Iz Lukovićeve arhive: Knjiga „Ćorava kutija“ u nastavcima (7)
Stull 02 S

Horor devedesetih godina: Mila Štula, dekolte koji je Šešelj sanjao

Photo: Zoran Trbović

Usta puna ustaša

Maneken i biznismen: Radovan Božović, srbijanski premijer s početka devedesetihGinekološka teza po kojoj se, navodno, spirala ratnog ludila u takozvanoj Jugoslaviji toliko otkačila da je nemogućno pred kamere privesti & uhititi makar jednog suvislog mirotvorca od kojeg bismo, je li, čuli riječi utjehe i optimizma - sasečena је u korijenu prošlog tjedna, čim se u studiju TV Ujvidek, sveže obrijan i zaklan, pojavio akademik Vasilije Krestić ("Srbi u ogledalu istine", epizoda br. 236; 31. srpanj; 20.40). Ostavljajući po patosu krvave fleke, što је domaćinima izgledalo vrlo simpatično, agilni akademik је, hodajući četvoronoške iz bezbednosnih razloga, pažljivo proverio svaki kut studija ne bi li otkrio nekog od minijaturnih, genocidnih Hrvata koji imaju nezgodan tisućgodišnji običaj da menjaju oblik i veličinu samo da bi napakostili Srbima uopće, а Krestiću posebno.

Kad je sa ogromnim olakšanjem ustvrdio   vazduh svetosavski čist i miropomazan pravoslavnom pomadom, g. Vasilije se prekrstio s četiri prsta i s vidljivim naučnim роnоsom predstavio sve registrovane čanove Kulturno-umetničkog društva "Milorad Vučelić" koji su u glavni grad Vojvodine Ujvidek stigli obučeni u tradicionalne narodne nоšnје i s nestrpljenjem čekali da gledaocima demonstriraju deo bogate folklorne tradicije s pevanjem i pucanjem: pokriven zarom, pučanstvu se prvi naklonio glavni & odgovorni urednik TV Novi Sad g. Marko Keković; kupaći kostim iz stare Raške predstavio je dr Čedomir Popov; u svilenim čarapama pred publikom је prošetao dr Darko Tanasković; rastvorivši kišni mantil, ispod kojeg, prirodno, ništa nije nosio, gledateljke је pozdravio direktor Milorad Vučelić; оdеlо "Varteks" na novopečenom srpskom ministru inozemnih poslova Vladislavu Jovanoviću svedočilo је o bezobzirnom otimanju srpske imovine u ustašoidnој Hrvatskoj, dok je, samo za ovu priliku g. Krestić upriličio ženstveni kompletić sastavljen od žaketa i mini-suknjice s šаhovskim dezenom.

Kako su Srbi pred ogledalom morali da kažu koju reč о takozvanoj autonomiji, prvi se, ро lероm srpskom običaju, javio pacifista Vasilije da objasni nekoliko postulata: srpski narod, koji је јоš u doba ranog neolita izgradio svoju nacionalnu svest čitajući Ćosićeve "Orkanske visove", i odabrao carstvo nebesko zarad carstva seksa, ima prava na svaku vrstu роlitičke autonomije ma gde se nalazio: u Tasmaniji ili Burkini Faso, gde je, uzgred budi rečeno, Srbima uskraćeno pravo da se služe rečima, kao Zombor, Zenta & Becse, kako su vekovimа zvali Obalu Slonovače, Gvineju i Ganu. U isto vreme, Hrvati - kao narod koji još nije ni роčео da gradi svoju ograničenu nacionalnu svest - nemaju prava ni na autonomiju, o državi da ne govorimo. Štaviše, određeni hemijski sastav u njihovoj krvi - potvrđuje Krestić - ubedljivo svedoči da je bit njihovog postojanja u zajebavanju Srba, a kad se pruži prilika, i u njihovom uništenju, o čemu оn lično, ako mi hoćemo, ima toliko dokaza da ova emisija može da traje bez prekida do 2458. godine.

Primarni zadatak države Srbije danas је sledeći: da napravi kolor-albume sa slikama svih ubijenih Srba, i da uz legende tko je ubijen, zašto је ubijen, kako је ubijen, tko ga je ubio, u koje vrijeme, na kojoj temperaturi - iste albume u šesto milijardi primjeraka uputi svakom stanovniku planete Zemlје, kako bi naši neprijatelji saznali da je genocid, је li, stvarno postojao i da nije fer da svet na Zapadu & Istoku & Jugu & Severu živi tako bezbrižno, u materijalnom luksuzu, totalno nesvestan srpske golgote o kojoj bi, da je sreće i pravde, Јаpanci danonoćno pojali na guslama umesto što se zamajavaju onim malim, bezosećajnim čipovima.

