Ekskluzivno: Mihailo Pavlović, zastupnik žrtava
Mihailo Pavlović

Photo: www.gradjanske.org

Uskoro naknada štete Albancima na osnovu haške presude

Država Srbija mogla bi uskoro da bude obavezana da članovima porodice žrtve masakra u selu Meja na Kosovu isplati matrerijalnu štetu na osnovu gubitka bliske osobe, a reč je o ubijenom civilu albanske nacionalnosti, ubijenom tokom masakra koji su u selu Meja 27. aprila 1999. izvršile srbijanske snage bezbednosti.

U svirepoj akciji odmazde srbijanski policajci, uglavnom maskirani, od ranog jutra ubijali su civile u Meji i palili porodične kuće; ubili su, prema procenama istražitelja Crvenog krsta i Hjumen rajts voča, 300 muškaraca starosti 14 do 60 godina starosti. Tela najmanje 287 ljudi koji su u to vreme nestali iz Meje i okoline iskopana su iz masovnih grobnica u Batajnici i vraćena na Kosovo.

Ovaj parnični postupak prvi je u domaćem pravosuđu koji se temelji na presudi Međunarodnog tribunala za ratne zločine u Hagu, ekskluzivno saznaje XXZ od advokata Mihaila Pavlovića, zastupnika četrnaestoro žrtava, članova porodice ubijenog.

Prvi osnovni sud u Beogradu presudio je u korist članova porodice i sada se očekuje da Apelacioni sud donese pravosnažnu presudu.

“Na prvostepenu presudu žalili smo se i mi, u pogledu dosuđenog iznosa od 500.000 dinara i zastupnik tuženog, države Srbije, odnosno Ministarstvo odbrane. Ključnom u ovom predmetu smatram činjenicu da je prvostepeno presuđeno i to da su presude Haškog tribunala sastavni deo našeg pravnog sistema. Niko dosad nije vodio ovakav spor, a krivična odgovornost u ovom našem zasnovana je na presudi “kosovskoj petorci” (Šainović i drugi). Očekujem da parnica bude presuđena u našu korist", kaže Mihailo Pavlović.

Još tri nedavno obelodanjene presude o naknadi štete žrtvama ukazuju na neke aspekte oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji, u slučaju obeštećenja porodica ubijenih na poljoprivrednom dobru Ovčara nakon pada Vukovara, odnosno oružanog nasrtaja Srbije na Hrvatsku.

Kod ovih presuda važno je to što je uspostavljena veza Teritorijalne odbrane, raznih paravojnih formacija, i grupa sa Jugoslovenskom narodnom armijom, sve su joj bile potčinjene. Dakle, Leva supoderica (odmetnička grupa koja je poubijala civile, prim.aut.) jednako JNA, kaže naš sagovornik.

Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je, kako je objavljeno polovinom septembra, tri presude Prvog osnovnog suda kojima je dosuđena naknada štete članovima porodica ubijenih na Ovčari 1991.  i obavezao Ministarstvo odbrane Srbije da isplati novčane iznose na ime naknade štete zbog smrti bliske osobe. Dosuđeni su iznosi između 700 i 900 hiljada dinara, kojima tužioci nisu zadovoljni, pa će pravdu potražiti pred Ustavnim sudom. Kako je saopštio Fond za humanitarno pravo, ovi postupci su bili “retki primeri efikasnog suđenja u postupcima za naknadu štete, ali da su dosuđeni iznosi žrtvama neprimereno niski i da ne odgovaraju standardima koje je uspostavio Evropski sud za ljudska prava (ESLJP)“.

A presudom Okružnog suda u Beogradu iz 2009. godine osuđeni su pripadnici Teritorijalne odbrane Vukovar i dobrovoljačke jedinice Leva supoderica Miroljub Vujović, Stanko Vujanović, Predrag Milojević, Goran Mugoša, Miroslav Đanković, Ivan Atanasijević, Saša Radak i Nada Kalaba na višegodišnje kazne zatvora za ubistvo najmanje 200 ratnih zarobljenika na poljoprivrednom dobru Ovčara.

Mihailo Pavlović ističe i to da se njemu obratio veći broj zainteresovanih i da očekuje pokretanje još još nekoliko parničnih postupaka, kao i to da se oni završavaju na jednom ili dva ročišta.

“Ovo su prve pravosnažne presude za Ovčaru koje je država dobrovoljno izvršila. Inicijalna tužba iz 2018. utemeljena je na krivičnoj presudi Višeg suda u Beogradu kojom je jedna grupa ljudi osuđena za ubistva na Ovčari. U toj presudi, potvrđenoj na Apelacionom sudu, potvrđeno je da je stradalo 200 ljudi, od kojih je 193 identifikovano i njihova imena su navedena. Članovi njihovih porodica stekli su mogućnost i pravo da pokrenu postupak za naknadu štete.Tako je inicirano više postupaka, u ovom trenutku vodi se11, od kojih su tri pravosnažno okončane i naplaćene. Postupci koji su okončani trajali su u proseku dve i po do tri godine, što je za srpsko pravosuđe relativno brzo. Ljudi su dolazili u Beograd pre korone, da daju izjave, posle toga se to rešavalo notarskim izveštajem. Na osnovu toga su sudovi sudili, imali su razumevanja za nedolaske. Sada ti postupci idu i brže, s obzirom na to da su mehanizmi izgrađeni. Od 11 presuda jedna se nalazi na reviziji u Vrhovnom sudu. Ministarstvo odbrane želi da vidi šta će o tome reći Vrhovni sud. Pet prvostepenih presuda je u našu korist, dve parnice su u toku. Ukoliko Ustavni sud ne utvrdi da su iznosi preniski - idemo u Strazbur. Jer, razlika između traženog i dosuđenog iznosa je 1,2 miliona dinara. Postoji presuda u predmetu Brdar (ubili su ga pripadnici HV), u Strazburu su se poravnali na 23 hiljade evra.

