, vi ste proteklih meseci ustajali, radili, spavali, vodili ljubav i psa u šetnju, uz „Ciglu“ ste razmišljali i snivali; uz one dečje, anđeoske glasiće zatvarali ste oči i pretvarali se da ste drukčiji, da niste još jedna cigletina u zidiću.

Sad vam je od „Jugotona“ stigla i singl ploča (uskoro će i album), ali pitam se pitam: zbog čega, zašto i odakle ovaj grozomorni tehnički snimak, koji nema ni basova, ni trebla, samo je tu zlatna sredina srednjeg opsega koji zvuči, mutno, tupavo, kao da je u kupatilu presnimljen s najcrnje hongkongške kasete koja se na dokovima prodaje za dva centa. Pink Floyd to nisu zaslužili!  

NECA FALK - Toliko vrediš koliko daš/ Samo najjači ostaju (RTV Ljubljana)

Novi singl Nece Falk ima dvostruku A stranu: pesme „Toliko vrediš koliko daš“ (autor Andrej Šifrer) i „Samo najjači ostaju“ (Tomaž Domicelj), uvod su u objavljivanju novog albuma, koji je rađen u Londonu, pod dirigentskom palicom producenta Dave Cookea. „Toliko vrediš...“ je klasičan Šifrerov reggae štos, koji u akciji može (a i ne mora) da poseduje sve prerogative instant-hita. Neca svoj posao obavlja sasvim korektno, ali, pitanje je koliko joj je pesma (zanimljivog teksta) stvarno „legla“. Čini se, ipak, da iz trougla Šifrer-Cook-Šifrer, Neca Falk nije izašla kao pobednik, a ni kao poražena. Drugim nekim rečima, ovo morate čuti da biste se odlučili. Ja sam, priznajem, u nedoumici, što se već ne bi moglo reći za pesmičicu „Samo najjači ostaju“ – gde su nekakvi sadržaji ispunjeni, gde je vreme popunjeno, ali gde konačan utisak nije na visini očekivanja. Možda je sve ovo optička varka – možda. Možda...

SMOKIE – Babe It’s Up To You/ Did She Have To Go Away (Jugoton)

Cirkusko izmotovanje muzičkih klovnova pod imenom Smokie nije vredno ni vate u ušima. Najnovija katastrofa stiže kao vodviljski podupirač apsurdnom cerekanju Chrisa Normana & Comp, koji se ne stide da i ovakve nebuloze stave na ploču pod nazivom “novog singla”. Promašaj s velikim P.

* Recenzije iz rubrike “Singlovi” prenosimo iz  “Džuboksa” br. 84, od 14. marta 1980.

(NASTAVIĆE SE)