U pozi je suština

Serije

Pose (treća sezona, 2021)

Završila se i poslednja sezona serije Pose, a dobili smo sve – i sapunicu, i melodramu, lekcije iz prošlosti, velike junakinje i ozbiljnu katarzu.

U duhu dokumentarnog filma iz 1991. Paris is Burning - reportažnom kolažu i retko dobroj kulturno-istorijskoj građi koju bi trebalo konzumirati zarad opšte kulture, i Pose nudi široku lepezu likova i kvir običaja. Balske svečanosti na kojima se paradiralo kao na modnoj pisti, plesao “vogue”, te slavila njujorška drag scena, konačno su dobile zasluženo mesto u okviru televizijskog programa.

Iako je priča uokvirena pomalo konvencionalnim momentima, koji su tu da bi privukli i većinsku publiku, Pose plasira teme i junake, te autentična iskustva koja kreću iz balske dvorane, da bi se proširila u spoljašnji svet. Iz rivalskog raspoloženja rađaju se male porodice, koje i bez predaka, dece i unuka grade neraskidive veze i mrežu podrške u okviru koje se ravnopravno brine o svakom članu.

Kao jedna od najvećih prednosti serije ističe se i to što su za uloge drag kraljica i trans žena birane transrodne glumice, na čelu sa Dominique Jackson koja igra Elektru Abundance.

The Beast Must Die (mini serija, 2021)          

Za ljubitelje britanske kriminalističke drame, The Beast Must Die je pravi izbor. Zasnovana na romanu Cecila Day-Lewisa, te u nekim aspektima značajno izmenjena kako bi odgovarala sadašnjem trenutku, ova serija nije klasičan whodunnit, a odgovor na pitanje zašto je neko ubica takođe je prilično jasan. Ipak, misterije i napetosti ne manjka, namere i postupci likova otkrivaju se postepeno, dok su njihovi međusobni odnosi najzanimljiviji.

U centru priče je majka čiji je sin stradao u saobraćajnoj nesreći. Ubica je momentalno pobegao s mesta zločina, odnosno nastavio da vozi kao da se ništa nije dogodilo. On je bogat i privilegovan, policija je nesposobna i korumpirana, pa su tako stvoreni svi uslovi da se istraga nikad više ne pokrene sa mrtve tačke. Stoga Frances, dečakova majka, odlučuje da pravdu uzme u svoje ruke i sprovede sopstvenu istragu. Ubrzo će policija nastaviti njenim tragom nakon što se lokalnoj stanici pridruži detektiv Strangeways, ophrvan pak svojim demonima i PTSP-jem koji često nije u stanju da kontroliše. Sve to zajedno čini recept za katastrofu, ali i katarzu, odnosno tragediju koja ispunjava svoj smisao.

The Night Manager (mini serija, 2016)

Iako ova serija nikada nije dočekala predviđeni nastavak, postojećih šest epizoda čine je jednom od najintrigantnijih i najboljih BBC-jevih špijunskih drama. Snimljena je prema romanu čuvenog Johna Le Carrea, ali mu je verna samo onoliko koliko je to neophodno. Nove okolnosti diktiraju i nove, nešto drugačije postupke, no sve što gledamo savršeno funkcioniše. Uloga bivšeg vojnika, sadašnjeg noćnog čuvara i budućeg obaveštajca poverena je Tomu Hiddlestonu, a glavnu glumačku postavu čine i Olivia Colman, Hugh Laurie, Elizabeth Debicki.

Jonathan Pine (Hiddleston) ima zadatak da se infiltrira u redove švercera oružja (Laurie) koji svoje mutne poslove prikriva humanitarnim radom i aktivnostima neprofitne organizacije. Njegova devojka (Debicki) ubrzo pada na Pineov šarm, međutim, njihov odnos postaće svakako mnogo komplikovaniji. Kada se pomešaju interes, emocije, dužnost i politika, jasno je da dobijamo triler za pamćenje i da uzbuđenja nikako neće nedostajati.

