Terapija u reportaži: Gornja Trepča
Trepcca 05 S

Photo: kupindoslike.com

Uzmi sve što ti banja pruža

Kad sa Ibarske  magistrale negde oko Gornjeg Milanovca skrenete desno, put vas vodi do banje Gornja Trepča, koju zovu i Atomska banja (kasnije ću objasniti i zašto atomska), ali banja, de facto, pripada Čačku iako je od njega udaljena 18 kilometara, a od Milanovca samo nekih  sedam-osam; međutim, Čačak je Čačak, šumadijski rokenrol, a i veći je od Milanovca. Banja Gornja Trepča ili Atomska banja Gornja Trepča (objasniću kasnije zašto atomska) nalazi se na šumovitim padinama planina Vujan i Bukovik na nadmorskoj  visini od čak 460 metara. Ima pristojnu klimu, što bi klimatolozi rekli umereno-kontinentalnu, s malim kolebanjima godišnje temperature, znači umereno hladno i umereno toplo.

Malo je nejasno što se zove Gornja Trepča kad nema Donje Trepče, ali u Srbiji je sve moguće: iz nepoznatih razloga, recimo, u ovoj državi postoji mesto Gornji Dušnik, kao da je neki konkurent Donjem, ali “donji dušnik” nepoznat je pojam, jer ne znači ništa. Svejedno: vole Srbi da imaju nešto Gornje i nešto Donje, obratite pažnju: Gornji i Donji Vračević, Gornje i Donje Žapsko, Gornji i Donji Krivodol, Gornje i Donje Brijanje, ali i vodopadi Gornji i Donji Pilj.

Da se vratimo Trepči koja je Gornja. Postoji neka, uslovno rečeno, pošalica koja je, kao, duhovita; šta kažu žene kad dođu u Gornju Trepču? “Evo (je) banja“, odgovaraju, čime se otvara tipična faza banjskog humora s odgovarajućim pošalicama – što je pacijentima sasvim prirodno i nekako zdravo. Iz te perspektive u ovoj Trepči – pričaju mi iskusne drugarice posle terapije - nema one mase udvarača kao, na primer, u Vrnjačkoj Banji, ili ih ima u tragovima, „na marginama događaja“ , gde glavnu ulogu imaju dokoni đilkoši koji profesionalno šetaju od banje do banje ne bi li uhvatili neku već samu, već bolesnu, već tužnu ženu i izlečili je na svoj način. Đilkoški lek je univerzalan, jer je seksualni:  navodno, dobar je i za reumu, i za  cirkulaciju, a posebno za neuroze. Za švalera nije bitna razlika u godinama, nema veze veštački zubi, veštački  kuk... važno je da je žena. U stvari, daj šta daš, uzmi sve što ti banja pruža, bod u gostima, još jedna recka.

Priznajem nevoljno da je i mene startovao lik iz nekog sela kod Brusa... Prvo pita da l' sam sama, onda ja ćutim, a on mi ponudi svog mlađeg brata za kojeg bih mogla da se udam. Za sebe se ne brine, jer će sledeće godine ići u Matarušku banju, ili Koviljaču, gde nema ovakvih  kljakavih žena. Tamo leče jetru, bubrege, a ovde, u Trepči, kao na ortopediji. Nije to njegov fazon.

Banja Gornja Trepča leči degenerativni reumatizam (to je ono kad se iskrivite od reume, a Trepča ispravlja), leči i hronični reumatizam (to je onaj što svi imamo kad malo i malo više ostarimo), neuropsihijatrijske bolesti i neuroze (od toga svi bolujemo, a samo se ne lečimo u banji, nego sami sebi prepisujemo terapiju - bensedin, bromazepam, leksilijum... ko šta voli i ko gde ima vezu u apoteci). Banja pomaže i onima koji boluju od gastrointestinalnog trakta (mnogo komplikovana dijagnoza za one koje muči čir na želucu, kamen u žuči, debela i mala crevca, gastritisi itd), ali Trepča je jedina u Evropi koja leči obolele od multiple skleroze ili skraćeno MS (eto mog slučaja), mada se prema MS ponašam ambivalentno, i plašim  se i ne  plašim se, i razmišljam i ne razmišljam, strah me i nije me strah, i stalno ponavljam reči koje mi je moj divni doktor davno izgovorio: „Ti možeš da imaš multiple sklerozu, ali ona nikad neće imati tebe“.

