Umetnički glamur uz preklano jagnje i gajbu piva

Celebrity. Glamour. Shine. Your or mine? Malograđanština kod nas na ambare! Malograđanština i u svetu, samo je razlika u nivou malo-građana. Kako čovek da uživa u čarima umetnika, ako ne postoji veo  tajnosti?

Koprena koja je nadvijena nad slavnim ličnostima daje tu neizvesnost, skrivenost, slatko drhtanje i pomamna razmišljanja o njima! Kako žive, šta rade u slobodno vreme, s kim se druže, kako izgledaju kada nisu na sceni, da li se ponašaju kao sasvim obični ljudi? Pregršt  pitanja. Staromodna sam. Zabole me. Ali mi nedostaje nedostupnost umetnika.

Nekada smo grčevito tragali za bilo kakvom informacijom o ljudima koji nas obaraju svojim glasovima, glumom, igrom, rečima. Hteli smo da znamo „nešto više“, a dobijali smo samo mrvice iz opštih intervjua koji su se objavljivali u svim  novinama, ili na TV. Slična pojava svuda u svetu, da se razumemo.

A danas? Gledamo kako umetnici i čarobnjaci koji nam, putem scene, daruju lepotu muzike, približavaju bajkovite priče kroz igru, odaju snove kroz glumu - jedu kobasice, idu na plažu, grle se sa familijom, prijateljima, sede u kafićima, slikaju se u  kuhinjama, sobama, autobusima, avionima, na planinama. Ceo meni nam je na raspolaganju - šta jedu naši umetnici, gde letuju naši umetnici, kako izgledaju naši umetnici u opuštenom izdanju, u privatnim situacijama.

I gde je onda čar na predstavi - glumačkoj, operskoj, baletskoj, koncertnoj - ako ja znam  skoro sve o njima? Kako da se uživim u ulogu kada mi ispred očiju titra pasulj koji umetnik srče u hladovini neke kafane? Šta nije u redu?

Umetnik nije estrada, nije ni sportista, nije ni političar, umetnik je zagonetka koja rešenje pokazuje, ali samo kroz ulogu, bilo da je otpevana, odglumljena, odigrana, odsvirana, napisana ili naslikana.

Pišem ovo, jer mi je pred očima plejada naših „umetnika“ uz preklano jagnje i gajbu piva, praškove za veš, plaže, tepihe, vegetu, kafu i toaletne papire. Novac je veliki izazov, ali čuvajte se takvog izazova. Primitivizam, još veći. Ne izlažite javnosti Vašu preko željenu intimnost. Ne eksponirajte se na raznim trećerazrednim svetkovinama i proslavama zbog tuđih ideala, a za sitan novac. Ne skrnavite Umetnost.

Veliki, jedan od najvećih pijanista današnjice, Ivo Pogorelić, nikada umetnost nije oskrnavio. Bio je u Beogradu, nakon 20 godina, na par dana, ali to nije znalo više od nekoliko ljudi. Tajna! Tek nakon njegovog odlaska, samo par fotografija i šturih reči je obelodanilo posetu velikog maestra. Kako ja to znam? Bila sam među tih nekoliko, ali smo svi ispoštovali privatnost umetnika. Teško? Ne! Naprotiv, imali smo želju da je sačuvamo. Uspeli smo.

A vi? Kako ste proveli 1. maj?

*Tekst prenosimo s autorkinog bloga