TV serije koje smo voleli 2021. godine

PETAR LUKOVIĆ

1. Manayek (Izrael, prva sezona, 10 epizoda) / Asylum City (Izreal, prva sezona, 12 epizoda)

Ove dve izraelske serije gotovo da su sestre bliznakinje, različite po temperamentu i karakteru, sa sasvim različitim pričama, ali tvrdoglavo rešene da se suoče sa korupcijom koja razara svako društvo, posebno u Izraelu gde vladajuća desničarska politika koristi sva sredstva u borbi za opstanak na vlasti, uz klasičnu priču o „stalnoj borbi protiv neprijatelja“ (čitaj: Palestinaca) i obaveznom „nacionalnom jedinstvu“.

U fokusu serije „Manayek“ (što je na hebrejskom pogrdan termin za policajca) je Izzy Bachar (igra ga meastralno Shalom Assayag), istražitelj iz Unutrašnje kontrole, koji saznaje da je njegov dugogodišnji (najbolji) prijatelj Barak Harel, jedan od policijskih šefova, osumnjičen za korupciju. Odbijajući da poveruje da je to istina, Bachar pokušava da balansira između prijateljstva i svog istražiteljskog morala, ali stvari izmiču kontroli; njegov privatni život je u haosu, supruga je ogorčena što Bachar u potpunosti ne veruje Baraku, a da sve bude gore – u Unutrašnjoj kontroli sumnjaju u Bachara zbog njegove dugogodišnje vezanosti za Baraka.

Ispostavlja se da je Barak nalogodavac za mnoga nerazjašnjena ubistva; međutim, njegove veze dosežu političke vrhove koji štiteći Baraka štite sebe. Ostavljen na ledini, sam, Izzy Bachar pokušava da se suoči sa činjenicom da je korupcija jača od njega. Finale prve sezone je poraz za svaku istinu i društveni moral: svi osumnjičeni su postavljeni na nove, još uticajnije položaje. Ipak, sudeći po poslednjim kadrovima, ostavljena je šansa za drugu sezonu...

Identično no-happy-end finale gedamo u seriji „Asylum City“ gde se priča o ubistvu radoznale novinarke okončava brzim zaboravom i žurkom na kojoj svi krivci uživaju u novim promocijama. Dok „Manayek“ insistira na ličnom kao lakmusu za opšte, u seriji „Asylum City“ od opšte priče o stravičnoj korupciji stižemo do lične drame koja, na kraju, ima tragičan ishod. A kolaterarna šteta su životi zlosrećnih izbeglica kojima vlasti uspešno manipulišu.

U obe varijante sve se svodi na raspalu državu koja se hrani korupcijom; svi su ucenjeni, većina nema pravo na izbor, jedino što su žrtve uvek na poslednjem mestu u ovom lancu pohlepe i samoodržanja.

Obe serije nisu lake za gledanje; stalno imate ispravan osećaj da se sve ovo neće dobro završiti i da ponekad stvarno nema izlaza iz ovog državnog ćorsokaka. Ali, sama činjenica da hrabri ljudi o ovome snimaju tv serije i ne ćute – daje nadu da baš sve nije izgubljeno. Svaka čast izraelskim producentima na hrabrosti da o kriminalu progovore na ovakav način. Sličnosti sa serijom „The  Wire“ su evidentne, ali u tome nema nikakve scenarističke namere upravo zbog činjenice da je izraelska situacija gora od bilo čega što smo videli u seriji „The Wire“. Poređenja su neuputna; zato su serije „Maynarek“ tj. „Asylum City“ samo ishod koji je „The Wire“ najavio. Ukratko, maestralno. I gorko. I depresivno, totalno. Baš kao svet u kojem živimo.

2. Den Osannolika Mordaren (The Unlikely Murderer; Švedska, prva sezona, pet epizoda) / We Got This (Švedska, prva sezona, šest epizoda)

Već je 36 godina od ubistva švedskog premijera Olofa Palmea (ubijen 28. februara 1986), ali kao da smo tek na početku; atentator (zvanično) nije uhvaćen, niti se zna šta se stvarno dogodilo. Neke su činjenice neporecive – Palme je ubijen po povratku iz bioskopa. Uz njega je sve vreme bila supruga Lisbeth.

