Kada i kako ćemo izaći?

U košnici smo jezika, reči zuje oko nas

Tongua1
Nećemo ući u epohu ćutanja – kamo sreće da uđemo – ući ćemo u epohu (već smo u njoj) brbljanja. Govoriti, govoriti, govoriti da se ne bi nestalo; to je motto modernog vremena, melanholični motto izgubljenih stvari koje su još samo aveti na rubovima našeg horizonta.

Natrag na tekst

Ostavite komentar:

Morate biti prijavljeni kako biste ostavili komentar