Ispred bolničkog hotela Vujan: Dragana Luković sa prijateljimaZašto je dobro imati multiple sklerozu, ali da ne bude progresivna, i šta znači kad ti na knjižici piše G-35? Zato što ne plaćaš pregled kod odabranog lekara u odabranom Domu zdravlja (50 dinara). Zato što ne plaćaš uput od lekara za nekog specijalistu (50 dinara); zato što ne plaćaš lekove u državnoj  apoteci; zato što te prvo svi sažaljevaju kad čuju dijagnozu - pa ti se onda dive kako si  hrabra i  pozitivna, a nemaju pojma kako si, u stvari, jer zavidiš ljudima koji mogu da trče i hodaju, ne voliš kad te kljukaju kortikosteroidima na pulsnim terapijama, smeta ti sunce, ponekad te hvata panika.

Kad se ozbiljno setim da imam MS i da ona ima mene, odem u banju Gornja Trepča i tamo boravim nekih desetak dana... Držim se sa svojim MS-kolegama,  s kojima dođem do zaključka da skraćenica MS znači  - mnogo smeha. Idem tako na terapije pet puta dnevno, udarnički vežbam, budem u bolničkom hotelu Vujan, a jedem u kafančetu preko puta. Hotel Vujan je dobar, ali je osoblje mnogo bolje – mladi, duhoviti, pažljivi, nasmejani, pozitivni, a svi rade na ugovor.

Za razliku od svih s kojima se družim, a koji su maksimalno depresivni, nadrndani, očajni, nakrivo nasađeni, nervozni, negativni, ovi mladi MS/bolesni ne skidaju osmehe sa lica. Štap bez kojeg ne bi mogle da hodaju, devojke zovu - dečkom, a muškarci u invalidskim kolicima tvrde da su oni jedini motorizovani u hotelu. Upoznala sam mladu profesorku kojoj majka od penzije plaća banju, tu je i bivši vaterpolista koji je kupio kuću u Trepči da bi plivao u kadi, kad već više ne može u bazenu.

Krajem oktobra u Trepči se pojavio neki arapski biznismen i odmah su krenule priče da će on da kupi banju; prisluškivala sam razgovor biznismena i prevodioca koji mu je objašnjavao kakve su prednosti Trepče u odnosu na slovenačke terme, pa kako je ovde sve jeftinije, pa narod je super i na kraju mu kaže kako u ovoj banji ima najviše posetilaca iz inostranstva u poređenju sa bilo kojom banjom u bivšoj  Jugoslaviji. Tu sam morala da se umešam i rekla mu da je baš zamastio, a on me na moje zaprepašćenje razuveri.

Jednostavno. Stanovnici tzv. Republike Srpske banju u trajanju od tri nedelje dobijaju na zdravstvenu knjižicu i sve im plaća socijalno Šumske, a mi iz Srbije nemamo tu mogućnost. Zato ih iz Srpske u Banji ima na hiljade, a plaćanje  je u evrima. Nakon prekodrinskih gostiju najbrojniji su Rusi i tek tada mi je postalo jasno zašto na tabli na ulazu u varoš piše „Dobrodošli“ na srpskom, ruskom, engleskom i arapskom jeziku, što jasno pokazuje da se Trepča nalazi u centru sveta.

Sasvim naučno: Trepča je pogodna za turiste zbog lekovite mineralne vode koja izvire iz dubine zemlje; lekovita voda je i termalna, temperature od 30 stepeni, prisustvo cezijuma je visoko, što pomaže lečenje centralnog nervnog sistema, a prisustvo selena usporava starenje i štiti od radioaktivnih zračenja. Voda sadrži još kalcijum, natrijum, hlor, barijum, gvožđe, srebro, mangan, aluminijum, olovo, nikl, hrom, bakar, sumpor...

Tu su i veoma retki elementi kao što su cezijum, rubidijum, stroncijum, litijum, kobalt, vanadijum, titan, uran, radon i radijum.  

I dočekali ste konačno: zato Gornju Trepču zovu Atomska banja!

Oceni 5