Uzbudljiva i nespretna fantazija

Serije

Shadow and Bone (prva sezona, 2021)

Konačno smo dobili fantaziju koju možemo da pratimo – Shadow and Bone u prvoj sezoni rađa svet koji je svež, na momente nespretan, ali prepun junaka koji su dobro odigrani.

Odlična glumačka postavka najzaslužnija je za uverljivost priče, a odlično snimljene scene za uzbuđenje koje nas uvlači iz epizode u epizodu. Iako je priča predvidljiva, budući da se oslanja na opšta mesta iz svih prethodnih fantazija, to ne remeti utisak da se radi o epskom spektaklu. Dovoljno je svežih detalja da svet koji se gradi ne izgleda kao potpuna kopija, što je lep početak nove franšize koja bi mogla da osvoji vojske obožavalaca.

Life in Color with David Attenborough (prva sezona, 2021)

Netflix nas je obradovao novom dokumentarnom serijom koja nas uči o tome kako životinje koriste boje da bi obmanule protivnike. Usput učimo kako različite vrste vide svet koji ih okružuje. Boje u tome igraju važnu ulogu, ne samo kada su u pitanju udvaranje, šepurenje i parenje, već i goli opstanak. U tri epizode dobili smo svet na dlanu – priče o čudima koja svedoče o tome da svet ne pripada samo čoveku.

Sharp Objects (mini serija, 2018)

Snimljena prema istoimenom romanu, ova serija kvalitetno objedinjuje sve što tražimo od jednog trilera – podrazumevajuću neizvesnost koja pak odlazi i dalje od podrazumevanog, misteriju, mračne tajne koje se polako otkrivaju, kompleksne i komplikovane likove (štaviše, generacije takvih ženskih likova, u ovom slučaju), odličnu režiju i fotografiju, o glumi da ne govorimo. Dovoljno je znati da glavnu ulogu igra Amy Adams i odmah se upustiti u avanturu.

Adams glumi novinarku Camille Preaker, koja se vraća u svoje rodno mesto kako bi istraživala slučaj ubistva dveju devojčica. Jasno, svoj grad je dotad izbegavala po svaku cenu, pa ponovni odlazak tamo ne može ništa dobro doneti. Aktiviraju se stare traume i poremećeni odnosi s porodicom, između ostalog zaslužni i za pregršt psihičkih problema naše Camille.

Reći bilo šta više – ne bi bilo dobro, zato treba gledati i skidati sloj po sloj misterije i značenja, uz prijateljski savet: poslednju epizodu gledajte do kraja, uključujući i odjavnu špicu. Do samog kraja.

Tell Me You Love Me (mini serija, 2007)

Imamo običaj da kažemo da živimo „zlatno doba televizije“, no kako je produkcija sve glomaznija, postaje nemoguće ispratiti sve što je aktuelno, a još manje posvetiti pažnju onome što je nastalo kad je „zlatno doba“ bilo tek u povoju. Tell Me You Love Me je nepravedno zapostavljena serija, HBO-uradak koji se možda pojavio prerano, te stoga ostao neshvaćen, pogrešno protumačen ili zanemaren.

Sa ove distance čini se da bi se ovakav projekat bolje uklopio u sadašnji trenutak uz, naravno, više rasne i rodne raznolikosti, te neznatne izmene. Svakako je zanimljivo gledati ga kao produkt 2007. godine, još neokrznut nadolazećom finansijskom krizom i bilo kakvim socijalno-ekonomskim pitanjima.

Zato su likovi u Tell Me You Love Me neopterećeni, relativno dobrostojeći, fokusirani jedino na sebe, želje i nedoumice svoga srca. Pratimo četiri ljubavna para, od toga tri bračna, svaki u različitoj životnoj dobi i shodno tome specifičnim problemima. Jamie i Hugo su mladi, ishitreni, večito na pragu raskida, dobrim seksom maskiraju suštinske probleme. Carolyn i Palek su u tridesetim godinama, planiraju porodicu dok zapravo ne znaju šta žele ili žele li oboje isto, okruženi  negativnim testovima na trudnoću, time opterećeni i razočarani. Za njih seks polako postaje samo sredstvo za produženje vrste, u čemu postepeno gube sebe i intimnost koju imaju. Katie i Dave su u ranim četrdesetim, divni roditelji dvoje malih anđela, klasičan skladan par finih, dobrih i posvećenih ljudi. Oni pak već godinu dana nisu imali seksualni odnos, a rešenje nije tako lako kao što se čini. Svi oni posećuju May, terapeutkinju za probleme parova, koja sa svojih 60-70 godina ima prilično aktivan seksualni život i zdrav odnos sa svojim partnerom, koji, međutim, nije bez problema i prepreka, što postupno saznajemo.