Film

Persian Lessons (2020)

Belgijski Jevrejin Gilles (Nahuel Pérez Biscayart) pokušava da sačuva goli život tokom nacističke okupacije. Kada ga uhapse pripadnici SS jedinica, prinuđen je da laže kako bi izbegao streljanje.

Osamdeset godina nakon Holkausta, filmadžije i dalje pronalaze način da jednoj od najvećih tragedija u ljudskoj istoriji priđu iz drugog ugla. Jedan od njih je i Vadim Perelman, koji se 2003. godine proslavio filmom House of Sand and Fog, da bi se potom skoro potpuno udaljio iz sveta filma. PersianLessons ga vraća u žižu, budući da je festivalska publika na film odlično reagovala.

Priča počinje u Francuskoj 1942. godine. Zarobljenici razgovaraju među sobom, a taj razgovor će u potpunosti izmeniti sudbinu glavnog junaka Gillesa. Da ne bismo previše otkrivali – mladi Belgijanac uspeva da se spase zahvaljujući knjizi koju je dobio u zamenu za sendvič. Napisana je na Farsiju, što će mu poslužiti kao dokaz kada bude tvrdio da nije Jevrejin, već Persijanac. I tu počinje lingvistička 1001 noć, budući da je Gilles prinuđen da izmisli čitav jedan jezik, kako bi preživeo logor.

On Chesil Beach (2017)

Saoirse Ronan i Billy Howle igraju Florence i Edwarda, mladi par koji tek što je započeo zajednički život, a već nailazi na gotovo nepremostive probleme. Radnja je smeštena u rane šezdesete godine prošlog veka, a Florence i Edward kao da su još uvek zaglavljeni u konzervativnim pedesetim, zaokupljeni malograđanskim moralom, ali i ozbiljnim traumama s kojima se teško nose. Tek su zakoračili u svoje dvadesete, potpuno nesvesni sebe i svoje seksualnosti, stidljivi i uplašeni pred budućnošću i dužnostima odraslog doba.

Njih dvoje suštinski počinju da se upoznaju, pa samim tim sazrevaju i odrastaju zajedno, što ne znači i da postaju bliskiji. Svakog trenutka njihova komunikacija može završiti u ćorsokaku ili, s druge strane, postati otvorenija i bogatija. Najveća vrlina ovog filma upravo je u dijalogu i građenju odnosa dvoje glavnih likova, no najveći nedostatak mu je zapravo ona ključna komponenta priče koja objašnjava poreklo traume. Dovoljno je samo da trepnete i propustite pomenutu scenu, što svakako ne znači da zbog toga treba preskočiti ovaj film.

Vergine giurata - Sworn Virgin (2015)

Hana je mlada žena iz ruralnih krajeva Albanije, koja više ne želi da robuje tradiciji i živi kao virdžina. Poželela je da živi kao muškarac, kako bi izbegla sve zabrane koje se odnose na žene, ali u modernom svetu želi da bude ono što jeste.

Nakon nekoliko godina prvi put napušta dom i odlazi kod sestre u Italiju. Ulazi u svet koji joj je potpuno nepoznat. U novoj zemlji ponovo će se „otkriti“, što postaje jače od zaveta koje je dala.

Vaho – Becloud (2009)

Ovaj meksički film je teška priča o odrastanju, te o tome kako se prevazilaze traume. Deca koja nemaju tu sreću da na njih paze odrasle, razumne osobe, suočavaju se sa preprekama koje često zauvek ostaju sa njima – kao kapije koje se zatvaraju pred svakom ljubaznošću.

Pored toga, film govori i o kompleksnosti meksičke kulture i društvenog uređenja, pa je i svojevrsna lekcija iz istorije, te o sudaru starosedelaca sa katoličkim misionarima koji su bili sve, samo ne hrišćanski nastrojeni.

