I glavu bika skinuo sam sa moćnih mesa i kosti
Hrns 01 S

Photo: pxhere.com

Usamljeni glumac

I dok se nad Carskim Selom

Razlegala pesma i suze Ahmatove

Ja sam čarobnice povesmo razmatao

I ko sanjiv leš vukao se pustinjom

Gde umirala je nemogućnost:

Umorni glumac,

Koračajući, ma šta bude.

U vreme je kovrdžavo čelo

U rupama tamnim podzemnog bika

Krvavo mljackalo i proždiralo ljude

U dimu pretnji neskromnih i vike.

I voljom meseca obavijen,

Ko sanjivim plaštom putnik večernji,

U skok nad ponorom snovi me vode

Od stene do stene.

Slep išao sam dok

Nosio me vetar slobode

I šibao kosim pljuskom.

I glavu bika skinuo sam sa moćnih mesa i kosti

I smestio kraj zida.

Ko ratnik istine zveckao sam njom nad svetom.

Gledajte, tu je!

Evo tog kovrdžavog čela za kojim ludele su nekada gomile!

I sa užasom

Shvatih da me niko ne vidi:

Da potrebno je oči sejati,

Da mora sejač očiju da dođe!

*Prevod V. Nikolić i B. Ćosić

Oceni 5