Istopolni brakovi: U zagrljaju božice majke
Gbrak 04 S

Photo: behance.net

Uzmi me za kuma ili starog svata

Ako otvorite bilo koji rečnik u potrazi za značenjem reči brak na engleskom jeziku (marry), otkrićete da potiče od latinske reči maritus, a koja je opet izvedena iz termina mas, maris (muškarac). Pojam brak se tako seksistički odnosi prema reči žena, supruga.

U operi La Calisto, koju je komponovao Francesco Cavalli u XVII veku, starija nimfa Linfea (koju je igrao muškarac) peva satiru Satirinu (kojeg je igrala žena)  sledeće besmrtne stihove:

Amore ti prego
che vago e gradito
mi trovi, mi trovi
un marito

Što bi značilo:

Ljubavi, pronađi mi muža

Koji je ludački privlačan,

Koji je mlad I aktivan.

Tehnički, osoba koja se venčava mogla bi da bira kako muža, tako i suprugu, ali ako se pozabavimo istorijom bračnih ceremonija primetićemo da je najuobičajenije bilo da se uzima muž.

Ovaj podatak dovodi do nekoliko zaključaka:

  1. Žena može da izabere muža;
  2. Muškarac može da izabere muža;
  3. Žena ne može da izabere ženu;

To nas, opet, dovodi do zaključka da lezbejke nisu mogle da se međusobno venčavaju, inače bi prekršile svako lingvističko pravilo, dok su gej muškarci to mogli.

Muške neveste

Čini se da su se gej muškarci često venčavali kroz istoriju. U nekim društvima su ovakvi brakovi bili priznati od strane države, kao, na primer, u staroj Sparti, ili na dorskom ostrvu Tera.

Mnogo kasnije, u drugom veku nove ere u Rimu, bračni ugovori između muškaraca istih godina bivali su ismevani, ali opet zakonski priznati. Takvi brakovi dobijali su blagoslov od paganskih religija, naročito od sekti koje su obožavale majku božicu Kibelu, koja je pre svega bila frigijska boginja, a prvobitno je obožavana u planinama Male Azije. Na ceremonijama za sklapanje braka i nevestina strana sastojala se samo od muškaraca, koji su se ljubili u čela i darovali jedni drugima niske bisera. Onda bi zapalili baklju i boginji žrtvovali plodnu svinju. Jedan od muškaraca bi istupio napred i izabrao sebi muža, a taj izbor bi bio ispraćen plesnim transom. Posle plesa bi otpio gutljaj iz pehara u obliku penisa, svukao se da bi konzumirao brak sa svojim izabranikom, I time bi veza bila zapečaćena.

“Nevesta” bi bila u ženskoj garderobi samo tokom ceremonije, što bi značilo da je privremeno postala boginjom. Ostali muškarci bi zapevali pesmu nevinosti, pili, posle čega bi usledile orgije. Sledećeg dana svi parovi, koji su se formirali tokom orgija, bili bi ubeleženi i priznati od strane države.

Mnogi stari pisci, kao što su Strabo i Atenej, beležili su kako je za Gale i Kelte bilo uobičajeno da praktikuju homoseksualnost. Aristotel je zapisao kako su Kelti otvoreno slavili strastvena prijateljstva između muškaraca, a Diodor sa Sicilije je zapisao sledeće:

Iako Gali imaju lepe žene, jedva da obraćaju pažnju na njih, već strastveno žude za muškim zagrljajima. Dok spavaju na kožama zveri koje su prethodno ubili, nije neobično da im društvo pravi jedan ili više muškaraca.”

Kasnije je Jevsevije Kesarijski zapisao da “se galski muškarci međusobno venčavaju u potpunoj slobodi, te da tu nema mesta sramoti ili krivici, budući da su im takvi običaji”. A Bardesan je zabeležio “da  u severnim zemljama, među Nemcima i njihovim susedima, mladi muškarci preuzimaju uloge supruga i venčavaju se uz svadbene gozbe”.

Seka Perse

U Londonu ranog XVIII veka, gej muškarci su takođe stupali u brakove, bez zakonskih sankcija. Tokom dvadesetih godina osamnaestog veka u Londonu je postojalo četrdeset “kuća za seka Perse”, kako su ih zvali, a koje su bile kafane ili kafedžinice u kojima su gej muškarci mogli da se okupljaju. Mnogi od ovih “gej klubova” imali su sobe za venčavanje ili kapele gde su se, prema svedočenjima, gej parovi venčavali. Ovi brakovi nisu bili monogamni, pa tako možemo da pročitamo da se mladi Ned Courtney venčao sa dva ili tri muškarca u klubu Royal Oak, na trgu St James.