Knjige

Milutin Uskoković „Čedomir Ilić“

Čedomir Ilić je jedan od bildungs romana naše književnosti koji često previđamo i zaboravljamo. Uprkos tome što je ostao u senci mnogo popularnijih i nekih literarno svakako snažnijih dela, aktuelan je i danas, više od stotinu godina od nastanka. Modernost ovog romana ogleda se u psihologizaciji lika, okretanju ka subjektivnom i promenljivom, privatnom, pojedinačnom i (malo)građanskom. O srušenim idealima, nedosanjanim snovima i ugaslim ljubavima čitali smo i slušali toliko puta, međutim, njima je, bar na ovom podneblju, put utro Uskokovićev Čedomir Ilić.

Lešek Kolakovski „Ključ nebeski“

Zašto je svet uopšte stvoren

Bog je stvorio svet radi hvale svoje. Taj podatak — s tačke gledišta Svetog pisma — ne podleže sum­nji i, štaviše, spada u one podatke koji su najpristupačniji našem shvatanju. U suštini je lako shvatiti da se veličina koju niko ne može da vidi oseća nelagod­no. U stvari, u tim uslovima ne postoji volja da se bude veliki — veličina se upropašćuje i ničemu ne služi; nije vredno biti veliki u jednom zanavek učv­ršćenoj samoći. U potpunoj usamljenosti prijatnije nam je da grešimo i da bez smetnji ispunjavamo svo­je prohteve — ali tada ni greha nema, jer na čemu može da počiva greh jedinke koja je apsolutno i beznadežno izolovana? Otuda proizlazi da nema razlike između grešnika i sveca ako je neko jedini na svetu. Svetost i svaka veličina može da se realizuje samo u nekom okruženju — ljudska svetost može da postoji samo u odnosu prema Bogu, ali svetost usamljenog Boga? Zato bi čak i najmanja mrvica pobožnosti — a ko je nema? — bila dovoljna da Bog poželi da stvori svet. I on ga je stvorio saglasno sa svojim mogućno­stima i tek je tada postao veliki, jer je stekao nekog ko je mogao da mu se divi i s kim je mogao da se uporedi — i to još kako korisno!

Ne čudimo se; sa­moća je okrutan pronalazak i situacija pogodnija za pakao nego za ono mesto na kome se nalazio Bog pre stvaranja sveta — mesto koje nam je, doduše, nedovoljno poznato, ali koje se, prema opštem mišljenju, smatra veoma pozitivnim. Takvu samoću na­ma je, uostalom, veoma teško zamisliti, uzevši u obzir da čak i najdalje pomerena ljudska samoća jeste uvek samoća u odnosu prema nečemu što je postoja­lo — jeste lišavanje prethodno postojeće i poznate stvarnosti; samoća Boga pre stvaranja sveta, među­tim, nije imala čak ni spomena, nije mogla, dakle, da nađe utehu u mašti, u sećanju — štaviše! — čak ni u samom osećanju usamljenosti koje ipak zahteva svest o sopstvenoj suprotnosti ili distanci prema svetu. Ako svet ne postoji i nikad nije postojao, nema ni distan­ce; u stvari nema samoće, jer nema u odnosu na šta da se bude sam. Razmatrajući pitanje, s te tačke gle­dišta, ne možemo, u stvari, ni da imamo pretenzije prema Bogu zbog stvaranja sveta, pošto je to za nje­ga bio jedini način da se istrgne iz proklete prazni­ne.

Ali — podsećamo — radilo se ne samo o samoći, već i o zadovoljenju žudnje za slavom. Žudnja za sla­vom ne uživa dobar ugled u prosvećenom društvu, i u svakom slučaju njeno preterano isticanje smatra se nečim neelegantnim. Ali — desilo se. Bog je stvorio svet radi slave svoje i pohitao je da ljudima obznani svoje motive. Nedostatak skromnosti kompenzovao je priznanja dostojnom, iskrenošću.

