TV serije koje smo voleli 2019. godine

SANDRA DANČETOVIĆ

1. Chernobyl (HBO; jedna sezona, pet epizoda)

You think the right question will get you the truth? There is no truth.

Dok se više od šest meseci od premijere razmatra i vaga koliko je toga verodostojnog, a koliko izmaštanaog, dodatog i(li) pojednostavljenog u seriji, Chernobyl ostaje nešto najbolje što se pojavilo na televiziji ove godine. Hiperprodukcija je u punom jeku, autori se takmiče ko će smisliti luđu i neverovatniju fantaziju, dok priče koje smo zaista doživeli i čije posledice možda još i danas proživljavamo prete da ostanu neispričane. Sasvim je jasno da niko u igranom programu ne treba da traži preko potrebnu edukaciju, ali je dobro što je ova serija inicirala razgovor, i to u trenutku u kojem su priča, a iznad svega akcija, povodom budućnosti planete neophodne.

Autori serije priči nisu pristupili senzacionalistički i fokusirali su se pre svega na trud i zasluge naučnika koji su se našli u poziciji da balansiraju između obaveze, odanosti i straha, s jedne, te neprikosnovene želje za tačnošću i istinom, s druge strane. Njihove borbe i lomovi sa sobom i sa sistemom, ukazivanje na katastrofu koja se desila i uspešno sprečavanje još veće, neumoljiva birokratija, te sudbine i međuljudski odnosi koji se odvijaju u takvom ozračju, način na koji je serija snimljena i čitava atmosfera uvlače vas u priču koju nećete moći lako da otresete. Ona zelenkasto-siva fotografija jednostavno vam boji dane. Potpuno posebno gledalačko iskustvo.

2. Years and Years (BBC, HBO; jedna sezona, šest epizoda)

Every single thing that's gone wrong - it's your fault.

Ova serija takođe tematizuje katastrofu, ali ne onu koja se već desila, već onu koja bi se mogla dogoditi ukoliko ne preduzmemo nešto. Uzimajući za junake članove relativno dobrostojeće porodice iz Velike Britanije, privilegovane u odnosu na dobar deo ostatka sveta, autori donose priču o jednoj mogućoj verziji budućnosti. Onoj verziji koja se razvija kada umesto informacije dobijemo senzaciju, kada više od teškog procesa volimo instant rešenja, kada se spektakl sa pozornica preseli u svakodnevni život i politiku, a ljudskost i solidarnost postaju prokazane. U takvom svetu živimo i danas, a argumenti da „nije valjda dotle došlo“, da nije baš sve tako crno i da uvek može gore jednostavno nisu dovoljni.

Zato čude one kritike koje seriju karakterišu kao isuviše mračnu, a sve pod parolom da ćemo se izvući nekako i da nikad nismo živeli u boljim vremenima. Količina optimizma koja Chernobyl kao prikaz prošlosti i Years and Years kao predstavu budućnosti ocenjuje kao isuviše katastrofične zaista zapanjuje, toliko da se možemo zapitati zašto ne živimo u još boljim vremenima. Ko li nam to stavlja klipove u točkove, pored autora ovih serija, naravno?

3. State of the Union (Sundance TV; jedna sezona, deset epizoda)

-    If it wasn't for me, we wouldn't be here.
-    No.
-    Just no?
-    Yes, just no, if it weren't for you, we wouldn't be here.

State of the Union prati bračni par u krizi koji svoje probleme pokušava bar da razume, ako već nije u stanju da ih reši. Posećuju bračnog savetnika, a deset minuta pre svake seanse njih dvoje se sastaju u obližnjem pabu. I, zapravo, to je sve što vidimo u čitavoj seriji. Samo dvoje glavnih likova, uz minijaturne (ali efektne) epizodne uloge, jedan te isti pab i njegovu neposrednu okolinu, skoro uvek isti sto, belo vino i pivo koje naručuju svaki put, i tek eksterijer bračnog savetovalištva.

Jedna epizoda traje koliko i njihov sastanak u pabu – 10-ak minuta. Ne vidimo njihove živote van paba, ostale članove porodice, niti jednu posetu savetniku/terapeutu. Sve saznajemo iz njihovog dijaloga. I tu zaista treba biti majstor i napisati scenario tako da prepričavanje ne zvuči kao prepričavanje, da se dinamika konstantno menja, da su razgovori sve vreme interesantni i da vas, na kraju krajeva, životi dvoje sasvim prosečnih ljudi uopšte interesuju. Štaviše, da vas zainteresuju toliko da zauzmete jednu stranu, da biste u sledećem trenutku prešli na „suprotnu“. Zabavno, pametno i privlačno.

4. Bez vědomí (HBO; jedna sezona, šest epizoda)

There could always be someone behind you.

