XXZ magazin preporučuje
Močvara

Photo: Marija Đoković

U živom blatu lošeg seksa

Film

First Cow (2020)

Navikli smo da je priča o američkoj zlatnoj groznici prepuna nasilja, ponekad pasa, ali ne i kolača. Kelly Reichardt nam donosi jednu takvu priču, arthouse film o dvojici muškaraca koji ne pričaju mnogo, ali imaju plan.

Velika istorijska epizoda pretvorena je u film koji na prvi pogled nema zaplet, ali ima mleko – to seme razdora koje je na američki kontinent stiglo sa prvom kravom. Glavni junaci grade tihu, intimnu priču, a zbližava ih status autsajdera u svetu u kojem je to smrtna opasnost.

Radnja je smeštena u Oregon, te se sve dešava negde u prvoj polovini XIX veka. "Cookie" Figowitz (John Magaro) sa traperima putuje ka cilju, a saputnici ga doživljavaju kao nekoga ko nije dovoljno muževan, drugim rečima jak, zbog čega ne uliva poverenje. Kada mu se put ukrsti sa stazom kineskog imigranta King-Lua (Orion Lee) stvari polako počinju da semenjaju, dok zajedno sanjaju o boljem životu i hotelu do kojeg će stići preko kolača.

Capernaum (2018)

Odrastanje nikada nije lako, ali je posebno teško biti dete u svetu koji je surov, što zbog siromaštva, što zbog nedostataka edukacije.

Punoći filma najviše doprinosi mladi Zain Al Rafeea koji igra istoimenog junaka. Približava nam brutalnost života koji može da sezamisli samo ako se iskusi, a najviše fascinira to što i pored svih zverstava sa kojima se suočava dečak ne gubi ništa od svoje ljudskosti. U filmu je taman onoliko ljubaznosti koliko je potrebno za preživljavanje, a ti momenti retke topline utiču na gledaoca i deluju kao veliki malj koji ih budi iz dubokog sna koji je posledica života u mehuru.

A Little Chaos (2014)

Dovoljna preporuka za gledanje ovog filma su Alan Rickman (kao reditelj, koscenarista i Luj XIV) i Kate Winslet (u glavnoj ulozi). No, reći ćemo još i da nije reč o izvikanom blokbasteru, štaviše, o ovom filmu se malo zna. Nije imao široku distribuciju uprkos zvezdanoj podeli, ali je pravi mali dragulj na koji vredi potrošiti gotovo dva sata nekog jesenjeg popodneva.

Priča počinje tak što francuski kralj Luj XIV uz pomoć glavnog pejzažnog arhitekte traži baštovane za vrtove velelepnog dvorca u Versaju, da bi se kao najbolja pokazala Sabine (Winslet). Naravno, u filmu težište nije na pejzažnoj arhitekturi, već na doživljaju umetnosti, rušenju predrasuda i običnim, a tako značajnim ljudskim emocijama i njihovom ispitivanju. Priča je, sasvim očekivano ipak, potpuna fikcija, ali sa lepšom stranom istorije je uvek tako.

Mommy, I'm Scared - Korkuyorum Anne (2004)

Sjajna mračna komedija surovo kritikuje odloženo odrastanje, te roditeljsku toplinu koja kontroliše i guši u svijenom gnezdu.

Kada izgubi pamćenje u saobraćajnoj nesreći Ali ponovo postaje novorođenče, te kreće u istraživanje sveta u kojem se zatekao. Dok slaže deliće slagalice koja je njegov identitet, upoznaje nas sa porodicom i prijateljima koji žive u prostoru koji je scena za nostalgične predstave o zajedništvu, o kolektivu u kojem ništa nije sakriveno.

Mračna komedija kritikuje socijalne konstrukte, posebno one patrijarhalne, ali tako da nas približava čoveku kao osnovnoj jedinici svake priče.

Serije

Grupa, (prva sezona, 2019)

Srećna je svaka ona scena u kojoj ponovo gledamo Branku Katić.

Grupa je sasvim solidan triler, priča koja nas, kao što je u srpskoj kinematografiji poslednjih decenija to često slučaj, vodi u dubine kriminalnog podzemlja. Odlična glumačka ekipa doprinosi tome da gledalac ostaje uz ekran sve do poslednje epizode, a pored Branke Katić, koja ovde ima tek epizodnu ulogu, te sjajne ekipe mladih glumaca, posebno se ističe i Jasna Đuričić kao Sremica, koja ne staje sve dok ne pronađe ubice svog brata.

