Beograde, dobro jutro
Dradovic 06 S

Photo: Zoran Trbović/XXZ

Uhvatite red u bolnicama dok ste još zdravi

Uhvatite red u bolnicama sad dok ste još zdravi.

Da biste mogli stići na pregled kad se razbolite.

 

U pešačkom prolazu na Zelenom vencu radi buvlja pijaca.

Buve se prodaju u ambalaži od teksas - platna.

 

Tata mu puca od zdravlja, elegancije i uspeha.

Mama mu je takođe divna, progresivna i aktivna.

Njemu nije bilo teško da postane narkoman.

 

U Beogradu ima preko 800 javnih telefonskih govornica.

Preko njih se odvija veći deo sentimentalnog života Beograda.

Trebalo bi praviti male telefonske ispovedaonice, jednu pored druge. U jednu da uđe ona, u drugu on.

Kad se ispovede i dogovore, da nemaju vremena da se predomisle.

 

Škole nam se još nisu konsolidovale.

Geografičarka predaje hemiju, jer je hemičarka na bolovanju sa jednim drugom iz PE TE TE - a.

 

U oštroj borbi protiv termometra kalendar je jutros rano izjednačio. Sada je rezultat 8:8.

 

Jednom prijatelju popustili su i vid, i sluh, i nervi. Pitao je lekara: da nije kremaktorijum?

Ne, još nije kremaktorijum. Zasada je još uvek samo - klimakterijum.

 

Nema veće podrške životu od nevolje. Zato, po našem mišljenju, ne treba ukidati nevolju, sem tamo gde je neophodno. Može doći vreme kad ćemo se grabiti za nevolje.

Zato, ne birajte mnogo. Svaka nevolja je dobra da čoveka ovako ili onako zabavi, razonodi i unapredi.

 

Za izdajice, tužibabe i cinkaroše u beogradskim školama uvodi se novo priznanje - vukovac.

Po imenu onog Vuka, koji je, prema narodnoj pesmi, izdao na Kosovu.

 

Jaki i zdravi ljudi se takmiče a stari i nemoćni im sude.

Danas je toliko teško biti muško da su mnogi odustali.

Mnogi još uvek izgledaju prilično muškobanjasto za svoje namere.

 

Automobilisti, pazite nam na decu!

Gazite one kojima se ne živi, promašene tipove, nepotrebne i suvišne. Veliki je izbor. Još su samo deca nevina. Deca su nam poslednja nada.

Svađaju se Grci i Turci, Zapadni i Istočni Nemci, Irci i Englezi.

Jedva čekamo da počne ovogodišnja RADOST EVROPE.

 

Jutros će neko zalepiti sedmu žvaku na školsku klupu.

 

Deveti je dan septembra i sedmi dan nove školske godine.

 

Jedan drug više neće biti ono što je bio. Od svih, on je najviše iznenađen.

Čudi nas. Imao je više razumevanja kad su drugi odlazili.

Iznervira vas žena, pa pravite gluposti i greške u saobraćaju.

Onda naiđete na milicionera, koga je takođe iznervirala žena, i on vam oduzme vozačku dozvolu.

 

Jedan drug hoće da upiše zajam, ali traži da se sav novac čuva u jednom od staklenih izloga na Terazijama. Da svi vide gde je, da ne bude sumnje.

 

Ko ne zna šta mu je, neka pogleda gde mu je.

Pa ako ga ne nađe - to mu je!

 

Kako regulisati saobraćaj u Beogradu? Evo jednog radikalnog predloga: Ukinuti sve saobraćajne propise, ukloniti saobraćajnu miliciju, ukinuti polaganje vozačkih ispita i dozvoliti pirodnu selekciju i vozača i kola.

 

Ko se čuvao i sačuvao da dočeka i ovo jutro, sad sedi sanjiv na krevetu i pokušava da se seti - zašto.

Sin jedne poznate klade dobio je na krštenju ime - IVER.

 

Kao u narodnoj poslovici: otac je ponavljao drugi razred gimnazije, a sin je pao nedaleko - u trećem.

Deca još nisu počela da uče jer još nisu stigla da dobiju slabe ocene. Popravljanje slabih ocena je još uvek osnovni razlog za učenje. Kako učimo - tako i živimo.

Uglavnom popravljamo ono gde smo već zabrljali.

 

Evo nam novog dana.

Nebo se raznežilo, sunce se raskravilo.