Češka mini serija prevedena kao The Sleepers, odnosno Spavači tokom šest uzbudljivih epizoda prati politička previranja u Pragu krajem 1989, kada je Berlinski zid srušen, revolucija u vazduhu, a sloboda odmah iza ćoška. Osim što, naravno, nije tako. Čak jedan od likova eksplicitno komentariše kako „ljudi idu ulicom i smeju se kao idioti“. Svi koji su prošli kroz to tada, ili pak kroz nešto slično desetak godina kasnije, znaju da posle revolucije najbolje prolaze preletači i da je, koliko god košljica presvlačila zmija još uvek živa, da joj niko glavu nije odsekao, već da je večito tu, u stalnoj transformaciji. Tužno? Poražavajuće? Da, ali i otrežnjujuće. Još jedna lekcija o tome nije na odmet, naročito ne kad vas pripremaju za neku novu predstavu.

Ne samo da donosi realističan pogled na političke promene, ova serija je izuzetno verodostojna u predstavljanju češke svakodnevice s kraja '80-ih, počev od opšte atmosfere neizvesnosti, do slika Praga u izmaglici, socrealističkih zgrada, enterijera, kostima i šminke koji na pravi način doprinose priči, a uveliko pričaju i svoju. Takve su i kamera i režija, pa neretko možemo videti kadrove i rešenja karakteristične za filmove iz '80-ih godina. Tako da i u sumornom prikazu političkog ludila i atmosfere straha ima mesta za humor i ironiju, što samo potvrđuje da je Bez vědomí prava stvar. O odličnoj glumi ne treba trošiti reči. Treba gledati.

5. The Victim (BBC; jedna sezona, četiri epizode)

Act like a victim, and you'll get treated like one.

Fantastična serija koja se bavi pitanjem ko su žrtve, a ko zločinci, te da li se i kako njihove uloge mogu zameniti i, najvažnije, mogu li razumeti jedni druge. Javlja se i dilema da li, uprkos pravnom sistemu punom mana, pravdu treba uzimati u sopstvene ruke. Da li je to ljudski i civilizacijski korak unazad, ili pak neophodan čin kada nas po ko zna koji put iznevere institucije koje postoje da bi nas štitile.

Priča u škotskoj seriji The Victim ispričana je potpuno besprekorno, uz glumce koji maestralno portretišu kompleksne likove koji se u datom trenutku suštinski ne mogu odrediti ni kao pozitivni ni kao negativni. Da, trebalo bi to da bude odlika svakog dela koje pretenduje na ozbiljnost, ali u ovakvoj seriji, u kojoj je pitanje morala, te ljudskih i zakonskih granica ključno, uspešno nijansiranje i stalni psihološki „hod po žici“ likova su neophodni.

Reći nešto više i konkretnije o ovoj seriji ne bi pokvarilo iskustvo budućeg gledaoca, zato što su obrti ionako nezamislivi, ali bi svakako bilo suvišno. Jer, The Victim je delikates kakav samo BBC može da servira.

MILAN ŽIVANOVIĆ

1. Euphoria (HBO, 1. sezona, osam epizoda)

You know, it’s one thing for my classmates to body shame me, but for you, Principal Hayes, that’s just a whole other thing. It’s degrading. It’s discriminatory. And it just goes to show how insidious, and systemic body terrorism truly is in this country.

Budući da se Chernobyl već našao na listi, prvo mesto pripalo je seriji Euphoria koja prati nekoliko tinejdžera i usput ilustruje koliko smo daleko odmakli da bismo se na kraju survali u najmračnije ćoškove ljudskog postojanja.

Možda je najsnažnija scena u čitavoj sezoni ona u kojoj odrasli, ugojeni muškarac masturbira i maše sićušnim penisom tokom online sesije sa maskiranom tinejdžerkom Kat Hernandez (Barbie Ferreira). Ona ga vređa i verbalno ponižava, ali ne zato što je to zabavlja, već zbog toga što za uzvrat dobija novac i poklone. Upravo su zbog te scene mnogi postavili pitanje da li je serija koja se bavi tinejdžerima prikladna za tinejdžersku publiku, a mnogi su glasali „ne,“ budući da se pre radi o vodiču za odrasle, ili za one koji se tako osećaju. Budućnost je, izgleda, mnogo manje od utopije.

2. Don’t f**k with Cats (Netflix, mini dokumentarna serija)

Whoever fights monsters should see to it in the process he does not become a monster, and if you gaze long enough into an abyss, the abyss will gaze back at you.

Mnogi nisu znali ništa o „Rule Zero,“ a radi se o pravilu koje je starije od svih drugih pravila, i koje se najbolje ogleda u sledećem izmišljenom dijalogu:

- I can't get this bbq to light.

- Here, use some petrol.

- I am not breaking Rule Zero to cook a burger.

Ova mini serija nije samo dokument o lovu na serijskog ubicu, već i revolucija na polju dokumentarnog programa, budući da materijalu pristupa na svež i inteligentan način, ostavljajući gledaoca u neverici da se ono što je video zaista dogodilo.