Ono što zvuči neverovatno jeste da je ovo bila verovatno najgora istraga u istoriji svih istraga; mesto zločina nije osigurano više od jednog sata; tek nakon 30 minuta saznalo se da ubijeni – Olof Palme; prvi policijski automobil stigao je na mesto zločina tek posle 20 minuta; niko nije razgovarao sa svedocima ili prisutnima na mestu gde je Palme ubijen, niti uzeo njihove izjave; niko čak nije razgovarao sa Lisbeth Palme.

Haos se nastavio imenovanjem novog šefa za istragu o ubistvu Palmea; uverena da je u pitanju zavera u koju su umešani Kurdi, istraga se rasplinula u seriju masovnih hapšenja, bez ikakvih rezultata. Nakon njegove ostavke, sve se nastavilo po starom; tragalo se za imaginarnim zaverenicama, odbijajući tezu da je u pitanju usamljeni atentator.

Zahvaljujući knjizi Thomasa Pettersona „The Unikely Murderer“ ponovo se počelo govoriti o Stigu Engströmu koji je sebe godinama predstavljao kao „svedokom ubistva“. Serija „The Unlikely Murderer“ prati Engströma i njegov život; gotovo da nema sumnje da je on ubio Palmea februara 1986. To su potvrdili švedske vlasti koje su juna 2020. zaključile da je Stig Engström ubica švedskog premijera. Nažalost, Engström je u međuvremenu umro, pa se teorije zavere nastavljaju kao da se ništa nije desilo.

O tome, zapravo govori serija „We Got This“, gde amaterska soldateska traži način da dokaže kako je Palmeovo ubistvo komplikovanije nego što izgleda. Sjajna glumačka postava vodi nas u komediju i triler, večito ostavljajući prostor za razmišljanje: šta se stvarno desilo tog 28. februara 1986? Šest epizoda ove sulude drame samo dokazuju da zavereničke teorije uspevaju tamo gde nema konačnog razrešenja: zato je ubistvo Olofa Palmea, nakon svega, izazov za maštu koja nezadrživo buja više od dve decenije.

Obe serije – definitivno – televizijski su briljantne; prepune jakih, osobenih likova i duhovitih replika; ali, posle svega ostaje pitanje; da li je Engström stvarno bio jedini krivac. Ili je možda bio deo neke zavereničke grupe? Osobna preporuka: obavezno pogledati. I zabavno i strašno.

3. The Girl Before (Velika Britanija, prva sezona, četiri epizode)

Opet imamo slučaj da knjiga prethodi tv seriji: bestseller „The Girl Before” objavljen je 2016. godine (autor J.P.Delaney što je pseudonim iza kojeg se krije Tony Strong), a pre nekoliko meseci imali smo televizijsku BBC premijeru. Priča je smeštena u dva vremenska toka; u prvom, starijem, upoznajemo mladi bračni par Emmu i Simona koji iznajmljuju ultramodernu kuću arhitekte Edwarda Monforda, nakon što su morali da popune bizarni upitnik s pitanjima kao što su „Koji su vaši esencijalni predmeti?“ ili „Da li biste žrtvovali svoj život da spasete deset nevinih ljudi?“.

U stanu je zabranjeno držati slike ili knjige; zabranjeno je imati decu i kućne ljubimce; ništa ne sme da se nalazi na stolovima, podu ili ležajevima. Samo gola, avetinjski prazna kuća s nekoliko ormana i ledenom atmosferom.

Potom upoznajemo Jane koja, pod istim uslovima, iznajmljuje kuću tri godine nakon bivših stanara. Ona neobično liči na Emu, što već otvara vrata za jezu. Mnogo prodornija od svoje prethodnice, ispituje vlasnika zašto ne živi u kući: oh, zato što su mu supruga i sin poginuli upravo u toj kući - dok se gradila, pao je zid na njih.

Stalni miks prošlost/sadašnjost otvara paranoju kod svakog gledaoca; da ne otkrivam detalje – priča postaje sve zlokobnija, malo krimić, malo o zlostavljanju žena, više o muškoj potrebi za kontrolom, uz naš strah da će nešto strašno da se desi.