Standard Strazbura je da se može dosuditi i niži iznos, budući da brzina presuđivanja nadomešćuje razliku. Što ima smisla. Ali, ovde je razlika drastična, nisam siguran da je tri puta manji iznos prihvatljiv za Evropski sud u pogledu standarda”, kaže sagovornik XXZ.

*A kako se prema mogućnosti da sudskim putem ostvare naknadu odnose ostali  oštećeni?

Sudski postupci su skupi, taksa na tužbu je 500 evra, taksa na presudu istotoliko, zatim i advokatski troškovi, putni troškovi, sve ostalo. Mogli bi da se iniciraju svi postupci, ali su troškovi izuzetno visoki.

*Zar ne bi država trebalo da smanji troškove, takse na presude o presuđenom ratnom zločinu?

Logičnije i najcelishodnije bilo bi da Ministarstvo odbrane kaže hajde da se poravnamo, s obzirom na to da smo izgubili dosadašnje postupke. Da ponude odgovarajuće iznose, to bi bilo najcelishodnije. Svi troškovi bi bili izbegnuti, sudski postupci, parnice, sve. To se ne dešava. I ne znam da li bi porodice prihvatile 700 do 900 hiljda dinara, jer je iznos prenizak. To moramo da iznesemo dalje. Sve pravosnažne presude su pred Ustavnim sudom, zbog iznosa, jer smo tražili dva miliona po tužiocu.

U ovom trenutku verovatno ne bismo mogli da se dogovorimo oko reparacione sume. Ukoliko ih Ustavni sud potvrdi, ićićemo u Strazbur, da vidimo da li su adekvatne. Da li su ljudi ovakvim naknadama, kako to formuliše Evropski sud, izgubili status žrtve.

Ovde se sada, kao naknada štete za smrt bliskog lica, dodeljuju ovakvi iznosi. Sud, nažalost, ne uzima u obzir okolnosti stradanja, jer, nije isto kad neko strada kao žrtva ratnog zločina i kad izgubi život u saobraćajnoj nesreći. Čak ni činjenicu da su zločini iz korpusa vezanog za međunarodno humanitarno pravo najteži i da nikada ne zastarevaju. I samim tim, insistirali smo na tezi da bi naknade trebalo da budu značajno više. Sud to nije prihvatio i to je bio jedan od argumenata za Ustavni sud i Evropski sud u Strazburu.

*Veće krivičnog suda koje presuđuje zločincima može da presudi i naknadu ratne štete?

Može, ali krivični sudovi u Srbiji to ne rade. Članovi porodice treba da postave takav zahtev pri pokretanju krivičnog postupka. To se, nažalost, ne dešava. Lenjost tera sudske postupke u parnicu. Jer sudijama presude mogu da se vraćaju zbog dosuđenog iznosa, iako su im prihvaćeni delovi presude za krivicu. I to bi vodilo postupke na dugotrajna suđenja.

Drugo, ne znam kako bi to u praksi funkcionisali, jer naše krivične sudije nisu, generalno gledano, vešte u građanskim postupcima u pogledu naknade štete. Možda bi bilo više štete nego koristi.

*I slučaj protiv Srbije i Vojislava Šešelja izazvao je pažnju javnosti, budući da je reč o progonu civila hrvatske nacionalnosti i da su u tom zločinu učestvovali haški osuđenik i Državna bezbednost Srbije?

Očekujem da se taj postupak - Franjo Baričević protiv Srbije i Vojislava Šešelja - završi početkom sledeće godine, Sremski Hrvat iz Hrtkovca (selo petnaestak kilometara od Rume), kasnije haški svedok koji je tvrdio da je prisilno proteran na suđenju lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju. On je u Hagu tvrdio da nije dobrovoljno zamenio kuću sa srpskom porodicom iz Hrvatske i da traži odštetu za izgubljenu materijalnu vrednost i povredu privatnog i porodičnog života.

Kod ovih presuda važno je to što je uspostavljena veza Teritorijalne odbrane, raznih paravojnih formacija, i grupa sa Jugoslovenskom narodnom armijom, sve su joj bile potčinjene. Dakle, Leva supoderica jednako JNA

U presudi Šešelju se izričito navodi da Franjo Baričević nije dobrovoljno razmijenio imovinu, odnosno da je proteran. Visinu štete koju smo tražili utvrdili smo na osnovu vrednosti imovine koju je Baričević ovde posedovao i zbog povrede privatnog i porodičnog života. Srbija se tuži jer je nizom dokaza i haškom presudom utvrđeno da je Resor državne bezbednosti znao, ali ništa nije učinio da zaštiti te ljude od progona.

Obeštetiti istinske žrtve

*Da li isplata štete, odnosno vođenje ovakvih postupaka, može da bude i deo međudržavnog sporazuma?

Moglo bi, imalo bi smisla. Ali, skeptičan sam. Državi se ovako isplati, dolazi do odustajanja iz različitih razloga, smrti, bolesti, zatim, neko izgubi nadu, odustane, neko više nema novca da finansira učešće u postupku. Logika države je da svi mogu da tuže, a oni će isplatiti one koji dođu do Strazbura. A dotle dođe pet podnosilaca, što državi odgovara.

Konačno, suština reparacija je da budu obeštećeni oni koji su štetu uistinu pretrpeli, koji su izgubili nekog člana porodice, ili su i sami bili žrtve koje su preživele.

Oceni 5