Ko ne zna gde je stao, neka proveri - možda nije ni počeo.

Zapalite slobodno cigaretu. Skratite sebi život.

To je onaj deo života kad se neće smeti ni ono što će se eventualno još i moći.

 

Ne vaspitavajte decu ako ne umete.

Bolje je biti nevaspitan nego loše vaspitan.

 

Nerad i kultura prožimaju se više nego rad i kultura.

Za kulturu treba imati vremena i para.

A to je ono u čemu oskudevaju oni koji rade.

 

Beograd nema dovoljno zanatlija.

Kad smo zacrtavali budućnost, zamišljali smo je bez kvarova.

 

Sazrele su i lubenice, a pitanje javnih WC-a još nije rešeno.

 

Kako dati ime detetu?

Mi nismo odmah za ime. Treba početi sa inicijalima dok se ne vidi šta će biti.

 

Neki ljudi toliko vole sebe da spavaju samo sa sobom, jedu samo sa sobom, druže se i razgovaraju samo sa sobom.

 

Mi nemamo toliko pameti da bismo mogli samo misliti.

Treba nešto raditi i misliti, uz rad, ovoliko koliko možemo.

 

Činjenica je da ćemo svi umreti. Međutim, pitanje je - šta ćemo dotle raditi. Jer ko zna kada će to biti.

Evo nam još jednog jutra i dana. Počnimo život ispočetka!

Prvo nađimo nekoga ko će nam za sve biti kriv.

Njega svi imaju, bez njega se ne može.

 

Mnogi Beograđani lansirani su jutros na najviše spratove solitera, gde, kao na Marsu, ima rđe i prašine, ali nema vode.

 

Lisje žuti većem na drveću, u Takovskoj ulici.

Plašimo se da ga zelenoga više videti nećemo.

 

Ne tražite posao, posla nema. Tražite poslodavce.

Oni bi mogli, izuzetno, s obzirom da ste vi u pitanju, nešto da pronađu. Ako ste čovek i ako razumete šta to znači.

 

Školovanje je na početku obavezno, zatim je nešto malo usmereno da bi na kraju bilo sasvim neizvesno.

Neko nema ni škole, ni zaposlenja, ni stana, a traži preko oglasa odgovarajuću priliku. Jedina odgovarajuća prilika mogla bi mu biti rođena majka, ako ga prepozna u oglasu.

 

Držimo se Vukovog amaneta: pišimo kao što govorimo.

Pod uslovom da govorimo nešto drugo.

 

Jedna usamljena i nesrećna osoba gostovala je ovog leta u nekoliko turističkih mesta, gde je prikazivala svoju usamljenost i nesreću.

 

Ne čekajte kraj godine.

Već sada biste mogli uzeti ženi privatnog profesora za decu.

 

Hotel Jugoslavija ogleda se u vodi Dunava.

Krenite u novi dan sa olakšanjem: časne reči koje smo davali juče i odluke koje smo donosili juče, danas više ne važe.

 

Mnoga deca bi lako popravila ocene, ali ne mogu da poprave utisak. Trebalo bi da postoji posebna ocena, samo za utisak.

Tada bi, umesto dve ili tri, imala samo jednu slabu ocenu.

 

Đacima ne treba verovati.

Oni ne misle to što u školi pišu i odgovaraju.

 

Slušali smo jednu ženu kako kune taksistu:

Dabogda ti strujomer radio kao taksimetar!

 

Jedan drug je više ljubavnik nego muž svoje žene.

Dolazi retko, iznenada i uvek žuri.

Pripremaju se devetomesečni bilansi.

Prava je šteta što toliko dobrostojećih ljudi radi u lošim i neproduktivnim radnim organizacijama.

 

Oni sve imaju i tako sjajno izgledaju da ih je sramota da kažu gde rade. Niko im ne bi verovao.

 

Nismo više toliko siromašni da bismo zdravlje proglašavali najvećim bogatstvom. Neka sada malo drugi budu zdravi, gladni i željni svega.

 

Ako postoje i druge, razvijenije civilizacije, na nekim drugim planetama, možda je Zemlja njihov pakao.

 

Hladno je.

Danas će razmišljati i oni kojima to nikada nije padalo na pamet.

 

Jutros se u jednoj bračnoj postelji vodio ovakav dijalog:

-Ja sam luda što te volim!

-Nisi ti luda... Lud sam ja što ti to dozvoljavam!