Ali, da ne otkrivamo; ovaj fini, bizarni psihiloški triler poseduje hipnotičku snagu da vas veže za ekran dok grickate nokte u očekivanju sledeće scene. Inteligentno vođena priča okončava se velikim iznenađenjem, ali to smo i hteli.

Kompleksno, ali očaravajuće britansko, s notom crnog humora. Svaka čast!

4. Reyka (Južnoafrička Republika, prva sezona, osam epizoda)

Još jedna crime/thiller serija o serijskom ubici, ali smeštena u Južnu Afriku gde – blago je reći - vlada potpuni socijalni haos u vreloj atmosferi korupcije, plemenskih zakona, nemoćne policije i kriminalnih grupa. U takvom miljeu radi kriminalni profajler Reyka Gana (igra je briljantno Kim Engelbrecht) čija se lična priča provlači kao lajt motiv kroz celu seriju, što je filmski rešeno kroz posebne segmente iz prošlosti miksovane sa aktuelnom stvarnošću.

Naime, upravo na dan kad je 1994. ukinut aparthejd, jedanaestogodišnju Reyku kidnapovao je Angus Spelman; četiri godine držao ju je i seksualno zlostavljao, da bi konačno pobegla; Spelman je uhvaćen i osuđen na 20 godina robije. Kad su započela brutalna ubistva u kraju koji se zove Kwa-Zulu Natal, iskustva koja je imala sa seksualnim predatorom pomažu joj da napravi profil ubice; ali, upravo zbog njene prošlosti, malo joj ko veruje. Preko ovog slučaja obračunavaju se plemenski interesi i povodljiva policija kojoj su zakoni nešto apstraktno i neprovodljivo. Trauma koja Reyku još drži i opseda traži radikalna rešenja; da bi se oslobodila straha počela je u zatvoru da posećuje svog kidnapera – njihovi razgovori daju joj uvid kako predatori misle, ali ova opasna vrsta samoterapije otvara crnu rupu sumnji i dilema.

Dve paralelne priče (jedna o Reyki, druga o ubici) susreću se onog časa kad njenog kidnapera puštaju iz zatvora, u istom času kad je njena istraga u potpunom ćorsokaku. Sjajno vođena priča kulminira triler završnicom u kojoj je sve neočekivano i dramatično do poslednjeg kadra. Impresivno!

5. The West Of Liberty (Nemačka / Švedska, prva sezona, šest epizoda)

„West Of Liberty“ prva je knjiga u trilogiji o nekadašnjem Stasi-agentu Ludwigu Lichtu, švedskog autora Thomasa Engströma, ovde realizovana kao mini tv serija sa šest epizoda u švedsko-nemačkoj produkciji.

Politički aktuelna, ova drama – koja u detaljima može da podseti na Juliana Assangea i njegov Wikileaks - razotkriva geopolitičke taktike u borbi za informacije; ali, prvenstveno je bitna zbog moralnih dilema koje se tiču izdaje i/ili lojalnosti. 

Sukladan miks trilera, akcije i političke realnosti pretvoren je u vrhunski uzbudljivu priču koju vode glavni junaci – Ludwig Licht (igra ga Wotan Wilke Möhring) i Faye Morris (glumica Michelle Meadows). Sjajni dijalozi, odličan tempo i spektakularna fotografija – samo su neki od atributa ove odlične TV serije.

SANDRA DANČETOVIĆ

1. This Way Up (Velika Britanija, druga sezona, šest epizoda)

Hey, do you want to hear a joke, it’s an old one: How many therapists does it take to change a lightbulb? One, but the lightbulb has to really want to change.

This Way Up pojavila se još 2019, ali publiku je potpuno osvojila drugom sezonom, u leto 2021. Glavna tema ove serije je mentalno zdravlje, odnosno život kao takav – padovi, usponi, borba, humor, usamljenost, te život u zajednici, bilo porodičnoj, prijateljskoj, komšijskoj... Tu nema heroja i zlikovaca, velikih zavera ili sitnih manipulacija, već samo svakodnevice, nekad tako očaravajuće u svojoj jednostavnosti, a nekad jedva podnošljive.