Don't Look Deeper (Quibi, prva sezona, 2020)

Zanimljiva postavka garantuje da na kraju niko više nije siguran u svoju ljudskost. Čipovi menjaju svet, između ostalog i definiciju porodice, a opasnost donosi neophodnu dinamiku koja junake gura napred.

U varljivom okruženju, gde sećanja nestaju svaki put kada dođe do neke greške u ponašanju, mlada junakinja se bori za sebe, ali i sve one čiji se identitet ne doživljava kao stvarnost. Na tom putu ne može da bude sigurna ni u one koji su joj najbliži, budući da ni otac nije ono što je bio.

Gentleman Jack (prva sezona, 2019)

I dok se još uvek nadamo da će druge sezone ove serije ipak biti, preporučujemo prvu svima, a naročito onima koje je potresao naš pogled na prošlonedeljnu temu. Nije zgoreg podsetiti se nekih prostih činjenica, poput onih da su ljudi u svim vekovima i vremenima želeli da vole i budu voljeni, ali i da su se jako teško ukalupljivali i prilagođavali ustaljenom sistemu, baš kao što su se protiv njega borili na različite načine ili se pak predavali.

Iako priča deluje kao potpuna fikcija, ovoga puta reč je o istinitim događajima, odnosno lezbejskoj ljubavi i braku usred Engleske 1832. Za više objašnjenja pogledajte svih osam epizoda. Kao predložak korišćeni su privatni dnevnici plemkinje Anne Lister, koju tumači neverovatno harizmatična Suranne Jones. Potpuno komplementarna joj je Sophie Rundle kao Ann Walker, osetljiva, naivna i stidljiva plemkinja (takođe) čiji se lik postepeno razvija, otvara i postaje sve kompleksniji kao, uostalom, i njihov odnos.

Knjige

Ljiljana D. Ćuk, „Neki drugi“

Sve ono što jesmo drugima je uvek „neko drugi“. U nastojanju da to ne postanemo i sebi, te se potpuno otuđimo od sopstvenih dana, između ostalog i čitamo. Pomaže nam kada je to pročitano o nama, ili nam se bar tako čini, kada se konačno prepoznamo i kroz rasplete odmotavamo i sopstvene dileme.

Upravo je to slučaj sa zbirkom priča „Neki drugi“. Suočeni sa nedaćama, junakinje i junaci se bore ili odustaju, a nama postaje jasno da je „svaka bol kao otisak prsta“ (Mi, deca sa boravišnom dozvolom), baš kao i svaka priča Ljuljane D. Ćuk. Najdragocenije je sigurno to što se autorka prema teškoćama ne odnosi kao prema „fazama“, što je u savremenim tokovima često slučaj, pa junakinja ili junak depresiju rešava tako što ustane iz kreveta i ode na piće, već kao prema stanjima koja traže pomoć i upornost. Što je još važnije – depresija u ovim pričama, kao uostalom i u životu, ne dolazi kao posledica neke velike i očigledne traume, često se prišunja s leđa, ponekad i iz dosade.

Čitajte Ljiljanu D. Ćuk.

Miloš Crnjanski „Kap španske krvi“

Da je Crnjanski živ i da je tek objavio roman „Kap španske krvi“, bila bi reč o potpunom književnom hitu, reklame s porukom „a sada nešto potpuno drugačije od najvećeg srpskog pisca“ bi se vrtele svuda, prodavalo bi se i na trafici (a nisu novine). Ovako ostaje u senci njegovih nesumnjivo većih, vrednijih i značajnijih dela, ali odgovorno tvrdimo da i ovom romanu treba posvetiti pažnju. Imaginacijom, stilom, originalnošću – i dalje je to Crnjanski – ali ovoga puta u vodama estrade, skandala, okultizma, masonerije, strasti i zavera.

Pesme

Maggie Rogers – Back In My Body

Maggie Rogers bila je nominovana za najboljeg debitanta na ovogodišnjoj dodeli Grammy nagrada, a njen dobar indie-pop-folk zvuk daleko se čuje, naročito ako dopire uživo sa morskih stena.