Kad ovako niska temperatura padne u slobodan dan, eto razloga da se još jednom razmišlja o razvodu.

Zašto bi čovek trebalo da se razvede? Pre svega zato što je oženjen, a zatim i iz nekih drugih razloga.

 

Jedan deo Save uliva se u Dunav tek kod Vinče.

To je ponornica, koja se u gornjem delu zove Vodovod, a u donjem Kanalizacija.

 

U redu je, mnogi zaista treba i mogu da upišu zajam.

Ali je nekima poslednji trenutak da počnu da ga vraćaju.

 

Zaposlenje vam ne garantuje i posao, već samo platu ili lični dohodak. Ako ste zaista željni posla, moraćete da pronađete nešto honorarno.

 

Ko vodi računa o tome s kim subotom večera i nedeljom ruča, ne mora se bukvalno i vulgarno odnositi prema poslu.

 

Kapija Beograda, kod Cvetka, trebalo je da bude samo ukras. Sad čujemo da stanari traže i da se greju.

Oni opet nisu razumeli stvar: ova impozantna Kapija podignuta je zbog onih napolju, a ne zbog njih unutra.

 

Početak jeseni odlaže se na neodređeno vreme.

Dok ne prođu zima, proleće i leto.

 

Veći deo Beograda neće se grejati do 15. oktobra.

Izračunato je da je racionalnije i ekonomičnije da vas drugi ne greju, nego da se sami grejete.

 

Osnovno školovanje je obavezno i besplatno.

Za đake skoro obavezno, za prosvetne radnike skoro besplatno.

 

Šta li će danas raditi oni koji još traže posao?

Gde će se ogrejati, s kim će popiti kafu, odakle će telefonirati, s kim će popunjavati tikete sportske prognoze, od koga će čuti šta ima novo, čije će novine čitati, čiju ženu tešiti, ko će im ispričati poslednji vic?!

Uskoro će poskupeti novine.

Sramota je što još nijednom nisu poskupele zbog sadržaja, već uvek i samo zbog poskupljenja hartije.

 

Jedan naš sociolog, društveni radnik, poznaje samo radnike iz tercijarnih delatnosti, i to one iz noćnih smena.

Njegova osnovna naučna teza je da kulturna inteligencija ne može bez radničke klase. I njega su mnogo puta odveli ili odneli do taksija.

 

Teško poslu na koji ste, po ovakvom jutru, krenuli!

Beograd je ponovo ogrejalo Sunce, jer niko drugi nije hteo.

 

I ovaj dan svanuo je zbog drugih. Njima će se i danas nešto dogoditi.

Nama neće ni danas. Nama ostaje da nam oni, večeras ili sutra, ispričaju šta im se danas dogodilo.

 

Da li je lakše misliti ili pisati? Teško je, verovatno, i jedno i drugo.

S tim što misliti ne morate, od mišljenja niko ne živi, a od pisanja mnogi.

 

Žene poznatih muževa lakše se ponovo udaju. Novim muževima imponuju njihovi bivši muževi. Deo te slave poneće i oni, u svoje sledeće brakove.

 

Oni koje smo jesenas ispratili u vojsku uskoro će nam se vratiti.

Ko sedi ili spava na njihovom mestu, mogao bi da se kupi polako.

 

Zašto obilazite to meso u kasapnici, zašto ga tako gledate, što ste toliko oprezni - neće vas pojesti.

 

Kao, uostalom, ni vi njega.

 

Upisujte decu u obdaništa kojih nema.

Sledeće školske godine primaće u osnovnu školu samo decu sa radnim stažom.

 

Za kupanje je hladno. Zato udarite jedan laki dezodorans.

Za prvi utisak, što je dovoljno.

Za drugi utisak više niko nema vremena.

Ko se rodio ovog septembra, evo mu najlepšeg dana u životu.

Isparava prokisla lipa na Tašmajdanu. U krošnji lipe vrapci kao u sauni.

Ispod lipe drema taksista i sanja putnika koji je zakasnio na avion za Bagdad.

 

Ćutite bar danas.

To što vas niko ne sluša razlog je da ćutite, a ne da govorite još više i glasnije.

 

U jednoj od soba Studentskog grada sinoć ih je leglo četvoro, a jutros se probudilo petoro.

To i ne bi bio problem da imaju više od četiri odela.

 

Podelili smo se: jedni vole, a drugi grade domovinu. Nemamo svi vremena da se bavimo i jednim i drugim.