Glavnu junakinju Aine u prvoj sezoni zatičemo na izlasku iz psihijatrijske ustanove, nekoliko meseci nakon pokušaja suicida. S obzirom na ono što smo navikli da gledamo na ekranu kada je reč o psihičkim poremećajima, iznenađuje to što je Aine predstavljena kao sasvim obična žena, „jedna od nas“, ona koju srećemo na ulici, s kojom radimo, živimo... Ona koja nas podseća na to da Aine može biti svako i da se depresija u realnosti ne manifestuje kao valjanje u samosažaljenju, prljavštini i zavisnosti.

Povrh svega, This Way Up je neverovatno duhovita i životna, fokusirana na čoveka, međuljudske odnose, nove šanse i upoznavanje sebe.

Autorka serije i glavna glumica Aisling Bea uspela je da sve svoje opsesije i opservacije pretoči u seriju koja, možda i bolje nego bilo koja trenutno, prikazuje život sam. Ne u grandioznoj lepoti i surovoj tragediji, već taman na pola puta, tamo gde se protivrečnosti susreću, bore i uče da koegzistiraju – u čoveku i njegovom običnom, prosečnom danu, tokom kojeg milion puta umre i milion i jedan put se rodi.

2. Succession (SAD, treća sezona, devet epizoda)

- Do you want to make a deal with the devil?

- What am I gonna do with a soul anyways? Souls are boring. Boo souls.

Nemilosrdna satira o mukama milijarderske porodice Roy, a naročito četvoro naslednika koji nikako da dobiju ono što žele (spoiler: ljubav, pre svega) 2021. je zablistala. Iako su i prve dve sezone apsolutno genijalne, scenaristi su očigledno „pustili ruku“ u trećoj, a glumci bili, kao i obično, na visini zadatka. Ako neko očekuje značajan razvoj likova i katarzu, neka ih traži na nekom drugom mestu. Succession nepokolebljivo ostaje pri početnoj zamisli, porodičnoj intrigi i ismevanju do srži pokvarenih milijardera, kao i onih koji bi to voleli da budu.

Čak i tako oštećeni, sebični i beskrupulozni, likovi se razvijaju do neslućenih granica, a svaka nova scena, svaki kadar, otkriva nam neku njihovu ranu. Iako su svi apsolutno fenomenalni, usuđujem se reći i savršeni u svojim ulogama, sebično izdvajam samo jednog. Njegovo visočanstvo Matthew Macfadyen u ulozi Toma učinio je da na kraju navijamo za njega, da ga razumemo, saosećamo s njim... Da bi nas potpuno zakucao u poslednjoj sceni treće sezone, pojavivši se kao Neron i odigravši upravo ono što je nekoliko epizoda ranije i najavio. Savršeno napisano, odigrano i tempirano!

Likovi su dušu prodali đavolu, a mi ovoj seriji. Koliko god bili svesni da pred sobom imamo odvratne, moralno i na svaki drugi način korumpirane oportuniste, u jednom trenutku tokom svih tih sezona ćemo saosećati s njima, biće nam ih žao, čak ćemo i navijati za nekog od njih.

Oni će nas, naravno, zgaziti kao bubašvabe, a mi ćemo tražiti još. U to ime, jedva čekam četvrtu sezonu!

3. The White Lotus (SAD, prva sezona, šest epizoda)

- Like she actually cared about the working poor. She was a neoliberal war hawk.

- She was a neolib and neocon.

- I'm sorry. Did you say Hillary Clinton? Something about Hillary Clinton?

Povratak Mikea Whitea na HBO nakon Enlightened urodio je plodom i dao nam jednu od najboljih serija 2021. Još jedna društvena satira i „sprdnja s bogatima“ je ono što nam je očigledno nedostajalo, a kad je to izvedeno inteligentno i smisleno, onda nam preostaje samo da uživamo, čak i u transferu blama. Slično kao u Succession, gotovo svi likovi su pokvareni i sebični, s tim da ovde ipak imaju neke težnje i želju da postanu bolji, da se promene. Mnogi od njih istinski veruju da su mnogo bolji nego što jesu. Ipak, lagodnost uživanja u privilegijama ima svoju cenu, a ona najčešće podrazumeva bazičnu ljudskost i obzire.

The White Lotus ime je luksuznog hotela čiji posetioci pripadaju onom čuvenom „jednom procentu“ čovečanstva, a sam naziv je indikativan kako zbog belaca (koji su zemlju uzeli od urođenika) toliko i zbog prezimena autora serije. Njegov ambivalentan odnos prema istoriji Havaja i turizmu sve vreme je prisutan, kao i cinizam, koji je u Enlightened izostao. Možda je ovoga puta nimalo optimističan socijalni komentar zaslužan za uspeh.

