Umno poremećena letnja euforija

Usred vrelog leta, 18. jula 1980, pojavio se „Džuboks“ broj 93 sa novim pacijentima u rubrici „Singlovi“. Svega četiri ploče na 45 obrtaja, čiji su vlasnici izvesni Eduard T, sarajevska grupa Cod, nekadašnji basusta grupe Deep Purple – Roger Glover, te najveće iznenađenje: nogometaš Ivica Šurjak, igrač splitskog Hajduka i nezamenljivi reprezentativac tadašnje SFRJ koji je odlučio da se okuša pred mikrofonom! Kako je prošao, videćete!

EDUARD T. - Vino i žene / Zanos (Jugoton)

Čovek kome ne znam celo prezime već samo ono T. - slikao se na omotu pored dva bureta vina, jedne flaše i stare, oronule slike nekog tipa kome se lice ne vidi. Nažalost, Eduard T. je u prvom planu i na omotu i na svojoj rođenoj ploči koju je snimio i koja se - verovali ili ne legalno prodaje s malom etiketom koja označava da je ovo „šund“. Predlažem veliku etiketu, pa da svi vide o čemu se radi, predlažem da nam Eduard otkrije prezime, jer T. nije dovoljno da me ubedi da je on pevač. Istina, on peva, on prati melodiju u kojoj glavne uloge igraju žene (ah, grc, šmrc) i vino (Opet! Jel' ovo berba grožda ili su ovo novi singlovi?); ali ovo je - strašno. Eduard T. u blagom disko-ritmu s narodnjačkim odsjajima, sve valovito, sve ispresecano nesrećnim ding-dong ritmovima, peva kako smo „krali bogu dane, prepuni smo želja“ i „uz vino i žene, čekali dan i snivali san“.

Čini mi se da su vrućine ovog leta delovale na neke ljude. I pitam, ko da pije vino na 35 Celzijusovih? Kako, kad ovakve ploče od poštenog konzumenta sokova mogu da naprave notornog alkoholičara! I te žene! Pa dokle? Zar ste još tu? Zar vam se ne vrti u glavi? Ploče? Kakve ploče? Eduard VIII? O čemu se radi? Eduarde, šta učini od mene?

IVICA ŠURJAK - Ni ljubav nije kao što je bila/ Julija (Jugoton)

Oh, gorkog li života! Tek što iz njega (života) otišao Eduard T. stiže mi niko drugi nego Ivica Šurjak. Znao sam da neko želi da me napenali, ali on! Shvatio čovek da i on može da peva i u pravu je. Kad već ploče snimaju lepotice, lepotani, balet-majstori, studenti, studentkinje, đaci, lovci i ribolovci, zašto bi i fudbaleri bili zapostavljeni? Bez lopte, bez belog dresa, bez Mužinića i braće Vujović koji nisu bili s njim u studiju, Šurjak nije mogao da očekuje pomoć. Stao je pred mikrofon i krenuo u dribling. Prvu prepreku, tekst, eskivirao je fintom: refren „Ni ljubav nije kao što je bila“ čitav je poetski sadržaj i samo to možete da čujete na ploči. Ništa drugo! Što bi nas zamarao nečim drugim kad je dovoljan ovaj avangardno-konceptualni štos u jednoj jedinoj rečenici.

Drugu prepreku umesto Ivice preskočio je kompozitor Nenad Vilović. Svoj vreli temperament stavio je u službu disko ritmova, koji galopiraju, jure, trče, probacuju kroz noge i ruke, stalno isto, gotovo hipnotički... Ni ljubav nije ono što je bila... ni ljubav nije... ni ljubav nije. Ono što je bila. Ali, zeca smo otkrili u grmu na kome piše - kako pevati i da li je to tako lako kako izgleda? To piše na žbunu, a metalno-androidni glas našeg levog krila daje nam odgovor: „ni ljubav nije ono... što je bila... ni ljubav nije kao što je bila...“. Ova rečenica mi se utisnula u moždane vijuge. Treperim i s nestrpljenjem čekam da izađem na teren. Crveni karton mi je u džepu! Ivice, čuvaj se, naša ljubav nije kao što je bila! Out!

ROGER GLOVER - Love Is All EP (Beograd disk - Safari)

Konceptualni album „Butterfly Ball“, kome je kumovao bivši basista grupe Deep Purple Roger Glover, bio je pre nekoliko godina dobar zalogaj za halapljive recenzente koji su ovo delo progutali u cugu.. Naravno, ni ovaj EP nije daleko od isforsiranog pop zvuka, kome se teško šta može dodati ili oduzeti. Naslovna tema blokira prostor svojom prijemčivošću, dok je ostatak materijala - još tri numere - na nivou sentimentalno-slatkih avantura čije su namere jasne. S druge strane, sve je lepo (bukvalno: lepo) napravljeno, sve odiše čistotom, romantikom, mladalačkim zabludama, ima tu i gudača i opa-cupa refrena. Preskačem zid koji me deli od Glovera i nestajem u tišini. Pridružite mi se u bekstvu, more nije daleko...

COD - Slušaj me Majo/ Điha, Điha (Jugoton)

Taman kad sam pogledao omot i pročitao surovu tužbalicu „Slušaj me majko“, shvatio sam da je moja tehnička greška u pitanju: nije majka, nego Maja, nije tužbalica, već gorki prekor devojčurku koga je autor prvi put poljubio „u školskom parku“, molba devojčici kojoj je ON prvi poklonio cveće za 8. mart i ko zna šta joj prvi put uradio. Cela drama prerasta u triler onog časa kad shvatimo da je kod Maje nastupila totalna amnezija: dete ne zna kako se zove, akamoli da se seti šta se desilo u nekom tamo parku, na klupici i travici. Cod me uveravaju da „Maju vole opasno po život“ i to im verujem, jer sam i sam bio u trilemi da li da se uključim na 110 volti, 220 volti ili da se potpuno isključim i tako Majicu, devojčicu, uverim u svoje poštene, časne, uglavnom platonske namere.

Na žalost, pesma plitkih refrena, šupljih fraza, zabavnog i logičnog kič-kič aranžmana, uz jednu piskutavu gitaru, samo je dizala pritisak, ubijala me duhovno dok nisam digao ruke i od Coda i od Maje, skinuo ploču i povratio disanje. Lake fizičke vežbe pomogle su mi da prebolim ovo traurnatično iskustvo. Ali, pored svega, Maja mi ne da mira. Kako ne može da se seti tih slatkih detalja: park, poljubac, cveće. Skraćeno: PPC.

Ničeg u njenom sećanju nema. Blank. Belina. Za ime boga, Majo, dušo! Seti se ili ćeš za kaznu ovu pesmu čuti još jednom!

* Objavljeno u rubrici „Singlovi“ u Džuboksu broj 93, od 18. jula 1980.

(NASTAVIĆE SE)