Više čitajte ovde.

Film

Calm with Horses (2020)

Uprkos hipermaskulinom okruženju u kojem cveta nasilje, film Calm with Horses obećava drugačiji odnos prema dobru i zlu. To bi mogao da bude prvi korak ka formiranju novih glasova koji će u filmovima o pravdi ubuduće govoriti na nešto drugačiji način.

Bivši bokser kojeg svi zovu Arm (Cosmo Jarvis) posluje s opasnim kriminalcima. Toksična muževnost ne prašta lako, pa je prinuđen da polako uništava sebe, kako bi ispunio sve radne zadatke. Porodica Devers je neka vrsta vladajućeg klana u uspavanom irskom gradiću, njuške od kojih svi strepe.

Poznat po ulogama u Lady Macbeth, Farming i PeakyBlinders, Jarvis je sjajan i u Calm with Horses – gangsterskom filmu koji pruža uzbuđenje, ali i ozbiljnu studiju karaktera. Život na marginama društva dobija realan socijalni okvir, u kojem snažne glumačke izvedbe plene svojom kompleksnošću. Brutalne scene se smenjuju s nežnim ophođenjem prema najbližima, a Jarvis stoji u samom centru – tih i velik kao stena.

Light of My Life (2019)

Film Light of My Life donosi novi osvrt na apokalipsu, te nas vodi u svet koji je ostao bez žena. One koje su nekim čudom preživele u stalnoj su opasnosti od dojučerašnjih sugrađana muškog pola.

Režirao ga je Casey Affleck, koji igra i oca koji se boji za sudbinu svoje ćerke. Priče pred spavanje nisu bajke, već surovi narativi o strahu i smrti, a mlada junakinja ih sluša bez straha. Iako ova distopijska drama podseća na mnoge skorašnje sa sličnom temom, Affleck uspeva da nas zainteresuje, a najbolje će se provesti oni koji rado gledaju postapokaliptične programe.

Paris 05:59: Theo& Hugo (2016)

S filmovima koji nisu snimani da budu blokbasteri situacija je nešto drugačija, pa se dešava da je scena slobodnija što je ciljna grupa manja. Paris 05:59: Theo & Hugo može da se posmatra kao underground film, najpre zbog toga što seks tretira kao pravo, kao slobodu da se želi bez ustručavanja. Priča počinje u pariskom seks klubu, a crvena svetla čine da gledalac pomisli da ekran isijava dodatnu toplotu. Orgije traju celih osamnaest minuta, junaci se smenjuju, sve dok kamera ne pronađe Thea i Huga. Mladići su u tom trenutku potpuni stranci u podrumu nepoznatog kluba, ali brzo postaju centar priče, izdvajaju se iz grupe i sa sobom odvode i posmatrača.

Više čitajte ovde.

The Piano Teacher – La pianiste (2001)

Ko pogleda kajaće se, ko ne pogleda isto će se kajati.

Profesorka klavira Erika živi s majkom, u zatvorenom svetu ljubavi i mržnje – drugim rečima, potpune zavisnosti. Njen seksualni život je kolaž od voajerizma, mazohizma i samopovređivanja. Kad jedan od učenika pokuša da je zavede, barijere se ruše, ali u svetu koji ne zna šta je ljubav nema mesta za nežnosti. Sjajni Michael Haneke!

Knjige

Hajnrih Man „Jedna ljubavna priča“ i druge pripovetke

Hajnrih Man je stariji i manje poznati, ali ništa manje talentovani brat Tomasa Mana. Hajnrihova spisateljska sredstva su drugačija i samo njemu svojstvena, a ono što ga, pored specifične rečenice i ekonomičnog jezika, izdvaja -  jeste snažan upliv socijalnog i političkog u njegovu književnost. On je angažovan, direktan, ne toliko sklon metaforama i alegorijama. Pripovetke su mu dinamične, pune iznenađenja i naboja, ritmične i neretko duhovite u svojoj tragičnosti. Apsolutna preporuka!

Dino Pešut „Tatin sin“

„Stari sam dom napustio. Za neki novi sampresiromašan da si ga napravim – zaključuje protagonist novog romana Dine PešutaTatin sin, pjesnik i intelektualac - kako ga vide ostali likovi u romanu - ili “neambiciozan, nerealiziran i ciničan peder” - kakvim vidi sam sebe“ (Vid Barić, Jutarnji list)

Pesme

U skladu s nedavno završenom dodelom Oskara, delimo zlatnim kipićima nagrađene najbolju pesmu i soundtrack.

Podcast

Stuff You Should Know – ep. Is Free Radical Theory of Aging Wrong?