Mike White ne odbacuje mogućnost da je i sam deo problema, da i on pripada bogatoj manjini, da je prešao put od diskriminisanog do privilegovanog. Sve nijanse takvih protivrečnosti jasno se pokazuju u seriji. Tematski uveliko podseća na film Parazit, ali je za moj ukus mnogo poštenija i duhovitija. Osvetljavajući svaki lik iz više uglova, uspeva da izbegne licemerje i ponudi autentičnu priču, uz više gorkih pilula i možda tek jednu šećerlemu na kraju.

4. Cruel Summer (SAD, prva sezona, deset epizoda)

There is something I wanna say. To the girl who named me, who could’ve cleared all this up sooner but didn’t. Kate Wallis … I forgive you.

Ova serija predstavljala je idealnu dozu adrenalina i odličan je izbor za sve ljubitelje trilera, ali i nas koji nismo najveći fanovi tog žanra. Zato je i završila na ovoj listi. Iako sam mislila da je reč samo o površnoj tinejdžerskoj zabavi, odlični glumci, uzbudljiva priča i dobra režija i produkcija nadmašili su očekivanja publike.

Pored toga što opravdava glasoviti naslov, zapletom uspeva da nadmaši svoje muzičke prethodnike, oličene najpre u istoimenoj pesmi Bananarame, potom obradi benda Ace of Base, te originalnoj pesmi Taylor Swift. Ni prema kome od ponuđenih leto nije bilo tako okrutno kao što je to prema Kate, Jeanette i svim ostalim likovima ovog TV hita. I to ne jedno leto, već tri uzastopna – 1993, 1994. i 1995. godine.

Sve počinje 21. juna 1993. u teksaškom gradiću Skylin, na 15. rođendan jedne od glavnih junakinja, Jeanette. Pratimo vremenske skokove iz 1993. u 1994, pa 1995. i, interesantno, pratimo događaje na približno isti dan svake godine. Tako tokom deset epizoda prelazimo put od početka leta do jeseni svake godine, uz mali božićni izlet, uzgred – nimalo prijatan. S obzirom na promene u fizičkom izgledu i modnom izričaju junaka, te pre svega u fotografiji koja se kreće od zasićeno tople (1993) do isprane i hladne (1995), nimalo nije teško pratiti prelaze iz jednog vremena radnje u drugo.

Imamo otmicu, nestanak, potencijalno ubistvo, krize identiteta, raspade brakova i prijateljstava, zlostavljanje, psihopatiju... Leta zaista umeju biti okrutna.

5. Mare of Easttown (HBO, mini serija, sedam epizoda)

Doing something great is overrated. Because then people expect that from you all the time. What they don’t realize is you’re just as screwed up as they are.

Iako je reč o klasičnoj whodunnit kriminalističkoj seriji, Mare of Easttown postala je popularna najpre zbog Kate Winslet. Ona je, očekivano, nenadmašna kao naslovna junakinja, no ubrzo se pokazalo da serija ima i mnogo drugih kvaliteta, što se potvrđivalo iz nedelje u nedelju. Svi likovi su izuzetno kompleksni, istovremeno zarobljeni u turobnoj atmosferi gradića u Filadelfiji i s druge strane borbeni, otponi i duhoviti. To prisustvo duha i u najvećem crnilu karakteristično je za ovu seriju, to je ono što junake održava u životu čak i kada ne slute da je zlikovac među njima i da je i on jedan naizgled sasvim običan čovek.

Pored Winslet, posebno su se istakli glumci Julianne Nicholson i Evan Peters, a i priče njihovih likova posebno su tragične. Ipak, Mare kao da uspeva da iskupi grehe čitavog grada, pa i sopstvene, suočavajući se na kraju sa svojom najvećom traumom.

Premda je bila zamišljena kao mini serija, zbog prijema na koji je naišla, razmišlja se i o drugoj sezoni. Pitanje je da li bi to bio pravi potez, ali izvesno je da ćemo gledati.

