Kako je to divno biti dirnut
Fntm 13 S

Photo: tumblr.com

U carstvu kiča vlada diktatura srca

Otkud senatoru uverenje da deca znače sreću? Je li im mogao zaviriti u dušu? A šta ako se, u trenutku kad su ga izgubili iz vida, troje dece bacilo na četvrto, da ga istuku? Senator je za svoju tvrdnju imao samo jedan argument - svoj osećaj. Tamo gde govori srce nije pristojno da razum stavlja svoje primedbe. U carstvu kiča vlada diktatura srca.

Osećaj koji kič izaziva mora, naravno, biti takav da ga može deliti velik broj ljudi. Zato se kič ne može bazirati na nekoj neobičnoj situaciji, već samo na osnovnim slikama koje su već čvrsto urezane u ljudsku memoriju: nezahvalna kći, zanemareni otac, deca koja trče preko travnjaka, izdaja domovine, sećanje na prvu ljubav.

Kič izaziva dve suze ganutosti. Prva suza kaže: Kako je to divno, deca koja trče po travnjaku!

Druga suza kaže: Kako je to divno biti dirnut, zajedno s čitavim čovečanstvom, nad decom koja trče po travnjaku!

Tek ova druga suza pravi od kiča kič.

Bratstvo svih ljudi sveta može počivati samo na kiču.

***

To niko ne zna bolje od političara. Čim u blizini ugledaju fotografski aparat, odmah trče do najbližeg deteta da ga podignu i poljube u obraz. Kič je estetski ideal svih političara, svih stranaka i pokreta.

U društvu u kome žive, jedan uz drugog, razni politički pokreti koji jedan drugome ometaju i ograničavaju uticaj, možemo još kako-tako izmaći inkviziciji kiča; pojedinac može zadržati svoju individualnost a umetnik može stvoriti neočekivana dela. Tamo, međutim, gde je sva vlast u rukama jednog političkog pokreta, ubrzo ćemo se naći u carstvu totalitarnog kiča. 

Kada kažem totalitarnog, to znači da je sve što narušava kič isključeno iz života - svaka demonstracija individualizma (težiti različitosti isto je što i pljunuti u lice nasmejanog bratstva), svaka sumnja (jer će onaj ko počne da sumnja u sitnice završiti sa sumnjom u život kao takav), svaka ironija (jer u carstvu kiča treba sve primati krajnje ozbiljno), pa čak i majka koja napustila porodicu, ili muškarac koji daje prednost muškarcima nad ženama i tako ugrožava sveto geslo "Volite se i množite se!".

S tog stanovišta možemo takozvani gulag smatrati za nešto slično septičkoj jami, u koju totalitarni kič baca otpatke.

*Iz romana Nepodnošljiva lakoća postojanja; prevod: Nikola Kršić

Oceni 5