Prva epizoda u centar smešta Deanne Thompson, analitičarku koja radi za jedan kazino u Las Vegasu, a koja je 2010. godine nabasala na video koji je bio i prvi korak na višemesečnom putu kroz užasna prostranstva interneta. Odmah nakon toga pojavila se i Facebook grupa koja je okupila one koji su glavnom junaku ovog horor snimka poželeli da stanu na put. Internet osvetnici nisu ni sanjali da je to tek početak puta koji će potrajati 18 meseci, i tokom kojeg će pred njihovim očima muškarac koji ubija mačke izrasti u psihopatu koji je spreman da ide dalje.

Serija je snimljena tako da je količina uznemirujućeg sadržaja svedena na minimum, pa gledaoci ne vide najstrašnije scene, što ipak ne znači da odgovara onima sa slabijim stomakom.

3. Servant (Apple TV+, 1. sezona, 10 epizoda)

Do you know who you welcomed into your home?

Netflix je krajem 2019. godine dobio ozbiljnu konkurenciju, a nakon što su pokrenuta čak dva nova streamnig servisa, među njima i Apple TV+ koji je odgovoran za novu seriju Servant.

Klaustrofobični triler sa ozbiljnim elementima horora glavne junake ne pušta iz kuće, a i kada im dopusti da odu svojim poslom, gledalac ostaje između četiri zida. Glavni junaci su sve samo ne jasni, budući da se radi o mladim roditeljima koji su zaposlili još mlađu dadilju, te o novorođenčetu koje se transformiše na potpuno neočekivani način. Stvari vrlo brzo postaju jezive, ali ne i neizdržive, budući da se junaci u njima dobro snalaze, pa nas podsećaju da je život ionako haos, i da malo horora ne pravi veliku razliku.

4. Watchmen (HBO, 1. sezona, 9 epizoda)

I just told you that your partner and his wife got killed, you can cry detective Abar.

Umesto da transformiše strip iz osamdesetih godina prošlog veka tvorac serije Watchmen - Damon Lindelof – čuva prvobitnu atmosferu, ali je koristi da ispriča potpuno novu priču.

Alternativna verzija savremenih Sjedinjenih Američkih Država je prostor u kojem policajci nose maske, te se poput superheroja obračunavaju sa kriminalcima, teroristima, sitnim i krupnim lopovima. Tako se preispituje čitava ideja o superherojima, koji više nisu besmrtni, što nije zgodno kada se nađu usred političke paranoje.

Serija se obračunava sa mnogim problemima, a posebno sa rasizmom, i to još od prve epizode koja se bavi masakrom u mestu Tulsa u Oklahomi, gde se 1921. rasistička grupa ustremila na lokalnu afroameričku zajednicu, i za jedan dan uništila gradić koji su još u to vreme nazivali Black Wall Street.

5. Mindhunter (Netflix, 2. sezona, 9 epizoda)

Holden: "But other things don't add up."Bill: "Like what?"Holden: "Family background. No absent father. No signs of a domineering or abusive mother."Bill: "I met an Irishman once who only drank milk."

Najkraće rečeno – u sjajnoj drugoj sezoni Netflix drama Davida Finchera i Andrewa Dominika proučava tragične posledice zaostalog patrijarhata u kojem glavnu ulogu igra beli strejt muškarac.

Iako nije uvek lako napraviti nastavak serije koja se već u prvoj sezoni približila savršenstvu, Fincher je to uspeo, te onima koji gladuju za serijskim ubicama ponudio još devet sjajnih epizoda. Sezona se nastavlja tamo gde se prva zaustavila pa se Holden uspešno budi u bolnici nakon nesrćenog susreta sa Ed Kemperom (Cameron Britton). Odatle je njegovo putovanje slično onom u prethodnoj sezoni, pa nastavlja da tvrdoglavo primenjuje ono u šta veruje, što ga, kako će se kasnije ispostaviti, neće dovesti na pijedestal.

Kriminalističke drame svojim tvorcima donose zarade koje se mere u milijardama dolara, i obično služe da uteše gledaoce koji se odavno plaše i sopstvene senke. Tako su ubice na kraju uvek iza rešetaka, pa se skoro sve zna unapred, što u stvarnom životu uglavnom nije slučaj. Mindhunter radi upravo suprotno, što ga i čini toliko privlačnim, i odustaje od tradicionalnog načina pripovedanja o ubicama, pa gledaocima ne obećava ništa, tako da se čini da svi zajedno letimo iznad mračne provalije, bez mogućnosti da se uhvatimo za bilo šta što bi nas sačuvalo.

* U širem izboru naših recenzenata bile su i sledeće TV serije: LOVE DEATH + ROBOTS, Good Omens, Good Girls, Gentleman Jack, Cheat, Killing Eve, Mrs. Wilson, Se quien eres, Arde Madrid, Russian Doll, Unbelievable, Succession, What We Do in the Shadows, Sex Education, Besa, Carnival Row