Phoebe Bridgers - I Know the End

Bridgers je još jedna indie autorka, vršnjakinja Maggie Rogers, koja donosi nešto drugačiji pogled na isti žanr, te potpuno originalni glas i osećajnost, što im je obema zajedničko. I Know the End je singl sa njenog ovogodišnjeg albuma Punisher.

Nostalgija

North by Northwest (1959)

Odlučili smo da se posvetimo Alfredu Hitchcocku, te da u nekoliko narednih nastavaka podsetimo na sve njegove filmove.

Kritičari su većinom hvalili ovaj film. Tako je Brian Webster napisao: "Ako vas neko ikada pokuša uveriti da nisu pravili uzbudljive i zabavne filmove pedesetih, North by Northwest bi trebao da bude prvi dokaz koji razbija tu tvrdnju. Ovaj film je uzbudljiv. Zabavan. Pametan. Čak je i seksi. Kada sve to saberetedobijate zaista sjajan film - jedan od najboljih svih vremena koga možete gledati opet i opet bez da vam bude dosadno... Ovo nije jedan od dubljih Hitchcockovih filmova, ali je sigurno jedan od njegovih najzabavnijih".

Dokumentarni film

Koko: A Talking Gorilla - Koko, le gorille qui parle (1978)

Koko, ženka gorile koju je trenirala Penny Patterson, uspevala je da komunicira, te kaže kako se oseća, a uz pomoć znakovnog jezika. Izazivala je brojne kontroverze, ali je za života uspela da dokaže jedno – da su životinje više od onoga što čovek misli da jesu.

Koko - The Gorilla Who Talks To People (2016)

Kao nastavak dokumentarcu iz 1978. godine dolazi onaj koji je PBS uradio 2016, dve godine pre nego što je Koko napustila ovaj svet.

Blackfish (2013)

U ovu grupu ulazi i dokumentarac Blackfish, koji priča jednu drugu priču, daleko suroviju, ali, kao i priča o Koko, osvetljava odnos između ljudi i sveta koji ih okružuje. U tome mnogi stradaju, između ostalih i orke, posebno one koje decenije provode u zarobljeništvu.

Video igre

Neon Cyborg Cat Club: Muzikalne mačke roboti

Mnogo je scenarija koji predviđaju da će čovečanstvo u bližoj, ili nešto daljoj, budućnosti samo sebe uništiti. Iza toga će ostati napušteni gradovi, ruševine i svet bez ljudi.

Jedna igra poigrava se upravo ovim šablonom, samo što se u toj distopiji nešto mrda. Mačke, tačnije šest mačaka koje lutaju po jednom napuštenom stanu. Neobični sjaj u očima odaje da se ne radi o običnim životinjama, već o robotima. U pitanju je igra Neon Cyborg Cat Club koja i nije igra, već neobično iskustvo. Mačke Sebby, Rufus, Stevie, Dazzle, Mimi i Wilbur šetaju po prostoru koji odiše Blade Runner atmosferom. Ne preduzimaju ništa posebno, uglavnom samo ono što mačke obično rade – trče, leže, zavlače se iza nameštaja, ali se tokom tih običnih akcija kreira neobičan soundtrack koji pruža portal za bekstvo iz realnog sveta. Igrač može da izabere koliko mačaka želi u sobi, što menja i zvučnu pozadinu koja nastaje kada mačke hodaju po svetlećim kvadratima koji pokrivaju pod.

Igra nema dramatične preokrete – samo mačke koje prave ambijentalnu muziku, pa verovatno nije za one koji tragaju za uzbuđenjem.

*Kontrapreporuke

Enola Holmes (2020)

Intelektualno, i svakako drugačije, ovo je film za decu, nevolja je ipak u nasilju koje nije za dečje oči. Tako na kraju nije jasno za koga je ovaj film – za odrasle nije, budući da se zaplet odvija na bazičnom nivou. Čak su i feministički momenti ravni, te ostaju samo na klišeima, a likovi ostaju na površini. I zašto porodica Holmes? Verovatno da se privuku naivni gledaoci.

Močvara (prva sezona, 2020)

Močvara je definitivno potonula u živo blato. Posle katastrofe u obliku prve dve epizode situacija postaje malo blaža, ali su dijalozi i dalje besmisleni, a glavni ubica se često zaboravlja, a kako bi se gledaocima serviralo dovoljno seksa. Lošeg seksa.

 

Oceni 5