Tvoje ime po stadionima skandiraju

Tebi kome šaptaše fariseji i sufleri,

mada, sa smeškom, imao si te glasove u sebi,

tebi Herkulu, Mitu, ne čoveku...

A i da nisi ti, duge su vijugale kolone,

drugi bi bili Ti, stameni, 

tamni anđeli plemena tvog...

Onom, u smrtnom času,sve i svja si bivao,

ah ta obasjanost milošću Vrhovne Sile

Bivstvo si na ovom svetu, posvećenik,

prilagodio aksiomima Višeg cilja

Bio si koristan i gord, falangi lenta,

i mač, i žica, i ponornica...

Ti, koji si stratištima hodio bez gnušanja,

neupitno i tvrdo, patriota i (s)vodnik

Vidimo, Istorija te odlikuje,

vozdižu te nacionalni bardi,

salutiraju u avangardi

Tvoje ime po stadionima skandiraju,

mada se tvoji podvizi maskiraju

Pripisuju zavisti dušmana,

spletkama niščih, bezbožnika i nesoja,

pa do starog kroja...  jebeno-levog navoja

Sad, kad te u kamenitu raku spuštaju,

nema tog svetog kamena pod glavom,

ni voda što te mogu isprati,

ni zemlje koja te može zadržati

Kad koci otupe, po zakonima metafizike,

u mutljagu, džiberskoj „valhali“,

nadolaze mračne slike i prilike,

dresirane spodobe,

laboratorijske nazi-šizike

Oktobar 2018.