MILAN ŽIVANOVIĆ

1. The North Water (Velika Britanija / Kanada mini serija, pet epizoda)

He is not ashamed of what he has been or done: a man makes his mistakes, he tells them, a man suffers as he must suffer, but the readiness is all.

Mini serija The North Water nas vraća u „nesrećna“ vremena, kad se od života bežalo čak na daleki sever. Hirurg Patrick Sumner (Jack O'Connell) pokušava da utekne od loše reputacije koju je, kao što to obično biva, nepravedno stekao. Čist je, lepo odeven, pa odudara od okruženja koja se uvaljalo u blato i toplo pivo. Jasno je da mora da pobegne, što dalje. Budući da lekara nema mnogo, lako pronalazi mesto na brodu koji kreće u lov na kitove.

Još nam je od prve scene jasno da se radi o seriji koju ne bi trebalo propustiti – neko uhće i dahće u mraku. Muškarac. Dah mu je opterećen naporom koji seks u mračnoj udičici nameće, ali se glasno disanje nastavlja i nakon svršenog čina. Pratimo ga dalje po gradiću Hull u Engleskoj. Godina je 1859, zlo vreme za još gore ljude. Henry Drax (Colin Farrell) je jedan od njih.

Farrell je svašta odigrao u životu – od Aleksandra makedonskog do izgubljenog muškarca u filmu The Lobster. Uprkos tome, uloga Henrija Draxa je sveža, sirova, masna kao i njegova kosa. Glumac izlazi iz udobne zone, a rezultat ne izostaje od prve do poslednje scene. Kad mrziš junaka, zapravo odaješ počast onome koji mu je udahnuo život.

2. It’s a Sin (Velika britanija, mini serija, pet epizoda)

That’s what people will forget, that it was so much fun.

Generacije gej muškaraca su odrastale u strahu od bolesti. Istina je da se na prvom mestu radi o strahu od smrti, ali je tu još jedna, podjednako važna stvar – strah od sramote. „Žao mi je“, kaže Colin, jedan od junaka britanske serije It’s a sin, u trenutku kada saznaje da boluje od AIDS-a. „Nema zbog čega da ti bude žao“, odgovara mu majka. „Nisam prljav“, nastavlja Colin, „Nikada nisam učinio ništa loše. Stvarno nisam“.

Colin nije jedini junak koji se izvinjava, pa mnogi tokom pet epizoda traže oproštaj, najčešće od roditelja. To nije obično „izvini“, već mnogo veća reč – momenat u kojem osećaj srama pobeđuje, jer se HIV tumačio (a slično je i danas) kao kazna za sramno ponašanje. Serija je naslov It’s a sin dobila po poznatoj pesmi benda Pet Shop Boys, a to nije prvi put da se naslov koristi ironično, budući da ono što se naziva „grehom“ nije tamo gde se prvobitno mislilo, već među roditeljima, starateljima, komšijama, rođacima i svima koji su obolele od AIDS-a zaključavali u sobe – one prave, bolničke, ali i u simboličke ćelije čiji su zidovi podizani iz straha i predrasuda.

Russell T. Davies je napravio još jednu u nizu uspešnih kvir serija, a It’s a Sin se zasniva i na njegovim iskustvima, budući da pripada generaciji koja se osamdesetih godina prošlog veka našla usred epidemije HIV-a. Priča je, kao i u njegovim drugim serijama, proizvod iskustva koje važi i danas, pa nove generacije lako mogu da se poistovete sa strahom od autovanja, nasilja, mobinga na poslu i strepnjom od seksualnih predatora, uprkos tome što novo doba pokušava da porekne ove činioce rečenicama poput „Ako ne voliš sebe niko neće da te voli“.

3. Arcane (SAD, prva sezona, devet epizoda)

There’s a monster inside all of us.

Pored odlične priče, fantastična animacija je ono što Arcane čini jednom od najboljih serija ove godine. Junaci su slojeviti, uverljivi čak i kad motivacija posegne za opštim mestima. Svet je stabilan, čvrst, svaka zgrada ima smisla.

U pitanju je prequal za popularnu igru League of Legends, budući da istražuje poreklo junaka. Ipak, serija može da se gleda i bez ikakvog znanja o igri, a zahvaljujući tome što su autori dobro pazili na svaki detalj. Tenzija između bogatih i siromašnih polako raste, a negativni junaci su razvijeni podjednako dobro kao i pozitivni. U Arcane se dobro i zlo ne razlikuju po pažnji koja im je posvećena, već po delima koja imaju prošlost, sadašnjost, te budućnost koja će sigurno stići u obliku druge sezone.