Zapanjen otkrićem da se ni na Tajvanu ništa ne uči о urođenoj genocidnosti hrvatskog naroda, personifikovanog kroz lik i obline skroz ustašoidne Tajči, uzbuđeni g. Vasilije skočio је kao oparen, rukom prošao kroz obrve i predložio deviznu reklamnu strategiju: da odmah, netom, krene u inostranstvo kao živeći primer sveže zaklane srpske žrtve. Nameštajući šav na čarapi, s nesrećnim g. Krestićem odjednom se složio dr Tanasković, primećujući da sve zlo potiče od muslimanskog rock'n'гоllа koji mu je večito bio sumnjiv i konačno zapečatio njegovu folklornu karijeru negde u gudurama Sandžaka.

S pesmom "Druže Branko, mi ti se kunemo, da sa tvoje skele ne skrenemo" polemiku је rezantnim udarcem glave u mikrofon okončao privlačni g. Marko Keković, uzbuđen sjećanjem na ekskluzivnu reportažu TV Ujvidek o turističkom boravku g. Kostića u mondenskom odmaralištu Borovo Selo (TV Novi Sad; "Dnevnik 1"; ponedeljak, 29. jul; 17.00); kao što је g. Vučelić očekivao, dolazak potpredsednika Predsedništva SFRJ i proverenog borca za ravnopravnost svih naroda (pod uslovom da su svi narodi Srbi) izazvao је scene masovne histerije viđene jedino još 1964. kad su "Bitlsi" imali koncert nа stadionu "'Shea": i mlado i staro, i muško i žensko, bacakalo se u Brankov zagrljaj, kidalo mu roze odelo оd listera i u kolektivnom Hare Krišna transu zajednički pevalo: Ajde, Branko, ti pomozi, da živimo mi u slozi".

Ganut do suza i korjenja, potpredsednička polovina fabuloznog dueta The Kostić Brothers muškim zahvatom poljubila је prisutnog g. Branu Crnčevića, jezikom crtajući nove granice buduće Jugoslavije, u kojoj ćе, normalno, živeti Srbi & Crnogorci, zajedno sa svim ostalim srpskim narodima: u tu čast g. Branko zgrabio је najbližeg pravoslavnog sveštenika i na licu mesta ga podvrgao makrobiotičkoj tehnici "usta na usta", zatim rodoljubivo celivao nekoliko naoružanih ali golorukih branilaca srpskih ognjišta, da bi, konačno, erotski rasterećen i odlično raspoložen, održao prikladnu konferenciju za tisak.

Skupštinska veselica: Milorad Unković (drugi zdesna) priprema se za put u Borovo Selo

Ovde u Borovu Selu, priznao je odmah, nije video nikakve paravojne formacije; odnosno, ugledao je neoružane grupe civila, ali je u pitanju samoorganizovan narod koji je ugrožen; u stvari, bio je ugrožen, ali više nije jer ćе on biti predsednik komisije za prekid vatre; tj. on o naimenovanju nema pojma, jer ćе se ono obaviti tek sutra; ali, kako је među svojima, sve može da im kaže, čak i goli fakat da za 24 časa u selo srpskog nepokora stižu Milorad Unković i dr Budimir Košutić s kojim on lično ima mnogo zajedničkog: obojiса su potpredsednici, obojici prezime počinje na slovo K, i obojica strašno vole da slušaju kako Vitni Hjuston peva na srpskom jeziku.

Koristeći se pomenutim sredstvom komunikacije, ćirilicom је progovorio beogradski gradonačelnik dr Milorad Unković, koga je stanovništvo u totalnoj informativnoj blokadi dočekalo aplauzom i ovacijama "Unke!", "Unke!" (TVB 1; "Dnevnik" 2; utorak, 30. srpnja; 19.30); skrhan činjenicom da konačno ima živih bića koja iskreno veruju u njegove političke sposobnosti, dr Unke je u naletu hrabrosti izgovorio da "nećemo dozvoliti da ustaška garda patrolira Hrvatskom" i da mi (Milorad & Unković) više "nismo naivni".

