Gej ljubavna pisma kroz vekove (17)
Melvil1

Herman Melville i Nathaniel Hawthorne

Photo: Twitter

U tebi je božanski magnet

Herman Melville je budućeg ljubavnika prvi put sreo 5. avgusta 1850. godine na jednom književnom okupljanju. U pitanju je Nathaniel Hawthorne kojem je u tom trenutku bilo 46 godina – bio je stidljiv, vrlo talentovano, a govorilo se da je po lepoti prevazilazio Lorda Byrona. Postao je poznat desetak godina pre toga. Melville je tek bio napunio 31, a proslavio se još kao mladić.

Spojila ih je ljubav prema književnosti, te to što su se dobro razumeli od početka, pa je Hawthorne vrlo brzo zauzeo značajno mesto u Melvillovom životu – pisac se zaljubio u pisca čitajući ga, ali i gledajući u njega. U sledećih nekoliko meseci su često razmenjivali pisma i posećivali jedan drugog, a danas je sačuvano tek deset pisama koja je Melville uputio Hawthornu.

Budući da su im kuće bile udaljene tek desetak kilometara provodili su puno vremena zajedno. Melville je u to vreme pisao i roman Moby-Dick, koji je na kraju posvetio Hawthornu, a posveta je bila ispisana odmah ispod naslova – „U znak mog divljenja ka njegovoj genijalnosti, ovaj roman posvećujem Nathanialu Hawthornu“.

To je i jedan od razloga što Moby-Dick isprva nije naišao na dobre kritike – već se 1851. godine pojavila ona koja je dovela do toga da u narednih deset godina ostane u mraku. Danas bezimeni kritičar je pisao da je Melville prekršio sva sveta pravila pristojnog života, a najviše zbog toga kako je opisivao Ishmaela i Queequega, te ih stavio u zajedničku „bračnu postelju“ u kojoj se bude zagrljeni.

Hawthorne je deset dana po objavljivanju ove kritike ustao u odbranu Moby-Dicka, te napisao da je to najbolje što je Melville napisao do tog trenutka. Ovaj mu je nakon toga poslao sledeće redove:

„Tvoje srce bije ispod mojih rebara, moje ispod tvojih, a oba su u božjim grudima… Čudno je to – nema u ni nade, ni očajanja. Samo dubok osećaj da postojim, nije to nekakvo slučajno osećanje.  

Odakle si se pojavio, Hawthorne? S kojim pravom piješ iz mog života? A kad i sam taj pehar prenesem k ustima, to su tvoje usne, ne moje. Osećam da je božansko iskidano na delove, kao hleb za (tajnom) večerom, a mi smo ti komadići“.

Hawthorne se kasnije povukao, valjda preplavljen intenzivnošću odnosa. Tvrdi se da je Melville patio naredne četiri decenije, sve do kraja života, a tragovi se vide i u njegovoj poeziji, na primer pesmi Monody koju je napisao pred sam kraj:

    To have known him, to have loved him,

    After loneness long;

    And then to be estranged in life,

    And neither in the wrong;

    And now for death to set his seal —

    Ease me, a little ease, my song!

 

    By wintry hills his hermit-mound

    The sheeted snow-drifts drape,

    And houseless there the snow-bird flits

    Beneath the fir-tree’s crape:

    Glazed now with ice the cloistral vine

    That hid the shyest grape.

*Izvor: The Marginalian; Preveo i prilagodio XXZ magazin

Oceni 5