Stuff You Should Know kao naziv podcasta sasvim lepo oslikava i njegovu sadržinu. Dolazi u više formata – počev od onih kratkih, od nekoliko minuta, do dužih razgovora koji traju i više od sat vremena. Epizoda koju smo izdvojili tiče se hemije, odnosno borbe antioksidanata protiv slobodnih radikala, njihove uloge u organizmu i teorije da su antioksidanti tajna dugovečnosti. Međutim, svaka od epizoda ovog podcasta je izuzetno edukativna i informativna, pa koju god da izaberete, nećete pogrešiti. Autori su ozbiljni (ali ne i neduhoviti i suvoparni), posvećeni temi i jako dobro pripremljeni. Odlična dopunska (ili pak dodatna) nastava!

Slušajte ovde.

Nostalgija

The Legend of Suram Fortress (1985)

Film je baziran na legendi o tvrđavi koju gruzijski narod stalno pokušava da podigne kao odbranu od spoljnih neprijatelja. Konstrukcija se uporno ruši, sve dok jedna gatara ne otkrije proročanstvo po kojem će kula biti završena samo nakon što se zgodni mladić uzida u njene zidove. Sergei Parajanov je, još jednom, majstor!

Dokumentarni film

Madame (2019)

Stéphane Riethauser je još od detinjstva vaspitavan da postane naslednik porodičnog posla. U centru njegovog sveta bila je baka Caroline, emancipovana žena ispred svog vremena. Nakon nekoliko godina Stéphane spoznaje svoj kvir identitet, te počinje da se bavi LGBTIQ+ aktivizmom. Tu počinju problemi.

Kratki film

X2000 (1998)

Jutro, 1. januara 2000. godine. Muškarac ustaje iz kreveta, njegova partnerka još uvek spava. Vodi nas kroz stan koji svedoči o novogodišnjoj zabavi od prethodne noći. François Ozon u svoj svojoj punoći.

Horor

Run (2020)

Da niko ne voli kao majka, to znamo još od detinjstva. Film Run ovu tvrdnju tumači na drugačiji način, toliko intenzivno da je gledaocu često potreban predah.

Video igre

Gejming odelo: Pravi dodiri virtuelnih duhova

Duhovi iz video igre Phasmophobia uskoro će moći da „izađu“ iz monitora i dodirnu onog koji se igra s njima. Da bi se to dogodilo igraču je potrebno bHaptics odelo, za koje mora da izdvoji između 300 i 500 dolara.

Haptic se odnosi na tehnologiju koja koristi dodir za kontrolu i interakciju s računarima. Korisnik može da oseti dodir pomoću vibracija, pokreta ili sile. Haptic tehnologija se uglavnom koristi u stvaranju virtualnih objekata, kontroli virtualnih objekata ili u poboljšanju daljinskog upravljanja uređajima. Pojam potiče od grčke reči “haptikos”, što znači osećaj dodira.

Najnovije ažuriranje za igru Phasmophobia dodaje podršku za bHaptics odela, što znači da će korisnik moći da oseća vibracije i jezu kada se pojavi neka utvara. U pitanju je veliki napredak za VR, ali i za horor igre, budući da paranormalna istraživanja postaju stvarnija, samim tim strašnija.

*Kontrapreporuke

Made For Love (prva sezona, 2021)

U želji da bude toliko toga, ova serija je na kraju, nažalost, jedno veliko ništa, s mnogo potencijala, dobrih namera i visprenosti u najavi. Međutim, sve to svodi se ni na šta. Žanrovski takođe nije jasno šta želi da postigne – nije šarolika i uzbudljiva, već isprana; nije na pola puta između komedije i drame ili od svega po malo; nije ni farsa, ni satira, ni kvalitetni SF... Možda sve to pokušava, ali ni u čemu ne uspeva. Kao i uvek, glumci su tu da spasu stvar i treba im odati priznanje, ali ne i gledati, nije vredno utrošenog vremena.

Iako Made For Love razmatra pitanje moralnosti visoke tehnologije, granica privatnosti i ljudskosti, sve što želite da radite dok pratite ovu seriju jeste da pogled preusmerite ka svom pametnom telefonu, uređaju koji ionako već sve zna o vama i prati vas svuda, zajedno sa svim korporacijama i „kolačićima“ koje ste prihvatili. Prihvatili biste i da vas čipuju, samo da izađete iz univerzuma te serije. A manipulativni tehnološki mogul koji izgleda kao Elon Musk, preziva se skoro pa Google (Gogol) i prodaje precenjene telefone kao statusni simbol mogao je biti tako zanimljiv lik! Šteta.

Stowaway (2021)

Film koji je promenio zakone gravitacije. Ako imate vremena za loše scenarije, samo napred!

Zero (prva sezona, 2021)

Trapavo, dosadno, nelogično.