Ponekad su ceremonije bile formalnije. Dok praktikovanje stereotipnih uloga, gde bi se muškarci oblačili kao neveste, nije bilo uobičajeno, muškarci bi ipak dobijali devojačka imena tokom ceremonija. Uprkos ovim imenima nisu se preuzimale uloge iz heteroseksualnih brakova, pa su oba partnera bili “muževi”. Termin “žena” ili “supruga” nikada nije upotrebljavan među gej muškarcima.

Ovakvi brakovi nisu imali blagoslov od bilo koje crkve sve do 1810. godine, kada je velečasni John Church počeo da venčava gej parove u klubu The Swan u ulici Vere. Tu su u brakove stupili i “gospođica Selina”, što je bilo “devojačko ime” lokalnog policajca, potom “Crnooka Leonora” - bubnjar benda Guardians, “gospođica Slatkousta” - lokalni prodavac. Isti sveštenik je služio i na sahranama gej muškaraca, sve dok nije završio u zatvoru 1817. godine.

Američki indijanci

Preko okeana, među američkim starosedeocima, posebno iz plemena Sijuksa i Čajena, gej brakovi su bili sastavni deo života. Jedan od partnera je obično bio transvestit - vrač, takozvani berdache, koji je mušku odeću nosio samo kad bi odlazio u rat, gde je brinuo o ranjenicima. Berdache je bio naročito popularan među mladim ljudima, jer je obično bio odličan provodadžija. Obično bi se venčavao sa plemenskim krojačem, ili postajao druga ili treća žena poglavice plemena. Obično su njihovi muževi bivali više ismevani od njih, i to ne zbog homoseksualnosti, koja je obično tolerisana, već zbog toga što su, prema običajima, svom novom partneru prepuštali celokupno odlučivanje o domaćinstvu.

Najpoznatiji berdache bio je Žuta Glava iz plemena Čajen, koji je postao treća supruga poglavice Wagetote, a pošto je njegovu naklonost odbio beli trapper John Tanner.

Među Sijuksima i danas postoje berdache, osobe sa “dva duha”, ali polako nestaju budući da se starosedeoci u rezervatima priklanjaju običajima belog čoveka.

Imitacije

Ne postoje nikakvi čvrsti dokazi da su gej brakovi u bilo kojoj kulturi ili bilo kom vremenu bili imitacija heteroseksualnih brakova. Istina bi mogla da bude potpuno drugačija: heteroseksualni brak je postao od onoga što je prvobitno bio homoseksualni ritual parenja.

Primitivne bračne ceremonije (Marie Delcourt, Hermaphrodite, 1961) uvek su uključivale transvestiju i grupni seks, a retko su uključivale samo heteroseksualne parove. U modernim ceremonijama je venčanica važna upravo zbog toga što je nastala iz svetog ogrtača koji bi šio transvestit koji je obožavao božicu majku. Kum, čija je funkcija nejasna u heteroseksualnim ceremonijama, izvorno je bio onaj koji je stupao u brak sa mladoženjom. Tako su nevesta i kum u stvari jedan simbol za osobu koja bi tokom ceremonije nosila žensku odeću, a posle mušku. Prsten, koji se tokom ceremonije nalazi kod kuma, zapravo simboliše onaj pehar u obliku penisa iz Kibelinog kulta.

U mitološkim predanjima, koja čuvaju sećanja iz praistorijskih vremena, unije između muškaraca i žena su retke sve do modernog doba, dok su odnosi između muškaraca prisutni u najranijim zapisima. Antropolozi su otkrili da su među primatima uobičajene rane homoseksualne veze koje uključuju i seks, a moderni psiholozi danas veruju da najjače društvene veze ne nastaju između heteroseksualnih supružnika, već između muškaraca i njihovih muških prijatelja, te žena i njihovih prijateljica.

Izvori: Rictor Norton, "Taking a 'Husband': A History of Gay Marriage", Gay History and Literature, 21 February 2004, amended 3 February 2006, updated 13 June 2008;

Preveo: Milan Živanović

Tagovi

Oceni 5