Original soundtrack srećnih detinjstava
Valtt 04 S

Photo: www.imdb.com

Valter, Sarajevo i vreme kad su filmove snimali pobednici

Pilot odnosno Pravi Valter, dolazi da raskrinka ubačenog lažnog Valtera, nemačkog obaveštajca; sve neminovno vodi ka obračunu njih dvojice, tradicionalnog pozitivca Bate Živojinovića i sjajnog negativca Gidre Bojanića („Kondor“), koga je od 1972. (godina proizvodnje „Valtera“; kad smo već tu, režija Hajrudin Krvavac, scenario Đorđe Lebović, umešao se i Momčilo Kapor dok još nije teško oboleo od nacionalizma) mrzela cela Jugoslavija. A od 1977. još nekoliko stotina miliona, pa čak i više od milijardu gledalaca, u prijateljskoj NR Kini.

Eksperti zaključuju da je reč o „ratnoj drami“, ali, na ovom je mestu postignuta saglasnost u vezi sa žanrom – „Valter“ je partizanski film, ali bez partijskih sastanaka, ukradenih šljiva i šalova, kadrovanja, te već pomenutih ranjenika, tifusara, ubijenih civila. Sjajna šorka, obračun pozitivca i negativca na kraju, Gidra bezuspešno poteže nož i to je poslednje što je učinio. Završava u nekom blatu, kad ga Zis izrešeta rafalom iz šmajsera.

Sad, priča se da je reditelj Hajrudin Krvavac hteo na kraju da ubije Valtera - o, kakva bi to rediteljska bruka bila - da upropasti ovu briljantnu modifikaciju žanra, te budžet Bosna filma; od svega je, na sreću, na špici ostalo da je reditelj i koscenarista. Ima logike, kao da Krvavac nije savladao baš sve karakteristike žanra, ili ih nije prepisao od Amera - film mora da ima srećan kraj da bismo ga voleli kao što volimo „Valtera“ i ovde apostrofiranog, deset godina starijeg „Sašu“. Krvavac je tako upropastio dva sjajna doživljaja, ubio je Zabatonija (Boris Dvornik), Bambina (Igor Galo) i Profesora (Slobodan Perović) u istom filmu („Most“), te skoro sve partizanske letače, na čelu sa Majorom (Bekim Fehmiu) u „Partizanskoj eskadrili“.

Dakle, Pilot razbucava kolaborantsku ćeliju, ali tek nakon masakra mladih ilegalaca iznad Baš čaršije. U toj je ćeliji je i devojka – izdajnik Neda Spasojević kao Mirna („Strela“, šifrovano ime u komunikaciji radio stanicom); ucenjena mučenjem u Gestapou. Sve ostalo uglavnom je poznato deci - vlasnicima srećnijeg detinjstva, Valter izgovara jednu od ključnih rečenica: „Snabdevanje gorivom grupe armija ’E’ - to je operacija ’Laufer’“.

Padaju Nemci i domaći izdajnici kao snoplje, puca Valter, saslužuju Zis (Ljubiša Samardžić) i Suri (Slobodan Dimitrijević). Kako je bilo dobro u dvorištu Begove džamije, dok Valter masakrira Nemce i sveti se, pa silazi niz konopac, ne prestajući da puca. „Umri muški“ deluje kao „Sto jedan Dalmatinac“.

Ostalo su brojke, Bata je, navodno, inkasirao 50 hiljada dolara, Smoki 30, ali je ostala dilema o broju Nemaca koje je Bata uknjižio u zasluge; jedan je sarajevski rocker, kao, izbrojao 186 (na čemu), ali je Valter, jedan sajt ima usporeni snimak, ubio 42 mrska agresora. I neka je Bata zaradio, svaki mu metak vredi. Skontali su to i Kinezi, te je film – tu su procene najnezahvalnije - gledalo ukupno milijardu i po ljudi. Komad nezaboravne muzike Bojana Adamiča, replika Slobodana Dimitrijevića „Onda gledaj, lafčino, vidiš ga“ i razgovor dvojice nemačkih oficira preseliće se i na album Das ist Walter Zabranjenog pušenja. A sarajevski ćevapi i sudžukice u restorane „Valter“ (bez komentara) diljem bivše Jugoslavije (znatno kasnije).

Prodefilovaše kroz film nezaboravni dijalozi i replike, sinovica Merima, lozinka „Vazduh trepti kao da nebo gori“ i odziv „Sprema se oluja“, omega sa 16 rubina, vestern presuda časovničara Seada Kapetanovića (Rade Marković), koji nosi poruku agentu, navodno od Valtera „Za tebe i mene poslednju“.

Možda i najupečatljivija, primopredaja dužnosti nemačkih oficira: „Und jetzt, wo ich gehen muss, weiss ich wer er ist./Sie wissen wer Walter ist?! Sagen Sie mir sofort seinen Namen! /Ich werde ihn Ihnen zeigen... Sehen Sie diese Stadt? Das ist Walter! (Sada, kad odlazim znam ko je on/Znate ko je Valter?! Odmah mi recite njegovo ime!/ Pokazaću vam ga. Vidite li ovaj grad? To je Valter.

I svačeg je još bilo, onako konfuzno, ali dinamično, obračun u fabrici koji počinje uveče, a završava ujutru, grupa ilegalaca u nemačkim uniformama koja pretresa Zisovu fotografsku radnju, pronalazi šmajser i nekud vodi Zisa i Valtera (možda to neko i kapira), nešto što Valter zove „frket“ (valjda je to poluokret sa krošeom). Isti ilegalci u jednom scenarističkom rukavcu, hvatanju jednog nemačkog oficira, pri odlasku ilegalaca u šumu.

I kraj, Valter razdvaja kompoziciju i lokomotivu, benzin sa sve Nemcima leti u vazduh. Smoki se nasmeje k’o dete i mi zajedno s njim. Valter silazi niz padinu, nema Krvavčeve izmišljotine „Grad je konačno slobodan!“.

Pogledajmo Valtera još koji put. Nekad su filmove snimali pobednici. Ne kao danas.

 

Oceni 5