Umetnički subjekat u Muzeju selfi fotografija

Fotografski autoportret nekog subjekta , takozvani selfi, možda na prvi pogled ne može da se uporedi sa Mona Lizom, ali će svakako uspeti da pronađe svoj komad izlagačkog prostora u novom eksperimentalnom muzeju koji je posebno namenjen za izlaganje ovakvih uradaka. Naime, u predgrađu Los Anđelesa se početkom sledeće godine otvara Muzej selfija, a koji ima za cilj da pokrene, te možda odgovori na neka pitanja koja muče modernog pojedinca, te predstavljaju primere problema prvog sveta – „Da li je selfi umetnost“ ili „Zašto, dođavola, preziremo selfi?“

U okviru prostora koji je namenjen za izlaganje selfi umetničkih dela, naći će se i interaktivni prostori koji su kreirani tako da funkcionišu zajedno sa Instagram platformom. Iako je postavka osmišljena da bi podstakla meditaciju nad pitanjem koju i koliku ulogu selfi fotografije imaju u našim životima, ovaj savremeni muzej prati i trend u okviru kojeg su nastali i drugi slični prostori, poput Muzeja sladoleda, te Srećnog mesta, a koji su takođe kreirani da funkcionišu u simbiozi sa društvenim mrežama.

Osnivači muzeja su, sa namerom da iskoriste moderne tokove življenja i umetnosti, postavili izložbu tako da izaziva različite reakcije kod posetilaca, od kojih se očekuje da budu iznenađeni, da se smeju, te da reaguju u skladu sa emocijama koje postavka izaziva. Među umetničkim delima se nalaze fotografije koje su inspirisane selfi generacijom, te prikazuju motive poput obroka na tanjiru, ili autoportreta u ogledalu, a tu je i Gvozdeni tron (Iron Throne), jedan od centralnih predmeta u seriji Igra prestola, a koji je napravljen od štapova za selfi fotografije (selfie stick).

Ovo nije prva umetnička instalacija posvećena „fenomenu selfi“, a Muzej selfija demokratizuje ili degradira, u zavisnosti sa koje tačke se posmatra, čitavu ideju umetnosti, te samih muzeja. Budući da su pametni telefoni svuda prisutni, selfi fotografije utiču i na doživljaj lepote, te osećaj zadivljenosti pred nečim što smatramo lepim polako nestaje, budući da vojske modela, i onih koji to nisu, svakodnevno otpremaju svoje doživljaje sveta, te autoportrete, na različite društvene mreže. Da li će institucije poput Muzeja selfija ponuditi društveni komentar koji će imati smisla, ostaje da se vidi, ali se čini da je to svakako prikladan način da se lamentira nad promenama koje su se dogodile u interakciji ljudskih subjekata sa umetnošću.

Kroz ovu postavku, osnivači muzeja -Honton i Tair Mamedov, žele da svet umetnosti učine pristupačnijim, te tako selfi povezuju sa umetničkim nasleđem koje su za sobom ostavili najveći majstori portreta. Obični ljudi znaju za selfi fotografije, znaju šta znači ta reč, i ma koliko se u početku opirali, u nekom trenutku počnu da ih prave, a slično su činili od samih početaka čovečanstva, samo su se tehnike razlikovale, pa posetioci mogu da shvate da su umetnost i istorija otvorenije nego što se to obično misli.

Tako se tokom posete ovom muzeju pruža prilika da se selfi fotografije uporede sa crtežima pećinskih ljudi, renesansnim portretima, te auto-portretima iz različitih perioda, a paralelno se pripoveda o načinima na koje se tehnologija prepliće sa umetnošću, a koji su omogućili da se selfi fotografije u nekom trenutku materijalizuju. Koncept Muzeja selfija je osmišljen tako da stane na put elitizmu i populizmu, pa se finansira nezavisno, i nije u vezi sa bilo kojom umetničkom institucijom.

Izvor: Mashable