4. Maid (SAD, mini serija, deset epizoda)

It’s the people you think you know that you have to worry about.

Lako se zaboravi da je nasilje više od fizičkog zlostavljanja. Šamari i udarci su jezivi, a posledice su vidljive. Na emotivno, psihičko i ekonomsko nasilje se često gleda kao na „manje zlo“, pa se žrtve ne shvataju ozbiljno. Serija Maid se bavi upravo takvim noćnim morama.

Malo je reći da je Margaret Qualley sjajna, malo je reći i da je odlična. Sve je malo. Iako je sigurno da će Maid najbolje razumeti gledaoci s američkog kontinenta, jasno je da žrtve nasilja dele isti užas i jednako nerazumevanje. Život nije lak ni kad je sve u redu, tako da nije ni potrebno da se zamišlja sa kakvim se preprekama suočava samohrana majka koja balansira između sigurne kuće, stana s crnom buđi, ćerke i majke s mentalnim poteškoćama. Uprkos svemu niti odustaje, niti se udaljava od svog deteta.

Potrebno nam je više ovakvih priča.

5. Midnight Mass (SAD, mini serija, sedam epizoda)

You are loved, and you aren't alone.

Nakon detinjstva sve manje verujemo u čudovišta koja se kriju ispod kreveta. Niko nas ne vreba, nema užarenih očiju koje nas posmatraju iz mraka. Ipak, u nervoznim noćima, nakon stresnog dana na poslu, vrati se delić stare jeze. Proleti neka senka, čuje se pucketanje u ostavi u koju nikad ne ulazimo, proganja nas jauk iz nekog mačjeg grla, a u prozoru opet zasvetle one dve jabučice na koje smo skoro zaboravili. Baš na takve strahove računa serija Midnight Mass.

Da se razumemo, ako imate više od dvanaest godina teško da će vas uplašiti bilo šta na ponoćnoj misi. Svežina zapleta bi, s druge strane, mogla da vam privuče pažnju. Prve dve epizode se raspliću toliko sporo da svaka scena boli, ali se ta patnja već u trećoj isplati. Do pete epizode ste već potpuno navučeni, a uprkos sitnim trapavostima kojih u hororu nikad ne manjka.

Kreator serije Mike Flanagan je nakon serija The Haunting of Hill House i The Haunting of Bly Manor stekao popriličnu slavu, te okupio raznovrsnu grupu obožavalaca. Trik je u tome što njegovo pisanje mogu lako da zavole i oni kojima horor nije blizak, a zbog toga što u priču upliće dramu. Junaci koje stvara su ponekad na samoj ivici ponora, a iz provalije zjape večito gladna usta TV sapunice. Ipak uspešno balansira na toj granici, pa nikada ne ode do kraja. Zahvaljujući tome njegovo preterivanje ne boli previše, a drama doprinosi tome da junake brže zavolimo.

* U širem izboru naših recenzenata bile su i sledeće TV serije: Kevin Can F**k Himself (SAD, pva sezona), Physical (SAD, prva sezona), La casa de papel (Španija, peta sezona), Deutschland 89 (Nemačka, treća sezona), Only Murders in the Building (SAD, prva sezona), Scenes from a Marriage (SAD, mini serija), Baptiste (Velika Britanija, druga sezona), Vigil (Velika Britanija, mini serija), Mädät omenat (Finska, mini serija), WandaVision (SAD, prva sezona), Nyrkki (Finska, dve sezone), 8 Zeugen (Nemačka, mini serija), A City Hunts A Murderer (Austrija, mini serija), Losing Alice (Izrael, mini serija), Frieden (Švajcarska, mini serija), L’Opera (Francuska, prva sezona), The Tower (Velika Britanija, mini serija), Snabba Cash (Švedska, prva sezona), Welcome to Utmark (Norveška, prva sezona), Post Mortem: No One Dies in Skarnes (Norveška, prva sezona), Sex Education (SAD, treća sezona), Squid Game (Južna Koreja, prva sezona)