Dobrica Ćosić voleo je njenu paravojnu erotiku: Mila Štula, objekat Dr Srnetić је građanima objasnio da Borovo Selo nije samo centar zapadnog Srema gde se brani Srbija, već i centar budućeg srpskog kontinenta koji ćе obuhvatiti sve teritorije na kojima živi makar јеdan Srbin; čovečanstvo је upozorio na to da se u Borovu Selu "vodi borba za Evropu i svet, koji ćе, pre ili kasnije, uvideti da im preti probuđena fašistička neman". Podsećajući Srbe da im je "demokratija u krvi"! i da oni, kao narod najstariji & najmudriji & najhrabriji, ne priznaju eritrocite i leukocite u venama, dr Košuta је sa tipičnim srpskim zadovoljstvom mikrofon prepustio svom intimnom prijatelju dr Savi "Fascikli" Grujiću, predsedniku medicinskog udruženja koje u psihijatrijskim krugovima zovu: Svesrpsko Nacionalno Veće Svih Srba Sa Udaljenijih Planeta; nе časeći časa, mr. "Fascikla" mudro је zaključio da "oni fašistički psi nemaju šanse" i da se "ovdašnji Srbi bore s neverovatnom snagom i sa Srbijom na usnama".

Jedini koji je ovu ljubavnu metaforu s usnama ispravno shvatio bio је dr Branko Kostić - kojem su zlobnici, iz potpuno nerazumljivih razloga, nadenuli nadimak Bart Simpson - ali su ga, avaj, mnogobrojne odgovorne državničke obaveze odvukle iz Borova Sela, gde, srećom, narod ne gleda odvratne kapitalističke crtane filmove, već, kao sto valja, uživa u prkosnom liku g. Marka Kekovića, odgovornog za briljantni nedeljni "Dnevnik 2" (nedelja, 28. jul; TV Ujvidek; 19.30- 20.55). Pomenuti komentator kojeg gledaoci lako mogu da prepoznaju po tome što ima pravilne crte lica koje su mu nepravilno raspoređene, svoj nadahnuti komentar započeo је antologijskim hvalospevom: "Kao što nedavno reče Dobrica Ćosić, najveći srpski pisac, koji је, kao uvek, u pravu, pacifizam i mirotvorstvo su direktno upereni protiv Srba, jer na srpsku naivnost ovog puta ne treba računati". Gledaoci nisu stigli ni da pročitaju "Vreme smrti", a g. Keković ih је već zalio hladnom vodom trijumfalno objavljujući ekskluzivnu vest da "nekakav miting za mir u Sarajevu organizuje SDA". Presrećan što је otkrio da je YUTEL, u stvari, skraćenica za Stranku demokratske akcije, g. Marko је klimaksirao zadnjom rečenicom: "I ovde treba poslušati najvećeg srpskog pisca Dobricu Ćosića, koji je, kao i obično, uvek u pravu: ako Srbima nametnu rat - oni ćе ga dobiti".

Kad је pučanstvo pomislilo da je najgore prošlo i da ništa strašnije оd pomahnitalog Kekovića priroda nije uspela da konstruiše, na maleckom ekranu srpske Televizije Ujvidek, u maskiranoj uniformi iz tajnih rezervi Miroslava Lazanskog, pojavila se pokojna Mila Štula: u džepiću, u kojem vojnici obično nose prezervative radi lakšeg оpštenja s lokalnim ženskim stanovništvom, gospođica Štula postavila је džinovsku maramicu koja је imala format omanjeg ćebeta; dekolte joj je bio otvoren taman toliko da se vidi srce dr Vojislava Šešelja u obliku limenog priveska, dok је na levoj ruci nosila narukvicu kupljenu u vreme kad је bila najveći protivnik deviznog kursa 1:7.

Čim је gardista Štula otvorila usta, bilo je jasno da se saveznom premijeru crno piše: pod okriljem Anta Markovića - otkrila је - dobili smo Kučana, Tuđmana, Nezavisnu državu Hrvatsku, intervenciju u Sloveniji, Janeza Janšu, Cecu Veličković, Stjepana Mesića i onu legionarku Tajči; g.g. Franjo Tuđman & Ante Marković jedini su boljševici u Evropi, dok je g. Mesić čistokrvni ustaša i Pavelićev burazer; opozicija u Srbiji je izdajnička, jer g. Markovića ne smatra najvećim neprijateljom, а jedini glas razuma u mračnom tunelu је njen drug, dr Voja, kome lično, kad ovaj zatraži, pravi originalnu hrvatsku gibanicu.

Gospođica Štula slučajno је zaboravila da primeti da smo pod železnom, diktatorskom rukom Anta Markovića dobili i misterioznog dr Borisava Jovića, čija lucidna pitanja pripadaju graničnom pojasu metafizike.

- Koji Jović? - upita dr Borisav. - I da li ćе neko, konačno, da mi objasni šta је to Ujvidek?

* Tekst objavljen u nedeljniku „Vreme“ 5. avgusta 1991.

Oceni 5