I šta — reći ćete možda — motiv je bio malo po­hvalan, a rezultati rada ne baš naročito privlačni. Ne mogu s tim da se složim. Ne tvrdim da je svet ovako stvoren neko naročito uspelo delo, i u svakom sluča­ju mišljenje da ga je stvorilo biće apsolutno mudro i svemoćno izgleda grdno preteranim. Pa ipak smem da tvrdim da čak i ovakav — svet nosi pečat veličine, i čak se ne kolebam da kažem: genija. On je — slično kao mnogi ljudski proizvodi — delo haotično, bez vodeće misli, ima takođe fragmenata kičerskih, neuspelih, neukusnih: opštenje s njim često biva ne­prijatno. A ipak — ponavljam — on jezaista veliko, impozantno delo. Dokaza za to ima mnogo i ja sam spreman da ih iznesem u odgovarajućoj prilici. Činjenica je, u svakom slučaju — što je glavna stvar pri oceni — da se svet daje do izvesne mere popra­viti i da uz ogromne napore ogromne mase ljudi mo­gu u njemu da se učine sitne promene nabolje; istorija, uprkos svemu, daje izvesne potvrde u korist ta­kvog gledišta.

Kakvo naravoučenije sledi iz toga? Ovo, i uz to strašno banalno: vredni rezultati mogu se nekad po­stići i kad se deluje iz niskih pobuda.

A biva li i obrnuto? Svakako. Svedoči o tome sledeća povest o odnosima između Boga i naroda izrailjskog.

Pesme

Big Red Machine, supergrupa, odnosno muzički projekat Aarona Dessnera i Justina Vernona, novi album izdaje u avgustu, a u međuvremenu slušamo sjajne nove singlove koji ga najavljuju.

Podcast

Wait Wait... Don't tell Me!

Reč je o jednom od NPR-ovih podcasta, očekivano informativnom i zanimljivom, i to organizovanom u formi kviza. Takmičari imaju priliku da odgovaraju na pitanja koja se tiču aktuelnih vesti, tako da je dobra informisanost neophodna. Slušaoci maju priliku da nešto novo nauče, ali i da se nasmeju izjavama političara i raznoraznih eksperata koji se pojavljuju medijima. Kao Šta radite, bre, samo što ne liči uopšte.

Slušajte ovde.

Nostalgija

Born in Flames (1983)

Pametan film odličan je za subverzivne namere i plasiranje anarhističkih ideja. Born in Flames nas vodi u Njujork budućnosti, gde se već deset godina vodi rat za jednakost. Služi kao feministička provokacija koja je preko potrebna i danas.

Dokumentarni film

Her Socialist Smile (2020)

Nikad dosta priče o neverovatnoj Hellen Keller. Dokumentarni film o ovoj hrabroj ženi je podsetnik da je u životu sve moguće, ako se ne odustane od borbe. Obavezna filmska lektira!

Horor film

Fear Street Part One: 1994 (2021)

Kao duhovni naslednih franšize Scream, ovaj film je fino putovanje u ne tako daleku prošlost, zgodno za vrele letnje večeri. Specijalni efekti se ipak razlikuju, pa je komadanje žrtava gadnije nego kod starijih slashera.

Video igre

Hokko Life: Igra u kojoj je udobno

Igra Hokko Life studija Wonderscape svojevrsni je PC odgovor na Animal Crossing, a zainteresovani će moći da je isprobaju već od početka juna.

O Hokko Life se govori već neko vreme, te se za nju čulo još pre igre Animal Crossing, uprkos tome što se u to vreme pojavio samo trejler. U pitanju je simulacija čija je radnja smeštena u miran gradić, a igrač dobija virtuelni dom koji može da uređuje po sopstvenom ukusu, te avatare u obliku simpatičnih životinja koje rade za njega.

Novi trejler prikazuje neke zanimljive promene, poput promene godišnjih doba, a rani pristup je počeo 2. juna.