Punih 14 godina od ubistva dvojice gardista u Topčideru
Aaraa 01 S

Photo: AP

Ubica dolazi iznutra

Pripadnici Gardijske jedinice, Dražen Milovanović i Dragan Jakovljević, vojnici na straži koja je u kasarni Topčider čuvala najbezbedniji objekat u Srbiji, sklonište “Karaš”, ubijeni su pre tačno 14 godina. Poslednji put o njihovom ubistvu Vlada Srbije oglasila se informacijom da je, na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, 8. decembra 2016, formirala komisiju za razmatranje činjenica i okolnosti vezanih za smrt gardista. U javnosti nije bilo nijedne informacije o eventualnom sastajanju komisije, pa tako ni o mogućim novim detaljima istrage. Prema Vladinoj odluci Komisiju čine predstavnici Ministarstva odbrane, Vojno-bezbednosne agencije, Ministarstva unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije, Višeg javnog tužilaštva, Tužilaštva za organizovani kriminal, kao i advokati Predrag Savić, Olgica Batić, Aleksandar Đurić i Aleksandar Đorđević.

Ustavni sudu Srbije naložio je Višem tužilaštvu i Višem sudu u Beogradu još 2013. da preduzme sve mere kako bi se u najkraćem roku okončao pretkrivični postupak i otkrili počinioci ubistva dvojice gardista.

Ustavni sud je, uz ovu, blago rečeno, neozbiljnu konstataciju, presudio i to da je “propuštanjem (tužilaštva i suda) povređeno ‘pravo na život’ zajemčeno Ustavom Srbije. Porodice ubijenih su ustavne žalbe podneli preko punomoćnika, u kojima su istakli povredu prava na život iz Ustava, zbog "nepostupanja nadležnih državnih organa u cilju rasvetljavanja svih okolnosti oko ubistva pokojnih Jakovljevića i Milovanovića, a naročito otkrivanja i procesuiranja počinioca".

A posle ubistva sinova, roditelji gardista iskusili su čitav arsenal aparata vojnobezbednosne službe koja se na njih ostvrla pripisujući im jezive uvrede, a njihovim ubijenim sinovima mentalnu poremećenost zbog koje su bili “vojnici drugog reda”. U njihove sredine stigla je i “proverena” informacija nastala u monstruoznoj radionici vojnih bezbednjaka, da su vojnici bili homoseksualci i da su se obračunali zbog ljubomore.

Stručnjaci iz Srbije i iz inostranstva (Federalni istražni biro) utvrdili su da je vojnike ubilo treće lice.

U Srbiji nema konstatacije da je reč o agresiji; u glavnom gradu, na najbezbednijem mestu u Srbiji, nepoznate osobe ubile su dvojicu pripadnika elitne vojne jedinice. Formalno gledano, reč je o veleizdaji države koja je taj čin usmerila ka sebi samoj, a čitava će istraga pokazati da u šumi razvlašćenih i podmuklih institucija, jedna od njih, Vojna obaveštajna služba, radi po sopstvenom nekontrolisanom principu obavljanja vlasti, odnosno da je iznad građana i da poseduje apsolutnu moć da odlučuje čak, ili pre svega, o životu i smrti.

Postoji, dakle, dosadašnji sudski epilog (roditelji i zastupnici najavljuju tužbu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu), a istina je u nizu utemeljenih dokaza i nalaza, te ponašanju državnih organa: Milovanovića i Jakovljevića ubila je država Srbija, odnosno tačno je to što je čuo svedok poslednjih trenutaka Milovanovićevog života stariji vodnik Marko Kovačević. Dva puta ponovljenu  reč  “Iznutra!”

U svojoj sigurnoj kući, objektu vojske čiji je penzioner i koja ga je tokom ratnih godina plaćala za sve zločine, uključujući i genocid u Srebrenici, Ratko Mladić, ozbiljno načetog mentalnog zdravlja, imao je oko sebe najvernije desperadose – ko je od te zlikovačke bratije ubica, najverovatnije, nećemo saznati. Ko je, u ime države, odnosno zločinačkog aparata, prikrivao istragu, surovo i bezočno, znamo već sada.

Država čitavu istragu, tokom koje je u svoj prtljag stavila i leševe pripadnika elitne jedinice, ubijene na dužnosti, okarakterisala kao "tvrdnje ljudi iz bezbednosnih struktura da su Dragan Jakovljević i Dražen Milosavljević ubijeni". A tokom "čitave istrage" svi "ljudi iz bezbednosnih struktura" bezočno su lagali sve što su izgovorili, rugajući se i podsmevajući se roditeljima, te vređajući zdrav razum javnosti. Neki od ključnih aktera bili su ministar odbrane Prvoslav Davinić, načelnik Generalštaba Branko Krga, komandant Gardijske brigade Radoslav Ćosić, istražni vojni sudija Vuk Tufegdžić, vrh Vojne obaveštajne službe.

Pre ubistva u Beogradu je boravila glavna tužiteljica Haškog tribunala Karla del Ponte i energično, u Skupštini Srbije, uz glasni smeh radikala, zahtevala izručenje Ratka Mladića. Vojna obaveštajna služba obišla je "Karaš" i, kaže tadašnji ministar Davinić, nije pronašla ništa. A u obilasku kasarne, na insistiranje advokata, sada pokojnog Vladana Batića, otvorena je navodna “trafo stanica koja se ne koristi”. U prostoriji ispod zemlje, koja je bila savršeno očišćena i dezinfikovana, moglo je da se smesti i živi petaestak ljudi.

Ostali su još niz nedoumica, sumanutih tvrdnji iz zataškavajuće istrage, ogoljene laži državnih institucija, pogotovu Vojske, sramni i pošteni napisi u beogradskoj štampi, ozbiljna 3D rekonstrukcija i vojnički crtani fim.

Ostala je poruka majke Dragana Jakovljevića Rose svim majkama, da decu nipošto ne šalju u vojsku. 

Ove godine ubistvo Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića obeležile su porodice i, okupljanjem u Topčideru i protestnim stajanjem u Knez Mihailovoj ulici, Žene u crnom.

Oceni 5