Oni koji je grade učiniće sve da oni drugi imaju razloga da je vole još više.

 

Danas će isključiti telefon nekome ko nije platio račun za avgust. Pitamo se: zašto svi telefoni, i javni i kućni, ne rade na novac ili žetone? To bi se moglo udesiti i sa štednjacima i bravama na ulaznim vartima.

Tako bismo i stanovali, i kuvali, i telefonirali samo onda kad imamo para.

 

Da biste dočekali kakav-takav uspeh svoje dece, ponekad je potrebno da dugo i strpljivo živite.

Kupite kućnoj pomoćnici klavir.

Da ne može tek tako da se pokupi i zbriše.

 

Novi je dan.

Svima se pruža nova šansa da urade nešto za sebe ili protiv drugih.

 

Da li je na novoj zgradi Železničke stanice u Prokopu predviđen prozor na kome će u šlafroku stajati ondulirana supruga šefa stanice? Nema razloga da se ta lepa tradicija ne održi.

 

Jedan Dule sa Banovog brda razboleo se i ne može u školu.

Uvek su mu zamerali što je zdrav.

Sad kad je bolestan, miran i dobar, to nema ko da vidi.

 

Ni Giletovi pauci neće ubuduće kupiti i odnositi svaka kola.

Za ona sitna i nikakva, dvotaktna i plastična, biće nadležna Gradska čistoća.

 

Zašto se ne odobri privatna lekarska praksa bar u vozovima?

Ljudi daleko i dugo putuju i dosađuju se.

A vagoni ionako liče na čekaonice.

 

Jedan od naših sugrađana ugrizao se pre desetak dana za jezik i to je bilo poslednji put kad je okusio meso.

Kako postati srećan ili bar spokojan?

 

Pitajte one koji ispred samousluga piju pivo.

Oni najviše na to liče.

Jedan je pretio da će se ubiti ako mu ne daju stan. Oni mu ne daju stan, a on se ne ubija.

Žao mu da ostane i bez stana i bez života, dok drugi imaju i jedno i drugo. Ne dozvolite da vam drugi troše ovaj lepi, poslednji dan septembra. Sklonite se negde i potrošite ga sami.

 

Juče je jedan roditelj zavapio na roditeljskom sastanku:

Dajte mi dobro dete, pa ćete videti kakav sam ja otac!

 

Vraćaju se u modu ženske čarape sa šavom.

Zato što mnogi muškarci nisu umeli da se orijentišu.

Sada idite za šavom i nećete zalutati.

 

Zašto se košnice ne nacionalizuju?

Privatnim zanatlijama dozvoljeno je najviše pet radnika, a neki pčelari zapošljavaju po nekoliko stotina hiljada pčela, koje kradu polen gde stignu.

 

Svakog jutra prvi trolejbusi pokupe dvadesetak baba i čiča u Ulici Vojislava Ilića.

Oni idu na posao po mraku, kad ih niko ne vidi, da ne brukaju svoju decu i našu socijalnu politiku.

 

Da li bi ljudi mogli biti bolji?

Mogli bi, ali niko neće prvi da počne. Svi imaju loša iskustva.

Nismo se malo puta zaklinjali da ćemo biti bolji. I neki stvarno postanu bolji pa ispadnu naivni.

Jer su oni drugi postali još gori.

 

Evo jednog mladog životnog lukavstva. Preporučujemo ga pre svega kukavicama.

Ne nadajte se ničemu u životu pa ćete uvek dobiti više nego što ste se nadali.

Pametni mogu da biraju, da budu i pametni i glupi, kako im kad više odgovara. Glupi nemaju izbora.

 

Pravi ljudi dokazuju se subotom i nedeljom.

 

Oni umeju da žive čak i kad su slobodni, kad imaju vremena.

Svi drugi su hronično oboleli od lažne trke, lažne prezauzetosti, lažne nervoze. Oni nemaju vremena jer ne žele da ga imaju, jer ne znaju šta bi s njim.

 

Danas će mnoga deca videti svoga boga.

Od ponedeljka do petka deca ne veruju u boga, misle da bog ne postoji. Međutim, svake subote bog se pojavi, neobrijan i mrzovoljan.

Ono što su tokom nedelje njemu govorili na poslu - da je lenj, površan, spor, nemoguć - to on subotom i nedeljom govori svojoj deci.

 

Prosvetni radnici manje žive od svog znanja, a više od đačkog neznanja.

Oceni 5