Fusnota glede antidarvinističke peticije
Dnaa 02 S

Photo: wallpapercave.com

U laboratorijama se već godinama stvaraju novi oblici života

Genereacija mojih roditelja složno je odlučila da u poslednju deceniju XX veka uđe širom zatvorenih očiju i vrlo tiho, uglavnom ćuteći ili aktivno ućutkujući malobrojne koji su bili dovoljno svesni i dovoljno hrabri. Rezultat vam je eksperimentalno potvrđen i poznat.  

Danas se u Srbiji raspravlja o tome da li je teorija evolucije ispravna. U Hrvatskoj se pitaju da li žena ima prava da odlučuje o svom sopstvenom telu. Zanimljive teme u dvema najvećim državama bivše YU. Za 1817. godinu, reklo bi se – moderne.

Kao intelektualac, neću da im odćutim i hoću da znam na kojoj sam strani bio, makar ne uspeo ništa veliko da uradim. Zašto oko 200 studenata Biološkog u Beogradu na svakoj upisanoj godini ćuti – ne znam.

Da vidimo u čemu ozbiljna biologija razmišlja ove 2017. godine. Grupa predvođena Romesbergom već deceniju igra ulogu boga stvaraoca, ono što kreacionisti tako žarko žele da (ne)vide.

Opšte je poznato da se DNK svih živih organizama koje smo pronašli na Zemlji sastoji od četiri različite baze: adenina, timina, citozina i guanina. I poznato je bilo, još pre trideset i više godina, da se neki molekuli u epruveti mogu sparivati sa DNK. Poznato je bilo i to da se mogu menjati ostali činioci DNK lanca, pa i hemijske veze koje baze ostvaruju ne moraju nužno uvek biti tipa vodoničnih veza.

Ipak, još dugo je ostalo nepoznazo kako napraviti živo biće sa više od četiri slova u DNK, koje će se stabilno razmnožavati.

Čemu bi to uopšte služilo, pitate se. Živa bića trenutno koriste sekvence od po tri baze kako bi zadale koja će se aminokiselina (AK) ugraditi u protein. Kako baza ima četiri, broj kombinacija je 4x4x4=64. Sa 64 različite komande, ćelije mogu da zadaju prepisivanje 20 (uz neke izuzetke 22) AK i kažu STOP.

Sa druge strane, bioinženjeri su otkrili da se funkcionalni proteini ne moraju praviti samo od ovih aminokislina. Zamislite šta bi mogao da uradi organizam koji bi imao, na primer šest tipova parova. Sa šest tipova parova između baza, broj kombinacija bi iznosio 6x6x6=216 kombinacija za zadavanje AK!

Istraživači su uložili više od decenije truda, a napredak se odvijao vrlo polako i postepeno. Godine 2009, otkrili su kako da modifikuju PCR metodu, bazični alat molekularne biologije koji služi za umnožavanje DNK tako da radi sa DNK sa sedam slova (šest različitih parova) umesto četiri. Ipak, imajte u vidu da reagensi u PCR reakciji ne moraju da budu isti kao u živoj ćeliji.

Život koji poznajemo već milijardama godina evoluira od zajedničkog pretka, organizma koji radi sa četiri slova u DNK. Sada je trebalo pronaći nova slova, koja se neće prihvatiti samo na nivou DNK, već i na nivou enzima (DNK polimeraze), koji će dozvoliti da se i te veštački stvorene baze prenesu na sledeću generaciju. Posle 300 molekula-kandidata, pronađena su dva upotrebljiva para koji čine tri različita molekula. Godina je bila 2012.

Prva bakterija, Escherichia, koja će usvojiti neobične baze u svoju DNK, razvila se 2014. U supstratu su postojali molekuli ne baš sretnog naziva: dNaM, d5SICSTP i dTPT3, tri nova slova u DNK i dva nova para. Ako mislite da je ovo komplikovano, postaje komplikovanije, jer Escherichia u sebi zapravo ne poseduje odgovarajući enzim koji će prihvatiti nove baze. Kako bi joj se to omogućilo, u nju je ubačen segment DNK poreklom od Phaeodactylum tricornutum, koji sadrži kod za nucleoside triphosphate transporter (NTT2).  http://www.nature.com/nature/journal/v509/n7500/abs/nature13314.html

Ipak, takve bakterije nisu bile najsrećnije sa viškom slova u DNK. Rasle su sporo, bile blago otrovane, a počele su i da odbacuju nove baze. Ipak, koncept je potvrđen kao moguć. Tek ove godine (ovog meseca), nakon što su specijalnoj Escherichiji izveli još desetak izmena, između ostalog koristeći i novorazvijeno metodu CRISPR, uspeli su da dobiju organizam koji prijatno podnosi nova slova u DNK i uspešno ih prenosi na narednu generaciju.

Šta Escherichie rade sa svojih 216 kombinacija za sintezu proteina – ništa... Za sada… Imajte u vidu da posle nekoliko milijardi godina evolucije bez njih i više nego prijatnog života imaju nove mogućnosti tek mesec dana. Ovo su ozbiljne novine, a ja ne želim da stvaram hype i žutilo.

Pravi značaj celokupnog razvoja otkrića leži u tome da je život mnogo fleksibilniji nego što nam u prvi mah deluje. Do te mere da DNK sa sedam slova može da bude prihvaćena u organizmu naviklom na četiri slova. Moglo bi se pretpostaviti da život koji poznajemo predstavlja samo jednu od bezbrojnih kombinacija osnovnih elemenata koda. Značajno je i to što imamo tehnologiju da stvorimo bakterije (i ne samo bakterije, nego su zgodne jer ih odlično poznajemo, jednostavne su i razmnožavaju se ekstremno brzo) koje nikada nisu viđene na Zemlji. A i predložio sam im da probaju nešto suludo…

Mi već godinama možemo da stvaramo nove oblike života koji nisu postojali u evolutivnom nizu. I verovatno nikada ne bi nastali, sve da se evolucija pusti još milijardu godina, jer je nekada davno promašeno skretanje. To moje kolege, lični poznanici, rade svakodnevno. I zato neću da ćutim pred neznalicama koje jednostavno kažu kako nikad nije napravljena nova vrsta. Evo, jeste, neopisivo nova, neslućeno nova i nikada viđena na Zemlji. I tako svaki dan… U hiljadama laboratorija.  

Mi konačno imamo primer kako inteligentni dizajn zaista izgleda i koliko se razlikuje od onoga što vidimo u svetu oko nas, a što se uklapa u model nastanka svega živog od jedinstvenog zajedničkog pretka. Svet inteligentnog dizajna izgledao bi poput sveta automobila, pri čemu je tehnologija jako slična u istoj epohi i nimalo slična sa nasleđem proizvođača, niti je sputana njime.

Posle ovog fragmetna savremene biologije, rada praktično jedne jedine istraživačke grupe (fantastične doduše), zapitajte se koliko je trivijalan nivo one peticije.

Stvorili smo život od nule, nikada pre viđen. Nezamisliv pre 50 godina, sanjan pre 30 i od pre nekoliko meseci realan. Da li ste to hteli da vidite? Da li uopšte znate šta ste zapravo hteli? Sada lepo podelite ovaj tekst sa prijateljima, da Vas u budućnosti ne pogodi Đoletov stih krivi smo mi koji smo ćutali.

Oceni 5