"The Morning Show", treća sezona
The Morning Show S3 01

Photo: James Devaney/GC Images

U sapunici je spas

Nakon jako dobre prve i katastrofalne druge, The Morning Show je u trećoj sezoni našla svoju pravu meru između prestižne televizije i sapunice jer – ne lažimo se – ovo nikad nije bila vrhunska serija, samo je pretendovala na to i usput se pokazivala kao pretenciozna, a isprazna. Kao i svaka velika medijska kuća koja sebe shvata ozbiljnije nego što bi trebalo, i ova serija (u čijem fokusu i jeste takva medijska kuća i njeni zaposleni) pati od toga da ponudi makar dva različita viđenja iste stvari, u skladu sa dobrom starom krilaticom „neka se čuju obe strane“, te da pokrije svaki mogući događaj, rat i svetski skandal. Tako u ovoj sezoni imamo i lansiranje u svemir, i hakerski napad, i upad u Kapitol, i rat u Ukrajini, i pitanje ograničavanja prava na abortus, i posledice pandemije na izmaku... I staru i novu školu mišljenja od kojih nijedna nije baš načisto sama sa sobom, kao i rasno i klasno pitanje koje, baš kao i u realnosti, nikada ne dobija svoje razrešenje, odnosno povoljan ishod za manje privilegovane.

Ono što pak ne odgovara stvarnosti nego više nekim romantičnim predstavama jeste doživljaj sopstvene zemlje u kojoj će ipak pobediti pravda i sve na kraju biti u redu jer postoje neke nezavisne institucije i neki divni ljudi koji će se boriti za istinu i ravnopravnost iznad svega. Postojanje „dve Amerike“ je ono što budi iz divnog sna, a neki „treći put“ je valjda poželjna opcija, pomirenje nepomirljivih polova, konačno spajanje „dve strane“ u beskonačnom i slične priče u koje još jedino veruju autori ove serije. Ipak, mora im se odati priznanje što su ovoga puta odustali od želje da istovremeno budu „woke“ i da isto to kritikuju, u nadi da će tako postići balans. Prestali su da sebe shvataju isuviše ozbiljno i prepustili se fabuli.

U takav kontekst odlično se uklapa milijarder koji želi da kupi veliku medijsku kompaniju s pripadajućom televizijom. Uz milijardere skoro po pravilu ide i opsesija kosmosom, tako da se može reći da smo dobili i jedinstvenu TV verziju Elona Muska, samo mnogo koherentniju i zgodniju, zato što je tumači Jon Hamm. Sam kasting govori o tome koliko The Morning Show ulepšava realnost. Zanimljivo je i što su takvom liku dali ime Paul Marx, ne bi li nam valjda ironično ukazali na razvojni put dalekih potomaka Karla Marxa lično. Naravno, ovo je samo puko učitavanje, ali takva prvoloptaška duhovitost uopšte ne bi bila iznenađenje. Borba krupnog kapitala i nezavisne misli tako se postavlja kao još jedna tema, s tim da je jasno da ni ovaj selfmade milijarder, ni novinari čija su usta puna slobode govora, nisu tako nezavisni – ni jedni od drugih, niti od nekog trećeg.

Kako postupiti ispravno i učiniti pravu stvar – to je, izgleda, glavna dilema koja mori glavne aktere ove priče - a pritom zadovoljiti i sopstvenu sujetu, novčanik i karijerne apetite. Teško, ali ne i nemoguće, naročito kada se doda malo sapunice. Svako mulja, ima skrivenu nameru i interes, pregovara na više polja, daje obećanja i smišlja izlaznu strategiju; nikom se ne može verovati, a opet, svako je svakom prijatelj i kolega, pružiće ruku kada je najpotrebnije. U svemu tome i dalje je najbesmisleniji jutarnji program i njegov sadržaj, kao i bilo šta što se dešava ispred kamere. Iza je prava zabava – dovoljno dobra da vam ogadi sve u vezi s profesijom i više nego interesantna da vas drži uz ekran. To je, na kraju krajeva, jedini cilj.

Oceni 5